Sta­tis­tič­ke be­smis­li­ce o in­dus­trij­skoj pro­izvod­nji

Zbog for­mu­la­ra ko­ji su sa­mi se­bi svr­ha na Mar­ko­vu tr­gu mi­nis­tri i mi­nis­tri­ce, ba­rem oni ko­ji se ra­zu­mi­ju u bro­je­ve, ču­pa­ju ko­su i obli­je­va ih hla­dan znoj Pi­še: Mar­ko Ra­kar

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Front Page -

UPoz­na­ti­ji kao Mrak, član je elit­nih or­ga­ni­za­ci­je TED, IAPC i EAPC. Do­bit­nik je svjet­ske na­gra­de za e-de­mo­kra­ci­je te uobi­ča­je­ni

osum­nji­če­nik za ne­po­dop­šti­ne na in­ter­ne­tu.

sko­ro mo­že­mo oče­ki­va­ti pr­ve pro­cje­ne o gos­po­dar­skoj ak­tiv­nos­ti u po­s­ljed­njem kvar­ta­lu 2010. go­di­ne, a na­kon što je tre­ći kvar­tal pro­šao sa sim­bo­lič­nih 0,2% gos­po­dar­skog ras­ta, mno­gi oče­ku­ju da će se is­to do­go­di­ti i u če­t­vr­tom, či­me bi­smo (ma­kar ne­uvjer­lji­vo) mo­gli pro­gla­si­ti iz­la­zak iz kri­ze. No, či­ni se da se to ipak ne­će do­go­di­ti i da je u če­t­vr­tom kvar­ta­lu ipak doš­lo do ne­kak­vog pa­da ta­ko da se broj­ča­nik za iz­la­zak iz kri­ze re­se­ti­rao i bro­je­nje je po­nov­no po­če­lo s po­čet­kom ove go­di­ne. Ono što me svo­je­vre­me­no naj­vi­še fas­ci­ni­ra­lo kod dr­žav­nog za­vo­da za sta­tis­ti­ku je for­mu­lar ko­ji do­bi­je­te i mo­ra­te is­pu­ni­ti jed­nom mje­seč­no a ko­ji go­vo­ri o pa­du i ras­tu gos­po­dar­ske ak­tiv­nos­ti. Od­nos­no, mo­ra­te is­pu­ni­ti ne­kak­ve ta­bli­ce u kojima is­pu­nja­va­te ko­li­ko ste če­ga pro­izve­li. To sa­mo po se­bi ne bi bi­lo ni na ko­ji na­čin spor­no ka­da kri­te­rij i kraj­nji re­zul­tat te ta­bli­ce ne bi bio iz­ra­žen u je­di­ni­ca­ma mje­ra ko­je ne­ma­ju ama baš ni­kak­ve ve­ze s tr­ži­štem, pa ni ži­vo­tom kao tak­vim. Uz­mi­mo, pri­mje­ri­ce, si­tu­aci­ju da pro­izvo­di­te opru­ge (ina­če, jed­na od naj­ve­ćih europ­skih tvor­ni­ca opruga je u Hr­vat­skoj) i je­dan mje­sec pro­izvo­di­te ma­le­ne opru­ge ko­je se stav­lja­ju u olov­ke, na­mje­štaj i slič­ne proizvode. Va­ši stro­je­vi su u sta­nju pro­izves­ti dos­lov­ce mi­li­ju­ne opruga u mje­sec da­na i na iz­vješ­ću ko­je ste is­pu­ni­li ima­te go­le­me ko­li­či­ne opruga i svi su ja­ko sret­ni. Me­đu­tim, slje­de­ći mje­sec do­bi­je­te ve­li­ku na­rudž­bu ne­kog auto­mo­bil­skog pro­izvo­đa­ča i u is­tom vre­men­skom raz­dob­lju pro­izve­de­te je­dva ne­ko­li­ko de­se­ta­ka ti­su­ća opruga, ali za amor­ti­ze­re, te opru­ge su znat­no ve­će, skup­lje, pro­izvod­ni pro­ces je pu­no so­fis­ti­ci­ra­ni­ji i za­pra­vo os­tva­ri­li ste ne­ko­li­ko pu­ta ve­ći pro­met u ku­na­ma, no u ko­ma­di­ma je re­zul­tat