Dje­ca bez gra­ni­ca, uči­te­lji bez auto­ri­te­ta

Dok trep­neš okom, po­čet će histerija kra­ja škol­ske go­di­ne, po­la­ga­nja dr­žav­ne ma­tu­re i upi­sa u sred­nje ško­le. Baš kao i sva­ke go­di­ne, uči­te­lji će na­čas pos­ta­ti ja­ko važ­ni

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Front Page -

UPo­uče­na du­go­go­diš­njim no­vi­nar­skim is­kus­tvom od­bi­la je pi­sa­ti “žen­ski” ko­men­tar. Pre­ve­li­ka je to od­go­vor­nost, rek­la je čvr­sto od­biv­ši pi­sa­ti

ko­men­tar u sva­kom bro­ju Ob­zo­ra. Pi­sat će sva­ki dru­gi tje­dan.

či­te­lji su čes­to na me­ti ubo­ji­tih kri­ti­ka jav­nos­ti. Pri­bi­ja ih se na stup sra­ma kad, u na­pa­du nemoćnog bi­je­sa, plus­nu uče­ni­ka. Pri­go­va­ra im se da ra­de ma­lo. Si­gur­ni smo da mno­gi ocje­nju­ju ne­pra­ved­no ili su­bjek­tiv­no. Mo­že im se za­mje­ri­ti ne­inven­tiv­nost i ne­ma­što­vi­tost, do­ci­ra­ju­ći stil po­uča­va­nja. Među uči­te­lji­ma ima i pra­vih pro­pa­li­ca, pi­ja­na­ca ili agre­si­va­ca spo­sob­nih ne sa­mo zga­di­ti ma­te­ma­ti­ku ili li­kov­ni ci­je­lim ge­ne­ra­ci­ja­ma ne­go i tra­uma­ti­zi­ra­ti dje­cu. Pre­čes­to je sve to toč­no i bes­kraj­no ža­los­no, ali i zbu­nju­ju­će kad zna­te da pos­to­je i vr­s­ni pre­da­va­či i pe­da­go­zi i is­kre­ni en­tu­zi­jas­ti ko­ji se s vre­me­nom pre­tvo­re u umor­ne gnja­va­to­re ko­ji su­mor­no odra­đu­ju sat­ni­cu. Što se do­go­di tim div­nim lju­di­ma? U pra­vom sred­njo­europ­skom du­hu, auten­tič­no kaf­ki­jan­ski, i naj­bo­lje uči­te­lje slo­mi sus­tav, sa­me­lje ih i sa­žva­če pa isp­lju­ne kao umr­tv­lje­ne bi­ro­krat­ske odra­đi­va­če nas­tav­nog pla­na i pro­gra­ma. Da sve bu­de go­re, mno­ge od njih pro­ces preo- braz­be pre­tvo­ri u kuk­ce br­zo i bez žeš­ćeg ot­po­ra jer su – kao biv­ši uče­ni­ci u is­tim ško­la­ma – i sa­mi na­čet ma­te­ri­jal još od svo­je sed­me. Sus­tav us­pješ­no odra­đu­je svo­ju je­di­nu svr­hu: stva­ra­nje pri­vi­da da u ovoj zem­lji pos­to­je ško­le, obra­zo­va­nje i smi­sao. No ko­je su to po­lu­ge sus­ta­va, me­to­de i sred­stva, kojima se lo­me nas­tav­nič­ke kič­me? Pra­vi­lo 1: za­tr­paj­te ih pos­lom, pre­di­men­zi­oni­raj­te nas­tav­ne pla­no­ve i pro­gra­me. Pred sva­kim je pro­fe­so­rom odre­đe­ni broj lek­ci­ja ko­je mo­ra­ju bi­ti odra­đe­ne u za­da­noj sat­ni­ci uza za­da­ni broj ocje­na. Po­ku­šaj­te to na­pra­vi­ti i os­ta­ti kre­ativ­ni ili ba­rem pri zdra­vom ra­zu­mu. Za­to se pro­fe­so­ri­ma i do­go­di da po­vje­ru­ju ka­ko 14-go­diš­njak tre­ba zna­ti, na pri­mjer, za­što je na­kon priz­na­va­nja