ČAK 95 POS­TO DJE­LA HR­VAT­SKIH SKLA­DA­TE­LJA NI­JE TI­SKA­NO I POS­TO­JE KAO JE­DAN JE­DI­NI PRI­MJE­RAK, BEZ KO­PI­JE

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Front Page -

či­ca Bi­ze­to­ve Car­men. Ugled­ni nje­mač­ki nak­lad­nik Ru­dolf Lück, ko­ji je po pri­ča­nju Mil­ka Ke­le­me­na “ pre­ru­šen u klo­ša­ra, s ru­pa­ma na hla­ča­ma, po­čet­kom še­sde­se­tih go­di­na u Opa­ti­ju na Tri­bi­nu mu­zič­kog stva­ra­laš­tva do­šao ‘vr­bo­va­ti’ sjaj­ne hr­vat­ske skla­da­te­lje i pri­do­bi­ti nji­hov pris­ta­nak za iz­da­va­nje nji­ho­vih dje­la u Nje­mač­koj u nak­lad­nič­koj ku­ći Ge­rig”, ba­cio je oko i na Pa­pan­do­pu­la. Lück se za­gri­jao za Gi­ta­nel­lu, a Pa­pan­do­pu­lo mu je bez ugo­vo­ra u ru­ke dao par­ti­tu­ru ba­le­ta. Ubr­zo na­kon to­ga Ge­rig Ver­lag se uga­sio, a Lück je sva svo­ja iz­da­nja ma­lim ka­mi­onom pos­lao iz Köl­na nak­lad­ni­ku Bre­it­kopf & Här­te u Wi­esba­de­nu. Ta­ko je Gi­ta­nel­la za­vr­ši­la u skla­di­štu 30 km uda­lje­nom od Wi­esba­de­na. Na os­no­vi Lüc­ko­vih upu­ta pri­vo­lio sam dje­lat­ni­ke Bre­it­kop­fa da pre­tra­že svo­je ar­hi­ve i na jed­noj od po­li­ca is­kr­s­nuo je auto­graf Gi­ta­nel­le! Ve­li­ko­duš­noš­ću jed­ne od glav­nih vlas­ni­ca po­du­ze­ća gos­po­đe Li­ese­lot­te Si­evers i za­la­ga­njem dr. An­dre­asa So­par­ta, ta dra­go­cje­na par­ti­tu­ra pri­je ne­ki dan vra­će­na je u Hr­vat­sku! Za je­dan dio pro­na­đe­nih auto­gra­fa i ne smi­jem go­vo­ri­ti o na­či­nu na ko­ji sam do njih do­šao. Ri­ječ je u ori­gi­na­li­ma sklad­be Ca­pric­cio za vi­oli­nu i jazz kvar­tet (či­ja snimka je, pre­ma ri­je­či­ma jed­ne na­še mu­zi­ko­lo­gi­nje, u čis­t­ka­ma fon­te­ke Hr­vat­skog ra­di­ja bi­la uni­šte­na kao ne­po­ćud­na). Par­ti­tu­ru do sa­da ne­poz­na­tog Pa­pan­do­pu­lo­va Pr­vog kon­cer­ta za kla­vir pro­na­šao sam u ar­hi­vu biv­šeg Ra­dio Sa­ra­je­va, mla­de­nač­ku Fan­ta­zi­ju za kla­vir op.14 u or­ma­ru du­go­go­diš­njeg ured­ni­ka Hr­vat­skog ra­di­ja i skla­da­te­lja Bo­ri­sa Ul­ric­ha, a na sjaj­nu glaz­be­nu ko­me­di­ju Noć u kam­pin­gu paž­nju mi je skre­nu­la ko­le­gi­ca ko­ja ju je pro­naš­la u jed­nom od ve­li­kih hr­vat­skih ar­hi­va. Uz Gi­ta­nel­lu naj­ve­ći do­bi­tak ove po­tra­ge je pro­na­la­zak Pa­pan­do­pu­lo­ve ope­re Am­fi­tri­on od ko­je se do sa­da iz­vo­di­la tek iz­van­red­na uver­ti­ra! O ka­ko za­nim­lji­vom dje­lu je ri­ječ, go­vo­ri vi­jest da će Am­fi­tri­on bi­ti pos­tav­ljen i u HNK u Za­gre­bu! Mjes­to na ko­jem su go­di­na­ma le­ža­le tri ve­li­ke par­ti­tu­re ove ope­re ko­ja je pe­de­se­tak go­di­na slo­vi­la kao iz­gub­lje­na, ne­će­mo na­vo­di­ti zbog mi­ra u odre­đe­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma, no evi­dent­no je da je ono bi­lo ne­adek­vat­no za po­hra­nu ta­ko dra­go­cje­nog ar­te­fak­ta hr­vat­ske ba­šti­ne. Re­ci­mo sa­mo to da se na­la­zi­la u spre­mi­štu ko­je je sas­tav­ni dio ve­li­ke ga­ra­že i da je u tre­nut­ku pro­na­la­ska bi­la po­pri­lič­no vlaž­na!

