OD SVIH SIL­NIH KON­CE­RA­TA OD LIP­NJA DO RUJ­NA U NJI­HO­VIM PROS­TO­RI­MA MU­ZE­JI­MA NE OS­TA­JE NI KU­NA

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

za Kne­žev dvor, svo­ju i du­bro­vač­ku zlat­nu ko­ku, či­ju ta­ra­cu, pri­mje­ri­ce, pod hit­no tre­ba sa­ni­ra­ti, i to po ci­je­ni od mi­li­jun i pol ku­na. Po­la mi­li­ju­na ku­na dao je gra­do­na­čel­nik Vla­hu­šić. Za pre­os­ta­lih mi­li­jun mo­ra­ju se sna­ći ka­ko zna­ju, da im obil­na ki­ša ne bi opet po­plav­lji­va­la atrij i pre­tva­ra­la ga u ne­ma­li du­bo­ki ba­zen. Mu­ze­ji, ko­ji bi mo­gli pli­va­ti u nov­cu i on­da iz­daš­ni­je fi­nan­ci­ra­ti i ob­no­vu spo­me­ni­ka nul­te ka­te­go­ri­je za ko­je skr­be, da im se ne us­kra­ću­ju pri­ho­di od tu­ris­tič­ke kar­ti­ce i da im se do­pu­šta ko­mer­ci­jal­no ko­ri­šte­nje Kne­že­va dvo­ra i Ru­pa kroz ci­je­lu go­di­nu, okre­ću se vlas­ti­tim mar­ke­tin­škim ak­ci­ja­ma. Ta­ko su otvo­ri­li su­ve­nir­ni­cu s do­is­ta iz­nim­nim su­ve­ni­ri­ma, od kra­va­ta do ko­lek­ci­je svi­le­nih ma­ra­ma Ru­ža vje­tro­va i Ta­bu­lat. Tu su i raz­ne skul­p­tu­re, od sv. Vla­ha pa do skul­p­tu­ri­ce onog ču­ve­nog do­bro­tvo­ra Mi­ha Pra­ca­ta ko­ja se pro­da­je za vi­še od 14.000 ku­na (!?). To je u ko­mi­si­ji, objaš­nja­va rav­na­te­lji­ca i po­ka­zu­je pre­gršt ukus­nih su­ve­ni­ra kojima Mu­ze­ji obi­lje­ža­va­ju ak­tu­al­nu iz­lož­bu po­sve­će­nu 300. go­diš­nji­ci ro­đe­nja Ru­đe­ra Bo­ško­vi­ća. – Ako mi ne­će­mo bren­di­ra­ti Bo­ško­vi­ća, tko će? – pi­ta se rav­na­te­lji­ca po­nos­na da će sve­obu­hvat­na iz­lož­ba o tom ču­ve­nom znans­tve­ni­ku i je­zu­itu, mo­žda i naj­ve­ćem du­bro­vač­kom si­nu, već ove go­di­ne u pa­la­ču UNESCO-a u Pa­riz. No, ču­di se što je dr­ža­va s mi­li­ju­ni­ma ku­na fi­nan­ci­ra­la ob­ljet­ni­ce Ni­ko­le Tes­le i Ma­ri­na Dr­ži­ća, dok je kod Bo­ško­vi­ća bi­la pri­lič­no suz­dr­ža­na. – Htje­li smo na iz­lož­bi iz­lo­ži­ti i ori­gi­na­le iz zbir­ke Bo­ško­vić ko­ju posjeduje sve­uči­li­šte u Ber­ke­leyu, ko­je je zbir­ku ot­ku­pi­lo od jed­nog di­plo­ma­ta, ali do­bi­li smo sa­mo mi­kro­fil­mo­ve. No, tu su dva Ru­đe­ro­va por­tre­ta, od ko­jeg je je­dan nas­li­kao Ivo Dul­čić, nas­ta­la po onom naj­poz­na­ti­jem Bo­ško­vi­će­vom por­tre­tu iz 18. sto­lje­ća, ra­du Ro­ber­ta Ed­gea Pi­nea ko­ji je, na ža­lost, ukra­den iz du­bro­vač­kog Fra­nje­vač­kog sa­mos­ta­na još se­dam­de­se­tih go­di­na proš­log sto­lje­ća – ka­že rav­na­te­lji­ca ko­ja je ža­los­na što ne mo­že iz­lo­ži­ti ci­je­li fun­dus Du­bro­vač­kih mu­ze­ja. – Ne­ma u svi­je­tu mu­ze­ja ko­ji mo­že iz­lo­ži­ti ci­je­li fun­dus. Za­to stal­no mi­je­nja­ju svo­je iz­lo­ške, ka­ko bi bi­li atrak­tiv­ni po­sje­ti­te­lji­ma, pa to či­ni­mo i mi – ka­že Pa­vi­ca Vi­lać po­ka­zu­ju­ći nam i one ču­ve­ne, ne­dav­no u Za­gre­bu res­ta­uri­ra­ne Ze­len­ce ko­ji su sa Spon­ze doš­li ot­po­či­nu­ti u za­tvor­skim pros­to­ri­ja­ma Kne­že­va dvo­ra. Već slje­de­će go­di­ne su­ve­nir­ni­ca bi tre­ba­la i pro­da­va­ti ljup­ke Ze­len­ce kao skul­p­tu­ri­ce ko­je bi mo­gle pos­ta­ti naj­poz­na­ti­ji i naj­tra­že­ni­ji su­ve­nir Du­brov­ni­ka. Ka­ko u Du­brov­ni­ku dje­lu­je i Druš­tvo pri­ja­te­lja du­bro­vač­ke sta­ri­ne ko­je skr­bi za zi­di­ne ko­je go­diš­nje po­sje­ti mnoš­tvo od 730.000 lju­di, pi­ta­mo ka­ko Du­bro­vač­ki mu­ze­ji, u či­jem su sas­ta­vu i Po­mor­ski, Et­no­graf­ski i Mu­zej su­vre­me­ne po­vi­jes­ti, su­ra­đu­je s tom udru­gom? Ima li tu kon­ku­ren­ci­je i lju­bo­mo­re, du­bro­vač­kog ina­ta? – Su­rad­nja je iz­vr­s­na. Pa oni su nam po­mo­gli u pre­se­lje­nju ar­he­olo­škog fun­du­sa iz Re­ve­li­na iz ko­jeg smo ga mo­ra­li uk­lo­ni­ti. Pok­lo­ni­li su nam po­li­ce, ali i omo­gu­ći­li ob­no­vu pro­zo­ra na bi­fo­ra­ma Kne­že­va dvo­ra za ko­je je tre­ba­lo mu­ran­sko stak­lo na­ba­vi­ti iz Ve­ne­ci­je. Sa­mo su ti pro­zo­ri sta­ja­li vi­še od po­la mi­li­ju­na ku­na. Dvor je iz­u­zet­no zah­tjev­na i sku­pa zgra­da – ka­že rav­na­te­lji­ca. Za­do­volj­na je i što, ot­kad je la­ni po­nov­no ob­nov­lje­na ži­ča­ra do Sr­đa, sve vi­še po­sje­ti­te­lja ima i Mu­zej su­vre­me­ne po­vi­jes­ti, nuk­le­us mu­ze­ja Do­mo­vin­skog ra­ta u tvr­đa­vi Im­pe­ri­jal ko­ja zah­ti­je­va te­me­lji­tu ob­no­vu. No, za ma­nju iz­lož­bu iz rat­ne ne­dav­ne du­bro­vač­ke po­vi­jes­ti tu­ris­ti po­ka­zu­ju znat­no za­ni­ma­nje i pla­ća­ju ulaz­ni­cu da bi je vi­dje­li.

