I danas ku­pu­je­mo ci­glu da ne do­bi­je­mo po no­su

Ne­kad dav­no, pos­to­ja­li su gru­bi­ja­ni ko­ji su pro­da­va­li ci­gle. Mo­ra­li ste ih ku­pi­te ia­ko vam ne tre­ba­ju. Dan su to sve one to­tal­no be­smis­le­nie ins­ti­tu­ci­je ko­ji su funk­ci­ja sa­me se­bi Pi­še: Mar­ko Ra­kar

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

RPoz­na­ti­ji kao Mrak, član je elit­nih or­ga­ni­za­ci­je TED, IAPC i EAPC. Do­bit­nik je svjet­ske na­gra­de za e-de­mo­kra­ci­je te uobi­ča­je­ni

osum­nji­če­nik za ne­po­dop­šti­ne na in­ter­ne­tu.

az­go­va­rao sam pri­je ne­ki dan s jed­nim pos­lov­nim part­ne­rom ko­ji se ba­vi pro­izvod­njom. Ka­že mi ka­ko se on ba­vi re­la­tiv­no spe­ci­fič­nom pro­izvod­njom ko­ja je tak­ve prirode da je do sa­da bio za­šti­ćen od ro­be is­pod ci­je­ne ko­ju pla­si­ra da­le­ko is­toč­no tr­ži­šte, no u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko mje­se­ci de­si­lo se da je ne­ko­li­ko ve­li­kih igra­ča po­ku­po­va­lo ne­ko­li­ci­nu fir­mi u Bos­ni i Sr­bi­ji te da se sa­da svo­jim pro­izvo­di­ma že­le uba­ci­ti na hrvatsko tr­ži­šte. Ve­li­ki, ka­že on, ni­su ni­ka­da doš­li na Hrvatsko tr­ži­šte i po­ku­ša­li ku­pi­ti ne­kog lo­kal­nog jer je ele­men­tar­na ana­li­za po­ka­za­la da smo jed­nos­tav­no pre­sku­pi. Evo i ne­ko­li­ko pri­mje­ra. Za­mis­li­te si­tu­aci­ju u ko­joj ku­pu­je­te ve­li­ki ka­mi­on za pri­je­voz šljun­ka. Je­dan ta­kav ka­mi­on ko­šta oko 200.000 eur, i ako ga ku­pi­te na pet go­di­na ili šez­de­set mje­seč­nih ra­ta uz ka­ma­tu od re­ci­mo se­dam pos­to, do kra­ja kre­di­ta mo­ra­te is­pla­ti­ti oko 235.000 eur ili 3.900 EUR mje­seč­no, što je po da­naš­njem te­ča­ju ne­što is­pod 30.000kn. Is­to- vre­me­no, ako že­li­te bi­ti ren­ta­bil­ni, tim ka­mi­onom mo­ra­ju uprav­lja­ti ba­rem dva vo­za­ča, ko­ji vas si­gur­no ne­će ko­šta­ti ma­nje od cca. 1.000 do 1.100eur bru­to, za tu vr­stu ka­mi­ona po­treb­no vam je i su­vis­lo odr­ža­va­nje ko­je će ge­ne­ri­ra­ti još jed­no rad­no mjes­to (ili ek­vi­va­lent tro­ška odr­ža­va­nja), te na­rav­no mo­ra­te ima­ti i oso­bu ko­ja pro­da­je ka­pa­ci­te­ta tog ka­mi­ona, ne­ko ad­mi­nis­tra­tiv­no osob­lje, a vje­ro­jat­no i ne­kog di­rek­to­ra s pri­pa­da­ju­ćom mu taj­ni­com. Sve sku­pa mje­seč­no ko­šta da­le­ko vi­še od sa­mog tro­ška mje­seč­ne ra­te kre­di­ta. Ka­mi­on vas ko­šta i do 10.000eur pr­vo­ga u mje­se­cu bez da ste ga uop­će i po­mak­li s par­ki­ra­li­šta. Da bi sma­nji­li tro­šak, vje­ro­jat­no