Pro­jekt Hr­čak za spas ba­šti­ne

Ok­vir pro­jek­ta ko­ji sam po­kre­nuo kao vo­di­telj MIC-a KDZ pod na­zi­vom Hr­čak tre­bao bi tak­voj prak­si u ču­va­nju glaz­be­ne ba­šti­ne sta­ti na kraj. Važ­no je spo­me­nu­ti da gla­so­vir­ski iz­va­dak Am­fi­tri­ona ni­je pro­na­đen u Hr­vat­skoj: nje­ga sam na­šao u Be­ču, u di­je­lu os­tav­šti­ne jed­nog od naj­ve­ćih svjet­skih di­ri­ge­na­ta Kar­la Böh­ma, što do­volj­no go­vo­ri o nje­noj vri­jed­nos­ti! U ni­zu pro­na­đe­nih par­ti­tu­ra tre­ba is­ta­ći i Pet or­kes­tral­nih pje­sa­ma za du­bo­ki glas, gu­dač­ki or­kes­tar i har­fu na sti­ho­ve Ku­be. Po­tra­ga za tim po­pi­jev­ka­ma od ko­jih jed­na već po­čet­kom 60-ih go­di­na no­si sig­ni­fi­kant­ni na­ziv Rock’n Roll u ori­gi­na­lu je pi­san na nje­mač­kom je­zi­ku i gla­si Fünf Li­eder auf die Texte von Ku­ba što na pr­vi po­gled mo­že upu­ći­va­ti na pje­sme ko­jih su me­lo­di­je mo­žda po­dri­je­tlom s Ku­be. No Ku­ba je pse­udo­nim za­nim­lji­va nje­mač­kog pjes­ni­ka, anar­his­ta i dra­ma­tur­ga ka­za­li­šta u Ros­toc­ku ko­jeg su Bri­tan­ci – kad je uoči 2. svjet­skog ra­ta po­bje­gao u Lon­don – pre­ven­tiv­no in­haf­ti­ra­li – Kur­ta Bar­t­he­la. Pet bri­ljant­nih or­kes­tral­nih po­pi­je­va­ka pro­na­šao sam u nje­go­voj os­tav­šti­ni u Aka­de­mi­ji umjet­nos­ti u Ber­li­nu kao bli­je­du ko­pi­ju, či­ni se je­di­ni pre­ži­vje­li oblik te sklad­be. No ona je dos­tat­na da se ta glaz­ba iš­či­ta, re­kons­tru­ira i da je ima­mo sa­ču­va­nu! Upra­vo u sri­je­du iz jed­nog za­gre­bač­kog po­dru­ma iz­ro­nio je iz­gub­lje­ni Tre­ći gu­dač­ki kvar­tet, a na tra­gu sam još ne­kih sklad­bi. Ža­los­no je da o ve­li­kom Ma­es­tru ne­ma­mo mo­no­gra­fi­ju i tra­gič­no da ogro­man broj nje­go­vih an­to­lo­gij­skih dje­la još ni­je objav­ljen. Ve­li­ki in­te­res za Pa­pan­do­pu­lo­va dje­la po­ka­zao je je­dan ve­li­ki nje­mač­ki nak­lad­nik no­sa­ča zvu­ka: kad već mi u Hr­vat­skoj ni­smo us­pje­li stvo­ri­ti uvje­te da na­še no­sa­če zvu­ka s na­šom sjaj­nom glazbom dis­tri­bu­ira­mo i pro­da­je­mo u svi­je­tu, uči­nit će to za nas i od to­ga pro­fi­ti­ra­ti – stran­ci! Ju­čer, 25. ve­lja­če, Bo­ris Pa­pan­do­pu­lo pros­la­vio bi 105. ro­đen­dan. Na­dam se da bi se ve­se­lio što je dio nje­go­ve glaz­be po­nov­no dos­tu­pan i što će ona odu­šev­lja­va­ti glaz­be­ne lju­bi­te­lje i sa­me glaz­be­ni­ke ši­rom svi­je­ta. Ve­li­ki ma­es­tro, sre­tan ti ro­đen­dan!

an­to mag­zan/pixell

:: Par­ti­tu­ra Am­fi­tri­ona na­đe­na je vlaž­na u ga­ra­ži u Za­gre­bu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.