Bez njih ne bi zna­li za Ru­đe­ra

A već slje­de­će go­di­ne Du­bro­vač­ki mu­ze­ji pri­pre­ma­ju no­vi atrak­tiv­ni ma­mac za stra­ne, ali i do­ma­će gos­te. Ve­li­ku iz­lož­bu o sve­tom Vla­hu, du­bro­vač­kom ne­be­skom za­štit­ni­ku. I kao što danas Ru­đer Bo­ško­vić, ko­jeg svo­ja­ta­ju u Ta­li­ja­ni i Sr­bi, na po­sje­ti­te­lja Du­brov­ni­ka gle­da sa svih mo­gu­ćih mjes­ta, i sa zi­di­na i s grad­skih auto­bu­sa i jum­bo pla­ka­ta, ta­ko će i sv. Vla­ho, či­je se skul­p­tu­re na­la­ze kao po­si­ja­ne po sta­rim zi­di­na­ma gra­da, 2012. bi­ti na sva­kom ko­ra­ku. Mo­ći će se ku­pi­ti i skul­p­tu­ri­ce sv. Vla­ha ko­je mu­ze­ji već iz­ra­đu­ju, a u pla­nu je i iz­da­va­nje po­štan­ske mar­ke. A da ni­je bi­lo Du­bro­vač­kih mu­ze­ja, us­ta­no­ve ko­ja za­pra­vo sa­ma za­ra­đu­je za pla­će svo­jih se­dam­de­se­tak za­pos­le­ni­ka, za pro­gra­me, a on­da i za oču­va­nje ne­pro­cje­nji­ve ba­šti­ne, i Bo­ško­vi­će­va go­diš­nji­ca ne­ka­ko bi proš­la u ti­ši­ni. Do­du­še, spo­me­nuo je Bo­ško­vi­ća pa­pa Be­ne­dikt XVI. u za­gre­bač­kom HNK, Va­ti­kan će mu po­sve­ti­ti i zlat­nik, ali bez Du­bro­vač­kih mu­ze­ja taj bi ve­li­kan os­tao bez dos­to­jans­tve­ne iz­lož­be ko­jom mu rod­ni grad oda­je duž­nu po­čast.

1 :: Su­ve­ni­ri s li­kom ovo­go­diš­njeg slav­lje­ni­ka Ru­đe­ra Bo­ško­vi­ća priv­la­če paž­nju tu­ris­ta 2 :: Ču­ve­ni res­ta­uri­ra­ni Ze­len­ci skra­si­li su se baš u Kne­že­vu dvo­ru 3 :: Među ri­jet­kim ori­gi­nal­nim pred­me­ti­ma iz Bo­šo­vi­će­va vre­me­na na­la­zi se nje­gov bam­bin

1

2

3

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.