ELI­TE SE ŠTI­TE. UVI­JEK

Pi­še: Vo­jis­lav Ma­zzoc­co

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Front Page -

Daj­te nam de­mons­tri­ra­ti, vi­ču na uli­ca­ma, ni­su si se­dam­de­se­tak go­di­na pri­ušti­li ge­ne­ral­ni štrajk, do­du­še ne že­le ga ni danas – sa­mo za­to što se boje, ali baš bi ra­do ru­ši­li vlast vi­ka­njem, a ne iz­bo­ri­ma. Pri­rod­ni im je sa­vez­nik opo­zi­ci­ja pre­dvo­đe­na So­ci­jal­de­mo­krat­skom par­ti­jom, stran­kom ko­ja već osam go­di­na žar­ko že­li vlast, ali ni­ka­ko da joj pad­ne u kri­lo. Me­đu­tim, so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ma se ta buč­na ma­sa ma­lo ga­di. Vi­ču ne­što što par­ti­ja ne mo­že ta­ko la­ko pro­gu­ta­ti, tra­že abo­li­ci­je, smje­ne, za­tvor­ske kaz­ne, pro­mje­ne za­ko­na, odus­ta­ja­nje od ovo­ga i do­no­še­nje ono­ga. Buč­ni su, ne­do­re­če­ni, is­klju­či­vi i po­ma­lo pre­zah­tjev­ni. Ne že­le te bu­ka­če, lju­de volj­ne po ci­je­nu kaz­ne pro­bi­ja­ti po­li­cij­ske kor­do­ne, ni vlast ni opo­zi­ci­ja. Pri­je 10 go­di­na, danas vla­da­ju­ći HDZ na uli­ci je tra­žio no­vu le­gi­ti­ma­ci­ju, ve­zao se uz ek­s­trem­no desne bra­ni­telj­ske agi­ta­to­re i ul­ti­ma­tiv­no zah­ti­je­vao da ode iz­daj­nič­ka vlast (vla­da Ivi­ce Ra­ča­na) ko­ja se usu­di­la za­pri­mi­ti op­tuž­ni­ce pro­tiv hr­vat­skih ge­ne­ra­la. Kad su ne­ko­li­ko go­di­na pos­li­je doš­li na vlast, za­bo­ra­vi­li su va­tre­ne go­vo­re i pros­li­je­di­li u Ha­ag sva­ko­ga na ko­ga je sud upro pr­stom. Ni­je im ni na pa­met pa­lo da do­pus­te ne­kak­ve de­mons­tra­ci­je. Već smo svje­do­či­li de­mons­tra­ci­ja­ma pod Vla­di­nim pro­zo­ri­ma ka­da je in­ter­vent­na po­li­ci­ja s is­u­ka­nim pa­li­ca­ma ju­ri­ša­la na sve one ko­ji su se usu­di­li vik­nu­ti da se ne sla­žu sa slu­gan­skom po­li­ti­kom. Pen­dre­ci su ta­da ras­tje­ra­li ma­su – ni­ka­da se vi­še ni­je oku­pi­la. U me­đu­vre­me­nu se do­go­di­lo mno­go to­ga zbog če­ga bi tre­ba­lo dig­nu­ti glas, ali ni­ka­da se vi­še ni­je na jed­nom mjes­tu oku­pi­lo do­volj­no hra­brih. HDZ je ba­rem imao svo­ju ma­su na Ri­vi, opo­zi­ci­ja u sve si­ro- maš­ni­joj i obes­prav­lje­ni­joj dr­ža­vi ni­je ni­ka­da ni po­ku­ša­la po­kre­nu­ti bunt. Za­što? Dva su raz­lo­ga. Pr­vi je to što su pot­pu­no nes­po­sob­ni za tak­vo što. Ne mo­gu or­ga­ni­zi­ra­ti ni de­se­tak lju­di ko­ji bi ur­la­li za bi­lo što, pa i ne po­ku­ša­va­ju. Taj je raz­log pot­pu­no bez­az­len, ne mo­že se ne­ko­me pri­go­va­ra­ti za­to što ne­što ne zna ili ne mo­že na­pra­vi­ti. Dru­gi je raz­log mno­go opas­ni­ji. SDP ne že­li ni ru­ši­ti ovu nes­po­sob­nu i šte­to­čin­sku vlast na uli­ci. Ne že­li to ne za­to što im se svi­đa što HDZ gu­ra zem­lju sve dub­lje u po­nor, ni­ti za­to što že­li da Hr­vat­ska pro­pad­ne. Ne že­li ih ru­ši­ti da su­tra net­ko ne bi ru­šio njih. Pred­sjed­nik Ivo Jo­si­po­vić bo­ji se uli­ce jer ne vje­ru­je da je po­li­ci­ja mo­že kon­tro­li­ra­ti, as­pi­rant na pre­mi­jer­sko mjes­to Zo­ran Mi­la­no­vić bo­ji je se jer ne že­li da se na­rod na­vik­ne da se ne­po­pu­lar­ni za­ko­ni, mje­re i de­kre­ti mo­gu sru­ši­ti bu­kom i lu­pa­njem dr­ve­nih žli­ca o lon­ce. Svjes­tan je da će se i sam mo­ra­ti za­mje­ri­ti mno­gi­ma ako po­bi­je­di na iz­bo­ri­ma i zad­nje što že­li jest da mu net­ko zbog to­ga raz­bi­ja pro­zo­re na pre­mi­jer­skom ure­du. Za­to SDP danas i ne tra­ži da Vla­da pad­ne zbog go­to­vo sva­kod­nev­nih prosvjeda, ne pru­ža ogor­če­ni­ma baš ni­kak­vu po­dr­šku, ne po­ti­če nji­ho­vo ne­za­do­volj­stvo. Ne­ka oni sa­mo pro­s­vje­du­ju, ne­ka ur­la­ju, lu­pa­ju i vri­šte, mis­le u SDP-u, ali ne­ka se ova vlast uz sva­kod­nev­no bub­nja­nje odr­ži do re­dov­nog da­tu­ma iz­bo­ra. Nji­ho­vo ne­za­do­volj­stvo tre­ba se iz­ra­zi­ti sa­mo na jed­nom mjes­tu – na iz­bo­ri­ma – mis­le so­ci­jal­de­mo­krat­ski le­ga­lis­ti. Ako do­pus­te ma­si da sru­ši jed­nu vlast, ma­sa bi mo­gla po­mis­li­ti da mo­že sru­ši­ti i slje­de­ću, a to ne bi bi­lo do­bro. Za­to se de­mons­tran­ti­ma, bez ob­zi­ra na to što su među njima i neo­z­bilj­ni li­ko­vi, i ne že­le pri­dru­ži­ti. Mo­žda se mo­gu so­li­da­ri­zi­ra­ti s dr­ža­vom, ali so­li­dar­nost sa su­dru­zi­ma iz eli­te ipak je ja­ča. Ja­dran­ka Ko­sor i nje­zin HDZ su su­par­ni­ci, ali ni­su ne­pri­ja­te­lji. Dra­ži su im i oni, s njima ma­kar mo­gu raz­go­va­ra­ti, a s neo­buz­da­nim na­ro­dom to se ne mo­že. Pre­bu­čan je i pre­div­lji.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.