U ZO­NI SMO OZBILJNOG SI­RO­MAŠ­TVA

U SVI­JE­TU, U HR­VAT­SKOJ PO­GO­TO­VO, ELI­TE SRAČUNATO PROIZVODE JAD I BIJEDU KA­KO BI KRAJ NJE­GA SJAJ NJI­HO­VA BOGATSTVA BIO JA­ČI

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Tjedna Inventura - Pi­še: Mi­lan Iv­ko­šić

Mi ih uglav­nom ne vid­mo. Što­vi­še, po doj­mo­vi­ma s uli­ca na­ših gra­do­va, iz pro­da­va­oni­ca, res­to­ra­na, ka­fi­ća... či­ni nam se da se u Hr­vat­skoj ži­vi do­bro. Mo­žda se upi­ta­te ne kri­ju li vje­što svo­ju ne­ima­šti­nu, mo­žda ih je stid re­ći ili bi­lo či­me po­ka­za­ti da na­kon de­set­lje­ća ra­da je­dva ima­ju za re­ži­je, kruh, mli­je­ko i ja­ja, mo­žda po­mis­li­te da ih spa­ša­va­ju si­no­vi i kće­ri i dru­ga rod­bi­na... Na­rav­no, ri­ječ je o si­ro­maš­nim i osi­ro­ma­še­nim umi­rov­lje­ni­ci­ma, prem­da ih ne vi­di­mo, oni neg­dje pos­to­je, i to ne kao iz­nim­ke ne­go kao sto­ti­ne ti­su­ća ti­hih sta­nov­ni­ka Li­je­pe na­še. Ka­žem – ti­hih, jer ne iz­la­ze na ces­te s trak­to­ri­ma, ne za­uzi­ma­ju tvor­ni­ce, ne ma­šu tran­s­pa­ren­ti­ma po tr­go­vi­ma, ne­ma­ju či­me ucje­nji­va­ti, a i kao bi­ra­či su ra­zje­di­nje­ni. Ni Ja­dran­ka Ko­sor i nje­zi­ni mi­nis­tri, ni Jo­si­po­vić ne tre­ba­ju ih se bo­ja­ti prem­da su broj­ke šo­kant­ne. Pre­ma po­da­ci­ma Ma­ti­ce umi­rov­lje­ni­ka Hr­vat­ske, čak 79 pos­to umi­rov­lje­ni­ka pri­ma pro­sječ­no oko 1680 ku­na, pa su po europ­skim mje­ri­li­ma “u zo­ni ozbiljnog si­ro­maš­tva”, a vi­še od po­lo­vi­ce pri­ma oko 1260 ku­na. To do­vo­di u pi­ta­nje smi­sao druš­tva, de­mo­kra­ci­ju kom­pro­mi­ti­ra kao sred­stvo ko­je jed­ni­ma omo­gu­ću­je ne­iz­mjer­no bo­ga­će­nje dok dru­gi­ma ugro­ža­va ži­vot, a vlast či­ni pro­vo­di­te­ljem ne­prav­de. Kad pred­sjed­nik i pre­mi­jer­ka sva­ki dan sri­ču fra­ze, kad go­vo­re o “no­voj pra­ved­nos­ti” dok je ne­prav­da sve ve­ća ili o “eu­rop­skoj Hr­vat­skoj” dok nam je gos­po­dar­stvo u us­po­red­bi s ra­zvi­je­nom Eu­ro­pom sve jad­ni­je, po­sra­me li se ako pri to­me po­mis­le da ih slu­ša­ju na de­set­ke ti­su­ća lju­di ko­ji su glad­ni ili na ru­bu gla­di? Ni­ti po­mis­le ni­ti se po­sra­me, jer oni pos­to­je iz obrat­nih raz­lo­ga - ne da pre­ras­po­dje­lom nov­ca ne­što uči­ne za te lju­de ne­go da ih, šti­te­ći krup­ni ka­pi­tal, is­klju­če iz sli­ke o Hr­vat­skoj. Za njih su sto­ti­ne ti­su­ća umi­rov­lje­ni­ka te­ret, nuž­no zlo, vi­šak a ne lju­di ko­ji su svo­jim ra­dom na­pra­vi­li sve što u zem­lji pos­to­ji. I kao što za njih vri­jed­nos­ti ne­ma proš­li ne­ma je ni sa­daš­nji rad, pa de­se­ci ti­su­ća lju­di ra­de a ne pri­ma­ju pla­ću, a sto­ti­ne ti­su­ća ra­de za mi­ni­ma­lac. Ko­li­ko pre­zi­ru tu si­ro­ti­nju po­ka­zu­je i či­nje­ni­ca da su se pre­mi­jer­ka i pred­sjed­nik okru­ži­li iz­nim­no bo­ga­tim su­rad­ni­ci­ma i sa­vjet­ni­ci­ma, među njima i me­na­dže­ri­ma ko­ji u neg­daš­njim dr­žav­nim tvrt­ka­ma što do­bro pos­lu­ju ot­pu­šta­ju rad­ni­ke da bi po­ve­ća­li pro­fit stra­nim vlas­ni­ci­ma! S vlaš­ću ko­ja po­ti­če još ve­će bo­gać­nje bo­ga­tih i si­ro­ma­še­nje si­ro­maš­nih, umi­rov­lje­ni­ci­ma će bi­ti sve te­že, jer su ne­za­šti­će­ni, a gra­be­ž­ljiv­ci ins­tin­k­tiv­no na­pa­da­ju upra­vo tak­ve. I ne za­bo­ra­vi­mo, svu­da u svi­je­tu, u Hr­vat­skoj po­go­to­vo, eli­te sračunato proizvode si­ro­maš­tvo ka­ko bi kraj nje­ga sjaj nji­ho­va bogatstva bio što ja­či.

PIXSELL

:: Za vla­da­ju­će vri­jed­nos­ti ne­ma ni proš­li ni sa­daš­nji rad. Sto­ga, si­ro­ti­nji pre­os­ta­ju kon­tej­ne­ri

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.