Re­vo­lu­ci­je glad­nih obič­no ni­su us­pješ­ne. Iza pobuna u Afri­ci sto­ji Wa­shin­g­ton

Uvje­ren sam da su Ju­li­an Assan­ge i nje­gov Wi­ki­Le­aks dio američke špi­jun­ske ope­ra­ci­je. On se bo­ga­ti igra­ju­ći ulo­gu kri­ti­ča­ra i mu­če­ni­ka u bor­bi pro­tiv es­ta­bli­šmen­ta Raz­go­va­ra­la Sandra Velj­ko­vić/VLM

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Front Page -

Za­go­vor­ni­ka ima is­to ko­li­ko i pro­tiv­ni­ka. Wil­li­am En­g­dahl je, ka­ko to u bi­ogra­fi­ja­ma pi­še, ame­rič­ko-nje­mač­ki autor. Ri­ječ je o pu­no­krv­nom Ame­ri­kan­cu, s tek­sa­škim pe­di­gre­om, ko­ji već 20-ak go­di­na ži­vi u Nje­mač­koj, što je – uz to što mu je u go­vor do­da­lo tvr­di nje­mač­ki na­gla­sak – do­da­lo i tvr­đi stav pre­ma SAD-u. No­vi­nar je i po­vjes­ni­čar, ali i eko­nom­ski ana­li­ti­čar sa sve­uči­liš­nim kre­di­bi­li­te­tom. Nje­go­ve po­li­tič­ko-eko­nom­ske te­ori­je, iz­ne­se­ne u broj­nim knji­ga­ma, među kojima su naj­poz­na­ti­je Sto­lje­će ra­ta 1 i 2, ka­žu da su ra­to­vi u proš­lom sto­lje­ću iz­bi­ja­li zbog naf­te, da su ih po­ti­ca­le svjet­ske ban­ke, da je ge­ne­tič­ki pre­ina­če­na hra­na sa­mo sred­stvo bo­ga­će­nja mul­ti­na­ci­onal­nih kom­pa­ni­ja... I la­ko bi la­ko mo­gle bi­ti od­ba­če­ne kao pu­ke te­ori­je za­vje­re, is­to bi ta­ko mo­gle do­bi­ti na te­ži­ni pro­đu li svo­je­vr­s­nu po­t­vr­du u pre­dvi­đa­nji­ma do­ga­đa­ja. En­g­h­dal je toč­no naz­na­čio su­kob EU i SAD-a zbog uvo­za ge­ne­tič­ki pre­ina­če­ne hra­ne te pri­ti­sak na ma­le zem­lje pu­tem MMF-a i Svjet­ske ban­ke da bez obi­lje­ža­va­nja uvo­ze tu hra­nu. Pra­vil­no je pre­dvi­dio rast ci­je­ne naf­te, ali i re­vo­lu­ci­je u dr­ža­va­ma kas­pij­skog ba­ze­na. Upra­vo u na­šem raz­go­vo­ru us­po­re­dio je jed­nu od re­vo­lu­ci­ja, onu ru­ži­čas­tu ili ru­ži­nu, ko­ja je pro­tres­la Gru­zi­ju, s re­vo­lu­ci­ja­ma u sje­ver­noj Afri­ci. Tko sto­ji iza njih i je li i sa­da na dje­lu is­ti me­ha­ni­zam or­kes­tra­ci­je? :: Jed­nu za dru­gom, ne­mi­ri po­tre­sa­ju dr­ža­ve sje­ver­ne Afri­ke. Ho­će li do­ga­đa­nja u tim zem­lja­ma ima­ti eko­nom­ske ili druš­tve­ne po­s­lje­di­ce u Eu­ro­pi, oso­bi­to kad se ima na umu da je u ne­kim dr­ža­va­ma, po­put Fran­cu­ske, vr­lo broj­na use­lje­nič­ka mus­li­man­ska po­pu­la­ci­ja iz sje­ver­ne Afri­ke? Ne­mi­ri u tim zem­lja­ma oz­na­ča­va­ju po­če­tak uru­ša­va­nja sta­rog sus­ta­va ko­ji su na­kon Ver­sa­il­le­sa 1918. go­di­ne uve­li Bri­tan­ci, Fran­cu­zi i os­ta­li. Da, za­bri­nu­tost ras­te u broj­nim zem­lja­ma Europ­ske uni­je jer su u stra­hu da će ih sa­da pre­pla­vi­ti val iz­bje­gli­ca, ia­ko ta­kav ra­zvoj do­ga­đa­ja u ovom tre­nut­ku ne pred­stav­lja veću opas­nost. :: Tko će pro­fi­ti­ra­ti od kri­ze u Afri­ci? Za­sad je te­ško o to­me go­vo­ri­ti jer si­tu­aci­ja još ni­je pot­pu­no jas­na. No, jas­no je da su snaž­ni in­te­re­si Lon­do­na i Wa­shin­g­to­na ba­ci­li is­kru ko­ja je za­pa­li­la i po­kre­nu­la ove “ Twit­ter re­vo­lu­ci­je”. Cilj im je iz­mi­je­ni­ti sta­nje na po­li­tič­koj ša­hov­skoj plo­či na naf­tom bo­ga­tom Bli­skom is­to­ku te osi­gu­ra­ti ja­ču ame­rič­ku voj­nu i fi­nan­cij­sku kon­tro­lu nad naf­tom i za­ra­dom od nje. :: Či­ni se kao da se re­vo­lu­ci­ja spon­ta­no pre­li­je­va iz dr­ža­ve u dr­ža­vu. Me­di­ji jav­lja­ju ka­ko su no­si­te­lji re­vo­lu­ci­je obični gra­đa­ni i da važ­nu ulo­gu u or­ga­ni­za­ci­ji ima­ju druš­tve­ne mre­že. Je li za­is­ta ri­ječ o na­rod­nim re­vo­lu­ci­ja­ma ili su ne­mi­ri ipak di­ri­gi­ra­ni? Ne­mi­re su do po­s­ljed­njeg de­ta­lja is­pla­ni­ra­li ame­rič­ka vla­da, Sta­te De­part­ment i Pen­ta­gon, oni su ih i uvjež­ba­li i or­ga­ni­zi­ra­li. Pri­tom su se slu­ži­li nev­la­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma Na­ti­onal En­dowment for De­mo­cracy i Fre­edom Ho­use. :: Mo­že li se ter­min “kre­ativ­na des­truk­ci­ja” pri­mi­je­ni­ti u ovom slu­ča­ju? Ter­min je to ko­jim su se ko­ris­ti­li ne­ki wa­shin­g­ton­ski stra­te­zi. Pre­ma nji­ho­voj za­mis­li, po­kre­ta­njem or­ga­ni­zi­ra­nog ka­osa zba­ci se do­ta­daš­nji du­go­traj­ni i du­bo­ko uko­ri­je­nje­ni re­žim, po­put Mu­ba­ra­ko­va, te ga se za­mi­je­ni no­vim, pro­ame­rič­kim re­ži­mom ko­jim se lak­še uprav­lja. Ho­će li u to­me ovaj put uspjeti, os­ta­je da se vi­di. Još

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.