JAM­ČE­VI­NE SU NA­ČIN DA SE RAS­TE­RE­TE PRE­NA­PU­ČE­NI ZA­TVO­RI, NO JOŠ SE UVI­JEK RI­JET­KO ODRE­ĐU­JU

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Sadržaj -

vi­na sud, ka­ko ka­že Rat­ko Šćekić, su­dac is­tra­ge za­gre­bač­kog Žu­pa­nij­skog su­da, vo­di ra­ču­na o obi­telj­skim pri­li­ka­ma okriv­lje­ni­ka, nje­go­vu imo­vin­skom sta­nju te te­ži­ni kaz­ne­nog dje­la. – Kao jam­če­vi­na mo­gu se po­nu­di­ti go­tov no­vac, ne­kret­ni­na, vri­jed­nos­ni pa­pi­ri, umjet­ni­ne, zla­to, dra­gu­lji... Dru­gim ri­je­či­ma, jam­či­ti se mo­že svi­me, osim imo­vi­nom ko­ja se na­la­zi pod sud­skom blo­ka­dom. Pre­ma Za­ko­nu o kaz­ne­nom pos­tup­ku, jam­če­vi­na kao jam­s­tvo za iz­la­zak iz is­traž­nog za­tvo­ra, od­nos­no pri­tvo­ra mo­že se odre­di­ti zbog opas­nos­ti od bi­je­ga, opas­nos­ti od utje­ca­ja na svje­do­ke te opas­nos­ti od po­nav­lja­nja dje­la. Ka­da se jam­če­vi­na pri­hva­ti, a je li ona do­volj­na ili ne, odre­đu­je sud, okriv­lje­nik da­je izja­vu ko­jom jam­či da će po­što­va­ti uvje­te pod kojima je pu­šten na slo­bo­du – objaš­nja­va Šćekić na­čin na ko­ji funk­ci­oni­ra­ju jam­če­vi­ne. Do­da­je da, ako je ri­ječ o go­to­vu nov­cu, on­da se on upla­ću­je na ra­čun su­da, a ako je pak ri­ječ o ne­kret­ni­ni, on­da se hi­po­te­ka upi­su­je u ime Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, od­nos­no su­da. Ka­da pak pres­ta­nu raz­lo­zi za is­traž­ni za­tvor, pres­ta­ju raz­lo­zi i za jam­če­vi­nu te se on­da ono što je po­lo­že­no kao jam­če­vi­na vra­ća okriv­lje­ni­ku. U slu­ča­ju da se okriv­lje­nik ne dr­ži uvje­ta pod kojima je pu­šten na slo­bo­du, na dvos­tru­kom je gu­bit­ku – vra­ća se u za­tvor i gu­bi ono či­me je jam­čio. Ia­ko su u zad­njih de­se­tak da­na, osim Pa­taf­te, iz is­traž­nog za­tvo­ra uz jam­če­vi­nu pu­šte­ni i nje­go­vi su­osum­nji­če­ni­ci Ivan Čehok (jam­čio je sa 2,6 mi­li­ju­na ku­na ko­ji se sas­to­je od 100.000 ku­na ušte­đe­vi­ne te hi­po­te­ke na nje­go­vu ku­ću i zem­lji­šte u vlas­niš­tvu nje­go­ve maj­ke) i Nar­ci­sa Hu­ljev (jam­či­la mje­ni­com u iz­nosu od 2,6 mi­li­ju­na ku­na) u prav­nim kru­go­vi­ma prev­la­da­va miš­lje­nje da se jam­če­vi­ne ipak pre­ri­jet­ko odre­đu­ju. – Ia­ko je pri pi­sa­nju no­vog ZKP-a pos­ta­ja­la in­ten­ci­ja da se jam­če­vi­na zbog pro­bit­ka pos­tup­ka, osim kod naj­te­žih kaz­ne­nih dje­la, odre­đu­je čim sud pro­ci­je­ni da pos­to­je raz­lo­zi za odre­đi­va­nje is­traž­nog za­tvo­ra, u prak­si je to dru­ga­či­je. Us­ta­li­lo se, na­ime, da se jam­če­vi­na odre­đu­je na pri­jed­log obra­ne i ri­jet­ke su si­tu­aci­je u kojima su­dac is­tra­ge u svom rje­še­nju od­mah odre­đu­je vi­si­nu jam­če­vi­ne. Mis­lim da to ni­je do­bro, jer bi se češ­ćim odre­đi­va­njem jam­če­vi­ne ili, pri­mje­ri­ce, is­traž­nog za­tvo­ra u do­mu znat­no ras­te­re­tio pre­op­te­re­će­ni za­tvor­ski sus­tav – ka­že od­vjet­ni­ca Jas­na No­vak. Svoj stav ar­gu­men­ti­ra sud­skom prak­som u dru­gim zem­lja­ma te pre­su­da­ma Europ­skog su­da za ljud­ska prava pre­ma kojima se is­traž­ni za­tvor, od­nos­no pri­tvor odre­đu­je sa­mo u iz­nim­nim si­tu­aci­ja­ma.

Slo­bo­da i in­te­res jav­nos­ti

– Uvev­ši no­vi ZKP mi smo pre­uze­li ne­ke stva­ri iz an­glo­sak­son­skog prava, po­put, pri­mje­ri­ce, one da je tu­ži­telj al­fa i ome­ga ci­je­log pos­tup­ka. Pa ako smo bi­li sprem­ni pre­uze­ti i pri­hva­ti­ti ta­kav na­čin funk­ci­oni­ra­nja sud­skih pos­tu­pa­ka, on­da bi­smo tre­ba­li pri­hva­ti­ti i jam­če­vi­ne kao sas­tav­ni dio tih pos­tu­pa­ka. Aus­tri­ja, pri­mje­ri­ce, sus­tav jam­če­vi­na pri­mje­nju­je već go­di­na­ma, ia­ko i oni ima­ju re­la­tiv­no nov ZKP. U Ame­ri­ci se pak pri­tvor odre­đu­je sa­mo za naj­te­ža dje­la, kao što su se­rij­ska uboj­stva ili to­me slič­no, od­nos­no u si­tu­aci­ja­ma ka­da jav­ni in­te­res pre­te­že nad pra­vom po­je­din­ca na slo­bo­du – objaš­nja­va J. No­vak. No dok se, pri­mje­ri­ce, u Ame­ri­ci toč­no zna ko­li­ko sto­ji ko­je kaz­ne­no dje­lo, od­nos­no ko­li­ka se jam­če­vi­na za ko­je dje­lo tre­ba pla­ti­ti da bi se net­ko bra­nio sa slo­bo­de, u Hr­vat­skoj tak­va ka­ta­lo­ga dje­la – ne­ma. Sto­ga ne ču­di da je do­sa­daš­nja sud­ska prak­sa, ka­da su jam­če­vi­ne u pi­ta­nju, vr­lo ša­ro­li­ka. Pri­je Pa­taf­te, naj­ve­ću jam­če­vi­nu pla­tio je Sil­vio Čer­ne, ko­jeg se te­re­ti­lo da je u lip­nju 2005. ubio jed­nog, a ra­nio dru­gog raz­boj­ni­ka ko­ji mu je pro­va­lio u ku­ću. Ia­ko je tu­ži­telj­stvo na kon­cu odus­ta­lo od kaz­ne­nog pro­go­na Čer­ne, sma­tra­ju­ći da je ri­ječ bi­la o nuž­noj obra­ni, on je ipak dva mje­se­ca pro­veo u pri-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.