400

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

pot­kraj ži­vo­ta bio iz­ra­zi­to kre­ati­van i pro­duk­ti­van pi­sac. Imao je ve­li­ko zna­nje iz me­di­ci­ne, a to je oči­to na­učio od svo­ga oca ko­ji je bio li­ječ­nik i ki­rurg. To svo­je zna­nje čes­to je ko­ris­tio u svo­jim knji­žev­nim dje­li­ma, oso­bi­to u Don Qu­ijo­teu. Ne­ko­li­ko da­na pri­je smr­ti za­pi­sao je da je vr­lo bo­les­tan i da pa­ti od na­kup­lja­nja vo­de u ti­je­lu, što mo­že uka­zi­va­ti na či­tav niz bo­les­ti. Ne­ki struč­nja­ci ko­ji su ana­li­zi­ra­li Cer­van­te­sov za­pis tvr­de da je naj­vje­ro­jat­ni­je bo­lovao od di­ja­be­te­sa i ne­ke sr­ča­ne bo­les­ti. Tim ko­ji tra­ga za Cer­van­te­som pre­dvo­di po­vjes­ni­čar Fer­nan­do Pra­do, a pro­jekt je do­bio pot­po­ru lo­kal­nih vlas­ti gra­da Ma­dri­da, ali i ta­moš­njeg nad­bi­sku­pa, što je bi­lo pre­sud­no jer je Cer­van­tes, na­kon što je umro u svo­me do­mu, po­ko­pan u obliž­njem sa­mos­ta­nu bo­so­no­gih re­dov­ni­ca Sve­to­ga troj­stva.

Po­tra­ga ge­ora­da­rom

Znans­tve­ni­ci ko­ji su se upus­ti­li u tu po­vi­jes­no-knji­žev­nu avan­tu­ru zna­ju da je Cer­van­te­so­vo ti­je­lo pre­mje­šte­no iz to­ga sa­mos­ta­na u dru­gi 1673. go­di­ne. Re­dov­ni­ce su se ta­da od­se­li­le iz sa­mos­ta­na na dru­gu lo­ka­ci­ju i pre­ni­je­le svo­je mr­tve. Na­kon to­ga je sa­mos­tan ob­nav­ljan i do­gra­đi­van. Kos­ti su kas­ni­je vra­će­ne na­trag, no otad baš nit­ko ne zna gdje se toč­no nje­go­vi po­s­mrt­ni os­ta­ci na­la­ze. Dru­ga je pret­pos­tav­ka da Cer­van­te­so­ve kos­ti ni­ka­da ni­su ni od­ne­se­ne iz tog sa­mos­ta­na u sa­mom sre­di­štu Ma­dri­da, od­nos­no da su re­dov­ni­ce pre­ni­je­le na dru­gu lo­ka­ci­ju sa­mo kos­ti svo­jih pre­mi­nu­lih. Po­tra­ga će bi­ti vr­lo zah­tjev­na za­to što se mo­ra pre­tra­ži­ti ci­je­li kom­pleks sa­mos­ta­na, ko­ji ni­je ma­li, ali i svi zi­do­vi. Znans­tve­ni­ci će za taj dio pos­la ko­ris­ti­ti ge­ora­dar, ko­ji ko­ris­ti elek­tro­mag­net­sko zra­če­nje, od­nos­no ra­di­ova­lo­ve vi­so­ke frek­ven­ci­je ka­ko bi ot­krio pred­me­te i struk­tu­re skri­ve­ne pod zem­ljom. Ta teh­no­lo­gi­ja omo­gu­ćit će im da pre­tra­že sva­ki cen­ti­me­tar sa­mos­ta­na bez ikak­vog ko­pa­nja i raz­bi­ja­nja. Ge­ora­da­rom će mo­ći vi­dje­ti sve što se na­la­zi do pet me­ta­ra is­pod zem­lje, ali i pro­na­ći skri­ve­ne ni­še i grob­ni­ce u kojima bi mo­gle bi­ti Cer­van­te­so­ve kos­ti.

