Ne za­bo­ra­vi­te 8 go­di­na Hdz-ove ko­lo­no­sko­pi­je

Pre­ma is­tra­ži­va­nju, pa­ci­jen­te vi­še bo­li pet ne­go 20 mi­nu­ta ko­lo­no­sko­pi­je, za­to pri­pa­zi­mo da na iz­bo­re iz­a­đe­mo s ci­je­lom sli­kom, a ne sa­mo s po­bjed­nič­kom pri­čom o ula­sku u EU Pi­še: Mar­ko Ra­kar

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Kriptonomikon -

PPoz­na­ti­ji kao Mrak, član je elit­nih or­ga­ni­za­ci­ja TED, IAPC i EAPC. Do­bit­nik je svjet­ske na­gra­de za e-de­mo­kra­ci­je te uobi­ča­je­ni

osum­nji­če­nik za ne­po­dop­šti­ne na in­ter­ne­tu.

roš­le go­di­ne u ve­lja­či imao sam pri­li­ke sas­lu­ša­ti pre­da­va­nje Da­ni­ela Kah­ne­ma­na. Vje­ru­jem da ova­ko iz pr­ve nje­go­vo ime ni­šta ne zna­či, no ono što je za­nim­lji­vo s nji­me jest to da je on psi­ho­log, a 2002. go­di­ne do­bio je No­be­lo­vu na­gra­du za eko­no­mi­ju, i to za svo­ju „Te­ori­ju šan­si“, ko­ja po­ku­ša­va objas­ni­ti od­lu­ke iz­me­đu me­đu­sob­no raz­li­či­tih oda­bi­ra s ne­si­gur­nim rezultatom, ali uz poz­na­te šan­se za us­pjeh. Pre­ve­de­no, on se ba­vio pro­ma­tra­njem na­či­na na ko­ji do­no­si­mo od­lu­ke. Da­ni­el je po­ku­šao objas­ni­ti raz­li­ku iz­me­đu „re­mem­be­ring self “ i „expe­ri­en­cing self “. Raz­li­ka iz­me­đu ova dva kon­cep­ta (ko­ja je te­ško pre­ves­ti) jest to što je „is­kus­tve­ni ja“ su­ma svih mo­jih is­kus­ta­va ko­je sam kroz ži­vot os­tva­rio, dok je „sje­ća­ju­ći ja“ onaj dio me­ne ko­ji je od svih sil­nih is­kus­ta­va ko­je sam imao oda­brao one ko­jih se sje­ća. U prak­si bi to zna­či­lo da, ako ste pri­mje­ri­ce otiš­li na go­diš­nji od­mor (evo, ja pi­šem ovu ko­lum­nu s go­diš­njeg od­mo­ra), ta­da će su­ma svih is­kus­ta­va ko­je ste ti­je­kom go- diš­njeg od­mo­ra is­ku­si­li či­ni­ti vaš „is­kus­tve­ni ja“, no sa­mo di­je­lo­vi tog go­diš­njeg od­mo­ra traj­no će os­ta­ti u sje­ća­nju va­šeg „sje­ća­ju­ćeg ja“. Što to toč­no zna­či? To bi ot­pri­li­ke zna­či­lo da va­še sje­ća­nje o go­diš­njem od­mo­ru ovi­si o to­me što će va­še sje­ća­nje za­pam­ti­ti, a is­tra­ži­va­nje zbog ko­jeg je Da­ni­el do­bio No­be­lo­vu na­gra­du po­ka­zu­je da na­čin na ko­ji se oda­bi­ru sje­ća­nja i ni­je baš ta­ko slu­ča­jan. Na­ime, ne­ovis­no o to­me ko­li­ko vaš go­diš­nji od­mor tra­jao, ve­li­ka je šan­sa da će vam od­mor os­ta­ti u sje­ća­nju pre­ma onim do­ga­đa­ji­ma ko­ji su se do­go­di­li pri kra­ju. A to zna­či da, ako ste pot­kraj go­diš­njeg od­mo­ra ima­li ne­ki sja­jan iz­let ili is­kus­tvo, ta­da će sje­ća­nje bi­ti po­zi­tiv­no, no ako ste ima­li ne­ki loš do­ga­đaj, pri­mje­ri­ce