mo­nar­hi­je Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na- ca HRSS pro­mi­je­nio ime u HSS i što je pri­do­ni­je­lo stva­ra­nju SDK. A mo­žda će is­ti taj uče­nik na­kon os­nov­ne upi­sa­ti za dim­nja­ča­ra ili fri­ze­ra?! Na vi­šak gra­di­va po­gub­no se ka­le­mi ma­njak auto­ri­te­ta. A uči­te­lji­ma je odu­zet dvos­tru­ko; s jed­ne stra­ne pre­tje­ra­nim nor­mi­ra­njem nas­ta­ve, ko­je im ne os­tav­lja pros­to­ra da išta na­pra­ve na svoj na­čin, a s dru­ge uk­la­nja­njem mo­guć­nos­ti sva­kog, pa i naj­bla­žeg kaž­nja­va­nja uče­ni­ka. Ne za­uzi­mam se za kle­ča­nje na ku­ku­ru­zu ili udar­ce šta­pom po pr­sti­ma, ali ka­ko sam i sa­ma ko­ji put za­vr­ši­la u ku­tu raz­re­da ili iz­ba­če­na sa sa­ta, znam da sam u tim si­tu­aci­ja­ma ne­što na­uči­la te da one ni­su os­ta­vi­le oži­ljak na mo­joj njež­noj dje­čjoj du­ši. No u sil­no na­pred­noj i li­be­ral­noj, a za­pra­vo li­ce­mjer­noj kli­mi po­dr­ža­va­nja dje­čjih prava po sva­ku ci­je­nu na­še su ško­le pos­ta­le hi­per­ko­rek­t­ne; uči­te­lji ne smi­ju ni po­dvik­nu­ti, a dje­ca su – svjes­na ne­zas­lu­že­ne mo­ći – pos­ta­la ma­ni­pu­la­tiv­na. Na pri­mjer, 12-go­diš­nja­ci s la­ko­ćom is­pos­lu­ju ukor pred ot­kaz uzor­noj, ali zah­tjev­noj pro­fe­so­ri­ci ma­te­ma­ti­ke jer je dan-dva za­kas­ni­la s naj­a­vom kon­trol­nog. Da ni­je hi­per­ko­rek­t­nos­ti, dje­ca bi pi­sa­la kon­trol­ni kad odre­di pro­fe­so­ri­ca. Da još pos­to­ji po­vje­re­nje u uči­te­lja i nje­go­vu pro­cje­nu, ni­ka­kav pra­vil­nik ne bi ni tre­bao pos­to­ja­ti. Da ško­lo­va­nje ima smis­la, dje­ca ne bi tu­ža­ka­la one ko­ji se tru­de na­pra­vi­ti od njih lju­de. Do­da­mo li vi­šku gra­di­va i manj­ku auto­ri­te­ta po­čes­to ne­dos­ta­tan kuć­ni od­goj i raz­no­raz­ne po­re­me­ća­je po­na­ša­nja u dje­ce, do­bi­va­mo ra­zu­la­ren raz­red ko­ji je je­dva mo­gu­će kon­tro­li­ra­ti. Uči­telj­ski us­pjeh tad se mje­ri is­klju­či­vo teh­nič­ki: ako us­pi­je­te is­pre­da­va­ti ci­je­lo gra­di­vo i iz­dr­ža­ti či­ta­vu škol­sku go­di­nu bez slo­ma ži­va­ca i laž­ne op­tuž­be da ste zlos­tav­lja­li di­je­te ko­je ne zna ka­ko knji­ga iz­gle­da iz­nu­tra, us­pje­li ste! Gdje smo ono po­če­li? Da, ima uči­te­lja kojima bi se mo­rao da­ti tre­nu­ta­čan ot­kaz uza za­bra­nu ra­da s dje­com bi­lo gdje i bi­lo kad, ali i uči­te­lja ko­ji žu­de za šan­som i uvje­ti­ma u kojima bi se mo­gli do­ka­za­ti kao vr­s­ni pre­da­va­či i pe­da­go­zi. Ni jed­ni ni dru­gi ne do­bi­va­ju što zas­lu­žu­ju.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.