JACI I JOCI ZA IGRU NE TRE­BA ZO­KI

VLAST SE INFANTILNO SVA­ĐA I PRI­ŽELJ­KU­JE DA PODJETINJELI NA­ROD PO­VJE­RU­JE KA­KO OBAV­LJA OZ­BI­LJAN DRŽAVNIČKI PO­SAO

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Tjedna Inventura - Pi­še: Mi­lan Iv­ko­šić

Na je­dan moj tekst svo­je­dob­no je vris­nu­la pre­mi­jer­ka, jer sam u nas­lo­vu “Ja­ca, Ivo i Sla­ven” ime­na pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve i no­go­met­nog iz­bor­ni­ka na­pi­sao ka­ko i tre­ba a nje­zi­no u po­drug­lji­voj ina­či­ci. Evo se sa­da do­nek­le is­prav­ljam pa ću o naj­no­vi­jem su­ko­bu Ive Jo­si­po­vi­ća Jo­ce i Ja­dran­ke Ko­sor Ja­ce pi­sa­ti ta­ko da Jo­co i Ja­ca bu­du rav­no­prav­ni. A na­dim­ci su u in­fan­til­nom du­hu nji­ho­vih sva­đa. Sje­ćam se, kao dje­ca smo svi ima­li na­dim­ke, druk­či­je se me­đu­sob­no i ni­smo zva­li, svak je bio ne­ki Jo­co i ne­ka Ja­ca, i svak je sva­ki dan su­dje­lo­vao u ko­je­kak­vim pod­me­ta­nji­ma, sva­đa­ma, pre­pir­ka­ma oko to­ga tko će s kim u eki­pu za no­go­met, gra­ni­ča­ra, gu­du ( pra­si­cu) ili ko­ju dru­gu igru. Sa­da pred­sjed­nik Jo­co i pre­mi­jer­ka Ja­ca snizuju po­li­ti­ku pa ta­ko i ci­je­lu na­ci­ju na dje­ti­nju ra­zi­nu. Za zem­lju je naj­važ­ni­je da Ja­ci­ni su­rad­ni­ci smi­ju s Jo­com igra­ti gra­ni­ča­ra, to jest oti­ći na ka­vu sa­mo uz še­fi­či­no do­pu­šte­nje, da nje­zi­ni mi­nis­tri ne mo­gu igra­ti ma­li no­go­met s Jo­com, to jest bi­ti nje­go­vi iz­as­la­ni­ci na pri­red­ba­ma, te da pre­sud­na tek­ma ma­log no­go­me­ta (iz­bo­ri) i ne mo­ra bi­ti baš 4. pro­sin­ca, jer u go­di­ni ima ta­ko pu­no da­tu­ma kao što su 2. pro­sin­ca, 6. pro­sin­ca, 7. pro­sin­ca... O tom po­dje­ti­nje­nju po­li­ti­ča­ra i nji­ho­vu nas­to­ja­nju da se po­dje­ti­nji sve­ko­li­ka jav­nost ne­ki dan sam ne­što re­kao na Hr­vat­skom ra­di­ju, kad mi je pa­lo na pa­met da se to do­ga­đa za­to što vlast osje­ća da ne vo­di su­ve­re­nu dr­ža­vu ne­go sa­mo ima pos­luš­nič­ku ulo­gu u ko­lo­ni­ji, pa se za­pra­vo ni­čim oz­bilj­nim i ne ba­vi te su joj još os­ta­le sa­mo – dje­čje igre. U tim dje­čjim igra­ma ona mis­li da sa­mo podjetinjeli na­rod mo­že vje­ro­va­ti nje­zi­nim baj­ka­ma o Hr­vat­skoj u Eu­rop­skoj uni­ji i da sa­mo podjetinjeli na­rod mo­že vje­ro­va­ti baj­ka­ma u kojima se sve sret­no za­vr­ši za­hva­lju­ju­ći nad­na­rav­nim mo­ći­ma Jo­ce i Ja­ce u kojima se na­tje­ču sve sa­me do­bre oso­bi­ne. Na­vod­no je Jo­co po­pu­la­ran (u što se u raz­go­vo­ru ni sa kim ni­sam uvje­rio). Bu­du­ći da on ni­je na­pra­vio baš ni­šta opip­lji­vo što bi po­bolj­ša­lo ži­vot gra­đa­na (da­pa­če, ne­kim ne­sret­nim rad­ni­ca­ma ko­je je pri­mio pos­li­je je bi­lo još go­re!) ta se “po­pu­lar­nost” mo­že objas­ni­ti sa­mo in­fan­til­noš­ću nje­go­vih obo­ža­va­te­lja u ko­joj ne­ma raz­lož­nos­ti. A kad slu­ša­te Ja­ci­ne sla­po­ve sa­mo­hva­la i opi­se sre­će ko­ju je do­ni­je­la Hr­vat­skoj osje­ća­te se kao da ste na lo­šoj ka­za­liš­noj pred­sta­vi za dje­cu. Bit će šte­ta ako po­bi­je­di Mi­la­no­vić, jer su sa svo­jim eki­pa­ma u zem­lji ko­jom uprav­lja­ju stran­ci Jo­co i Ja­ca - sa­vr­še­ni pro­tiv­ni­ci za gu­du ili pra­si­cu.

PIXSELL

:: Vje­ru­je­te u baj­ke sa sret­nim kra­jem, uvje­ra­va nas dvo­jac Ko­sor - Jo­si­po­vić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.