će­te ku­pi­ti vi­še ka­mi­ona i po­ku­ša­ti dio fik­s­nih tro­ško­va (taj­ni­ca, ad­mi­nis­tra­ci­ja, di­rek­tor) pre­va­li­ti na što ve­ći broj pro­fit­nih cen­ta­ra, no tro­šak ra­da će i da­lje bi­ti zna­ča­jan. U ča­su ka­da pro­pad­ne­te, ta­da će zlo­gu­ki pro­ro­ci go­vo­ri­ti ka­ko ste se pre­inves­ti­ra­li, ma­kar su mje­seč­ne ra­te za sil­nu opre­mu bi­le zna­čaj­no ni­že od sa­me ma­se pla­ća ko­ju tre­ba is­pla­ti­ti. Na­rav­no, sva­ka in­dus­tri­ja ima svo­je spe­ci­fič­nos­ti i u ne­ki­ma tre­ba vi­še, a u ne­ki­ma ma­nje lju­di no prin­cip je na­ža­lost is­ti. Ili, mo­že­te mis­li­ti što se do­ga­đa s ener­gi­jom. Ako ste kupili sku­pi stroj sva je šan­sa da će on tro­ši­ti na­kak­ve ko­li­či­ne elek­trič­ne ener­gi­je. Stroj ko­ji ste pla­ti­li 200.000 eur tro­ši­ti će sto­ti­ne ki­lo­va­ta, a da bi ih mo­gli uop­će tro­ši­ti mo­ra­te u hr­vat­skoj od elek­tre do­bi­ti do­zvo­lu. Do­zvo­la se ku­pu­je i je­dan ki­lo­vat sat an­ga­ži­ra­ne stru­je kod nas ko­šta 1.700kn (u Za­gre­bu, drug­dje je jef­ti­ni­ji), ako že­li­te u utič­ni­cu uklju­či­ti stroj ko­ji troši dvi­je sto­ti­ne ki­lo­va­ta stru­je mo­ra­te pri­je to­ga is­pla­ti­ti elek­tri 340.000 ku­na pri­je neg­ho ste utro­ši­li i je­dan je­di­ni ki­lo­vat stru­je. Tak­ve nak­na­de ne­ma u pri­mje­ri­ce su­sjed­noj Bos­ni, ili je sim­bo­lič­na nak­na­da na ra­zi­ni ad­mi­nis­tra­tiv­ne tak­se u su­sjed­noj Sr­bi­ji. Ka­ko sa­da mo­že­mo oče­ki­va­ti da će na­ša pro­izvod­nja bi­ti kon­ku­rent­na ka­da mo­ra­mo pla­ća­ti pra­vo da bi ko­ris­ti­li ener­gi­ju? Ne­kad dav­no, pos­to­ja­li su klin­ci gru­bi­ja­ni ko­ji su sta­ja­li iz­me­đu vas i va­šeg pu­ta do ško­le i pro­da­va­li su ci­gle. Mo­ra­li ste pro­ći kraj njih, oni bi vam ta­da po­nu­di­li da ku­pi­te ci­glu ko­ja vam je ap­so­lut­no ne­po­treb­na, no ako bi od­bi­li on­da do ško­le ne bi mo­gli pro­ći i sva je šan­sa da bi do­bi­li i ba­ti­ne. Kod nas ne­ma gru­bi­ja­na ko­ji vas pri­je­če da pro­izvo­di­te jer se ta eki­pa u me­đu­vre­me­nu ins­ti­tu­ci­ona­li­zi­ra­la pa se oda­zi­va­ju na ime HEP ili Hr­vat­ske šu­me ili ne­ki tre­ći to­tal­no be­smis­le­ni fond ko­ji je funk­ci­ja sam se­bi. Za raz­li­ku od nas ov­dje, ko­ji smo pri­si­lje­ni sva­ko ju­tro na pu­tu do pos­la ku­po­va­ti ci­glu, stran­ci ima­ju luk­suz da pro­še­ću jed­nom i od­lu­če svoj po­sao i svo­ju pro­izvod­nju pre­se­li­ti ta­mo gdje ci­gle ne mo­ra­te ku­po­va­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.