iz­go­rje­li na sun­cu, iz­gu­bi­li nov­ča­nik ili se po­sva­di­li s obi­te­lji, ta­da će sje­ća­nje bi­ti ne­ga­tiv­no i ne­ovis­no o to­me ko­li­ko je od­mor u svo­joj ukup­nos­ti bio do­bar ili loš, va­še miš­lje­nje o nje­mu bit će saz­da­no na te­me­lju do­ga­đa­ja ko­ji ga je obi­lje­žio, a to je u pra­vi­lu onaj do­ga­đaj pri kra­ju od­mo­ra. Ci­je­lu te­ori­ju Kah­ne­man je do­ka­zao na gru­pi pa­ci­je­na­ta u bol­ni­ci ko­ji su iš­li na ko­lo­no­sko­pi­ju. Ko­lo­no­sko­pi­ja je iz­nim­no ne­ugo­dan i bo­lan pre­gled. Pa­ci­jen­ti su bi­li po­di­je­lje­ni u dvi­je gru­pe, jed­noj gru­pi je pre­gled tra­jao 5 mi­nu­ta po pa­ci­jen­tu, dok je dru­goj gru­pi tra­jao 20 mi­nu­ta. Ako pro­ma­tra­mo ra­zi­ne bola ko­ju je sva­ki pa­ci­jent tr­pio, ta­da je oči­to da će na po­čet­ku pre­gle­da ra­zi­na bo­li bi­ti mak­si­mal­na, dok se s vre­me­nom bol sma­nju­je bu­du­ći da se or­ga­ni­zam pri­la­go­đa­va ra­zi­ni bo­li. Is­to­vre­me­no, ako po­ku­ša­mo zbro­ji­ti ko­li­ko je bo­li pre­tr­pje­la ko­ja gru­pa, sa­svim je jas­no da je gru­pa s du­go­traj­ni­jim pre­gle­dom u ap­so­lut­nom iz­nosu pre­tr­pje­la pu­no vi­še bo­li. Ono što je za­nim­lji­vo u ovoj pri­či, a to je za­pra­vo i za­plet, jest to da, ka­da su nak­nad­no is­pi­ti­va­ni pa­ci­jen­ti, oni ko­ji su ima­li du­lji pre­gled i pre­tr­pje­li vi­še bo­li sma­tra­li su da je nji­ho­va ra­zi­na bo­li bi­la ukup­no ma­nja, a pre­gled ma­nje ne­ugo­dan. Pri­je ne­ko­li­ko da­na na­ši su po­li­ti­ča­ri na­po­kon da­li iz­gled­ni da­tum iz­bo­ra, pa sam se sto­ga sje­tio ove pri­če. Vla­da­ju­ći žes­to­ko ra­ču­na­ju na sjaj­ne re­zul­ta­te tu­ris­tič­ke se­zo­ne, ra­ču­na­ju na efekt kra­ja pre­go­vo­ra s Europ­skom uni­jom te oče­ku­ju da će po­bra­ti lo­vo­ri­ke za sam čin pot­pi­sa ugo­vo­ra. Ako to ugu­ra­mo u gor­nju ana­lo­gi­ju, či­ni se da će osam go­di­na vla­da­vi­ne HDZ-a bi­ti za­vr­še­no ne­kim re­la­tiv­nim us­pje­si­ma i da će naš „sje­ća­ju­ći ja“ u svo­jem sje­ća­nju is­pred bi­rač­ke ku­ti­je pam­ti­ti sa­mo one bo­lje od­lu­ke i one ri­jet­ke re­zul­ta­te, dok će bol­na sje­ća­nja bi­ti po­tis­nu­ta. Mo­žda vam se mo­že či­ni­ti da je ne­pri­mje­re­no us­po­re­di­ti go­di­ne vla­da­vi­ne HDZ-a s osmo­go­diš­njom ko­lo­no­sko­pi­jom, no bit­no je da na iz­bo­re iz­a­đe­mo s ci­je­lom i objek­tiv­nom sli­kom, a ne sa­mo s ne­ko­li­ko na­smi­je­še­nih fo­to­gra­fi­ja s pot­pi­si­va­nja ne­kog ugo­vo­ra za ko­ji ni oni ko­ji su ga pot­pi­sa­li ne zna­ju što toč­no zna­či.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.