po­ra­ža­va­ju­ći i Dr­žav­ni za­vod za sta­tis­ti­ku za­klju­či ka­ko je pro­izvod­nja pa­la. Mo­žda pro­izvo­di­te po­su­di­ce za npr. kes­ten­pi­re ko­je su ma­le­ne, i to je ti­pič­ni zim­ski pro­izvod, ali u ovim mje­se­ci­ma pre­ba­ci­te se na pro­izvod­nju ve­ćih po­su­di­ca za sla­do­le­de. Pro­met je opet ve­ći, no broj ko­ma­da je ma­nji i Za­vod je sa­da već za­bri­nut. Mo­žda ste čak i ne­ki bro­do­gra­di­telj i u ne­kom kvar­ta­lu proš­le go­di­ne pro­izve­li ste ne­ko­li­ko go­le­mih i te­ških tan­ke­ra, no u ovo­me kvar­ta­lu is­po­ru­ču­je­te so­fis­ti­ci­ra­ne bro­do­ve za pri­je­voz auto­mo­bi­la ili sto­ke ko­ji su pu­no ma­nji, no ne­us­po­re­di­vo vred­ni­ji i sa znat­no vi­še do­da­ne vri­jed­nos­ti. No ko­je vam ko­ris­ti od to­ga ka­da na Mar­ko­vu tr­gu mi­nis­tri i mi­nis­tri­ce (oni ko­ji se ba­rem ma­lo ra­zu­mi­ju u bro­je­ve) ču­pa­ju ko­su i ot­kop­ča­va­ju svo­je pre­ve­li­ke kon­fek­cij­ske bro­je­ve ko­šu­lja od hlad­nog zno­ja ko­ji ih je oblio? Is­to­vre­me­no, ni sa­ma pro­izvod­nja ne mo­ra pu­no zna­či­ti za gos­po­dar­sko zdrav­lje ne­ke zem­lje. Pro­izvo­đač mo­že za­klju­či­ti da mu je iz ne­kog raz­lo­ga do­bro pro­izvo­di­ti za skla­di­šte, a imo­vi­na za­te­če­na u skla­di­štu ra­ču­na se u ak­ti­vi po­du­ze­ća, a po ne­kom po­ma­lo zas­ta­rje­lom shva­ća­nju sve što je u ak­ti­vi po­du­ze­ća sma­tra se do­brim pa je do­bro ima­ti i bo­ga­to skla­di­šte. To što je no­vac na tak­vom skla­di­štu za­mrz­nut i ne oplo­đu­je se čes­to je ma­nji pro­blem pa čak i ako smo pro­izvo­di­li da se sve pu­ši­lo, to i da­lje ne go­vo­ri o gos­po­dar­skom ras­tu jed­nos­tav­no za­to što to ni­smo ni­ko­me pro­da­li, no iz ne­kog čud­nog raz­lo­ga ne­ki će sta­tis­ti­čar to pro­gla­si­ti do­brom vi­ješ­ću. Ču­dom sta­tis­ti­ke, pu­no tih su­lu­dih po­da­ta­ka u ko­nač­ni­ci da ipak kak­vu-tak­vu smis­le­nu broj­ku, no či­nje­ni­ca i da­lje os­ta­je da zas­ta­rje­la mje­ri­la te­ško mo­gu kva­li­tet­no funk­ci­oni­ra­ti u druš­tvu u ko­jem dvi­je tre­ći­ne svih za­pos­le­nih funk­ci­oni­ra u us­luž­nom sek­to­ru. Osim to­ga, pri­je ili kas­ni­je mo­ra­li bi­smo na­pra­vi­ti stra­te­šku od­lu­ku ka­mo že­li­mo ići i ka­ko do ta­mo že­li­mo do­ći, a on­da, suk­lad­no to­me, oda­bra­ti i mje­ri­la us­pje­ha ko­je će­mo na tom pu­tu pro­vje­ra­va­ti. U me­đu­vre­me­nu, po­da­ci ko­je ša­lje­mo jed­nom mje­seč­no Dr­žav­nom za­vo­du za sta­tis­ti­ku sa­mo su još jed­na ne­po­treb­na go­mi­li­ca po­da­ta­ka ko­ja go­vo­ri mno­go, ali ni­šta pa­met­no.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.