Ra­ne iz rat­ne ka­ri­je­re

Važ­na je po­je­di­nost i to što oni zna­ju za kak­vim toč­no kos­ti­ma tra­ga­ju. Na­ime, Cer­van­tes je u pr­vom di­je­lu svo­ga ži­vo­ta bio voj­nik, a u bit­ka­ma je ba­rem dva pu­ta ra­njen. Fo­ren­zi­ča­ri ko­ji su­dje­lu­ju u ti­mu ka­žu da je on za vri­je­me bit­ke kod Le­pan­ta za­do­bio te­ške oz­lje­de grud­nog ko­ša i ru­ku, što će si­gur­no bi­ti vid­lji­vo na kos­ti­ma za­to jer pret­pos­tav­lja­ju da je doš­lo do pri­je­lo­ma ko­ji su mo­ra­li os­ta­vi­ti tra­go­ve na kos­ti­ma. Na­ime, u jed­nu ru­ku po­go­đen je mu­ske­tom, a upra­vo tu ru­ku do kra­ja ži­vo­ta ni­je mo­gao ko­ris­ti­ti, pa je si­gur­no oz­lje­da bi­la vr­lo te­ška i kos­ti su naj­vje­ro­jat­ni­je kri­vo za­ras­le. Pra­do i nje­gov tim go­to­vo su pot­pu­no si­gur­ni da će pro­na­ći zem­ne os­tat­ke ve­li­ko­ga pis­ca. Ka­da ih na­đu, fo­ren­zi­ča­ri se za­po­če­ti re­kons­truk­ci­ju li­ca ka­ko bi svi­jet ko­nač­no doz­nao ka­ko je ve­li­ki pi­sac iz­gle­dao. Na­ime, je­di­ni por­tret ko­ji pos­to­ji dje­lo je sli­ka­ra Ju­ana de Ja­ure­gu­la. On je Cer­van­te­sa nas­li­kao 20 go­di­na na­kon smr­ti ve­li­ko­ga pis­ca, pa se pret­pos­tav­lja da autor Don Qu­ijo­tea uop­će ni­je ta­ko iz­gle­dao. Fer­nan­do Pra­do na­da se da će ci­je­li taj po­sao bi­ti go­tov do 2016. go­di­ne, ka­da se obi­lje­ža­va 400. ob­ljet­ni­ca smr­ti Mi­gu­ela de Cer­van­te­sa, ali i go­to­vo mit­ska, ta­ko­đer po­ne­što taj­no­vi­ta smrt en­gle­skog pjes­ni­ka i dra­ma­ti­ča­ra Wil­li­ama Sha­kes­pe­area. Unesco je upra­vo 23. trav­nja, dan smr­ti dvo­ji­ce re­ne­san­s­nih ve­li­ka­na, pro­gla­sio da­nom za­šti­te autor­skih prava. Ne­ki po­vjes­ni­ča­ri ko­ji se ba­ve li­kom Mi­gu­ela de Cer­va­ne­sa lan­si­ra­li su te­zu da je mo­žda i sam pi­sac u svo­joj taj­noj opo­ru­ci za­že­lio da se nje­go­vu ti­je­lu za­met­ne trag. U tom svje­tlu za­nim­ljiv je i po­da­tak da je nje­go­va kći bi­la re­dov­ni­ca baš u sa­mos­ta­nu u ko­jem je po­ko­pan. Je li ona pre­ni­je­la oče­ve kos­ti ka­da je na­pus­ti­la sa­mos­tan? Tko ih je vra­tio na­trag i za­što? Za­što je po­s­ljed­nje po­či­va­li­šte pis­ca ko­ji je već za svo­ga ži­vo­ta bio vr­lo ci­je­njen os­ta­lo neo­bi­lje­že­no? Mis­te­ri­ja je za­is­ta pu­no, pa će tim ko­ji ocu špa­njol­ske knji­žev­nos­ti po­ku­ša­va na­ći pra­vo li­ce za­is­ta ima­ti pu­no pos­la.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.