Na­kon blis­ta­vog us­pje­ha Ma­mi­ća se ne­će­mo ri­je­ši­ti

Svi vi ko­je je Di­na­mov gaz­da po­čas­tio utak­mi­com za ku­nu i ko­ji ste mu skan­di­ra­li dok je on iz­vo­dio do­bro re­ži­ra­nu far­su, ne­moj­te u eufo­ri­ji za­bo­ra­vi­ti upla­ti­ti ra­tu kre­di­ta Pi­še: Mar­ko Špoljar

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Društivo -

KIn­že­njer bi­olo­gi­je, dva­put za­lu­tao u no­vi­nar­stvo. Aler­gi­čan na idi­oti­zam, bla­go­nak­lon pre­ma ba­ha­tos­ti. Mi­zan­trop ko­ji

vje­ru­je da se lju­di ipak mo­gu pro­mi­je­ni­ti, ali te­ško

ak­va noć za na­šeg naj­ve­ćeg struč­nja­ka na po­dru­čju od­no­sa s glu­pa­vom jav­noš­ću, pro­da­va­nja ma­gle na do­ma­ćem tr­ži­štu i pre­ko­gra­nič­nog pla­sma­na no­gu ko­je po pa­ru pro­da­je za ne ma­nje od se­dam zna­me­na­ka is­pred sim­bo­la €. Kre­ni­mo re­dom. U sri­je­du na­ve­čer pr­vo su nje­go­vi pre­pla­će­ni mom­ci na­po­kon oprav­da­li vi­še od pet pos­to svo­jih mje­seč­nih pri­ma­nja ta­ko što su dos­lov­no raz­mon­ti­ra­li šved­sku mom­čad, a po­tom je “spa­sio” na­vi­ja­če od zlih po­li­ca­ja­ca ri­ski­ra­ju­ći da i sam bu­de uhap­šen. Želja mu se is­pu­ni­la i noć je pro­veo u buk­si. Ve­li­ka je to žr­tva. Umjes­to lu­dog pro­vo­da za šan­kom, ple­sa po sto­lo­vi­ma, raz­bi­ja­nja ča­ša i pa­ra­nja ko­šu­lja, Zdrav­ko je iz­a­brao noć pro­ves­ti na troš­noj klu­pi­ci u po­li­cij­skoj sta­ni­ci. Šmrc. E da ne za­bo­ra­vim, pri­je ne­go je utam­ni­čen neo­če­ki­va­no mu se is­pu­ni­la još jed­na ve­li­ka želja. Nje­go­va ta­šti­na na­po­kon je na­to­če­na do vr­ha vr­hun­skim po­gon­skim go­ri­vom – na­kon go­di­na uvre­da, Ma­mić je do­ži­vio ova­ci­je mak­si­mir­skih tri­bi­na. Oh, ka­kav dir­ljiv pri­zor. Su­za su­zu tje­ra. Ve­li­ki bo­rac za ljud­ska prava i vje­či­ti za­štit­nik po­tla­če­nih, na­kon što je od­gu­lio straš­nu se­dam­na­est sa­ti du­gu ro­bi­ju, iz­a­šao je iz za­tvo­ra i za­igrao ulo­gu Nel­so­na Man­de­le. Re­kao je da mu ni­je žao nje­go­ve žr­tve, da bi po­nov­no uči­nio is­to jer “da ne­ma ni­šta sve­ti­je od na­vi­ja­ča ko­je je šti­tio u toj pre­kras­noj ve­če­ri”. Sje­tit ću se ba­rem tri sve­ti­je stva­ri od na­vi­ja­ča u pre­kras­noj no­ći. Re­ci­mo de­set mi­li­ju­na ku­na, de­set mi­li­ju­na eura ili, što da ne, de­set mi­li­ju­na fun­ti. A on­da je mi­nis­tru po­li­ci­je odr­žao buk­vi­cu i ma­lo pre­da­va­nje o pri­ori­te­ti­ma po­li­cij­skog pos­la. “Dok zem­ljom ho­da­ju kri­mi­nal­ci, lo­po­vi i pre­va­ran­ti, do­tle po­li­ci­ja pra­vi se­bi rek­la­mu na mo­jim i Di­na­mo­vim le­đi­ma. Po­nov­no is­ti­čem da je dalj­nji ti­jek do­ga­đa­ja sra­mo­tan, ali spre­man sam pod­ni­je­ti i to za mo­je na­vi­ja­če i klub te se ni­ka­da ne­ću pre­da­ti u svo­joj bor­bi za prav­du i is­ti­nu”, ka­zao je Di­na­mov gaz­da. Iz za­tvo­ra je u odi­je­lu i s fri­zu­rom iz­a­šao u prat­nji svo­je bes­pri­je­kor­no do­tje­ra­ne od­vjet­ni­ce. Gos­po­đa Slo­ko­vić no­vi­na­ri­ma se po­ža­li­la da je njen kli­jent pao u de­pre­si­ju jer ni­je bio na slav­lju! Ia­ko nam Ma­mić ni­je iz­gle­dao de­pre­siv­no mo­gu­će je da će majstor za stva­ra­nje nov­ca na kon­to du­šev­nih bo­li is­kam­či­ti još ko­ju ku­nu od nas bu­da­la ko­ji u do­broj vje­ri pla­ća­mo po­re­ze. A svi vi ko­je je Ma­mić ga­lant­no po­čas­tio utak­mi­com za ku­nu i ko­ji ste mu skan­di­ra­li dok je on iz­vo­dio do­bro iz­re­ži­ra­nu far­su, ne­moj­te mo­lim vas za­bo­ra­vi­ti na va­šu omi­lje­nu ban­ku. Ne­moj­te u eufo­ri­ji za­bo­ra­vi­ti upla­ti­ti još jed­nu ra­tu kre­di­ta. Kao što ste zap­lje­ska­li Gaz­di, zap­lješ­ći­te i gos­po­đi na šal­te­ru, a sva­ka­ko poz­dra­vi­te i osob­nog ban­ka­ra ko­ji vam je po­mo­gao oda­bra­ti naj­po­volj­ni­ji kre­dit – onaj u švi­car­skoj va­lu­ti s pro­mje­nji­vom ka­mat­nom sto­pom. Ako mu mo­že­te plje­ska­ti on­da valj­da mo­že­te ne­što i na­uči­ti od svog ido­la. Re­ci­mo, Ma­mić za raz­li­ku od vas ni­je ta­ko na­ivan i za­to ne­ma problema sa švi­car­ci­ma. I za­to će usko­ro pro­da­ti Sam­mi­ra, Ba­de­lja, ma sve ako tre­ba i ako net­ko po­nu­di do­volj­ni broj zna­me­na­ka is­pred sim­bo­la €. On će pi­ti kok­te­le i vo­zi­ka­ti se na jah­ti­ci, a kad pris­ta­ne u lu­ku opet će vam obe­ća­ti stva­ra­nje no­vog atom­skog Di­na­ma. Za to vri­je­me vi će­te u svom sta­nu, či­ji će­te sva­ki kva­drat pla­ti­ti ba­rem dva i pol pu­ta, bu­lji­ti u te­le­vi­zor i opet gle­da­ti ka­ko se za­gre­bač­ki pla­vi mu­če pred praz­nim tri­bi­na­ma. No majstor iz mak­si­mir­ske šu­me utak­mi­cu ži­vo­ta tek tre­ba odi­gra­ti. Ban­dić mu je ne­dav­no za nu­la ku­na pre­pus­tio sta­di­on “dok se ne na­đe ne­ki inves­ti­tor”. Ka­da ta­kav na­iđe Ma­mić će Gra­du is­pos­ta­vi­ti mul­ti­mi­li­jun­ski ra­čun i tra­ži­ti obe­šte­će­nje za svo­ja stvar­na i na­vod­na ula­ga­nja u sta­di­on. Ako inves­ti­tor ne na­iđe, sta­di­on će, kla­dim se, pri­pas­ti Ma­mi­ću. Za nu­la ku­na. Jer će mu se priz­na­ti sva ta sil­na stvar­na i ša­tro ula­ga­nja. Na­kon ove blis­ta­ve no­ći, si­gur­no je sa­mo jed­no – Ma­mi­ća se vi­še ni­kad ne­će­mo ri­je­ši­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.