“DIO MOG POS­LA JEST DA UVJERIM LJU­DE U NJE­MAČ­KOJ KA­KO JE EU­RO­PA NAJ­BO­LJA ZA NA­ŠU BU­DUĆ­NOST”

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Tema Broja -

ži­ti nje­zi­nu kan­ce­lar­sku ka­ri­je­ru za­si­gur­no će bi­ti i ona o ga­še­nju nuk­le­ar­nih elek­tra­na do 2022. go­di­ne. Tu je od­lu­ku do­ni­je­la na­kon ne­sre­će u ja­pan­skoj Fu­ku­shi­mi i bio je to to­tal­ni za­okret od pla­na za ko­ji se do­tad za­la­ga­la i pre­ma ko­jem su nje­mač­ke nuk­le­ar­ke tre­ba­le nas­ta­vi­ti ra­di­ti do 2036. go­di­ne. Po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri taj su nje­zin to­tal­ni za­okret pro­tu­ma­či­li kao do­kaz da Mer­kel ni­je prava li­de­ri­ca, od­nos­no da u te­škim tre­nu­ci­ma ne zna vo­di­ti, već se os­la­nja na po­pu­lar­no miš­lje­nje. Pa ipak, ia­ko mo­žda i ne­ma sve od­li­ke pra­vog li­de­ra, An­ge­la Mer­kel danas se naš­la u okol­nos­ti­ma u kojima mo­že spa­si­ti Eu­ro­pu i os­tva­ri­ti do ju­čer ne­za­mis­liv nje­mač­ki utje­caj. Al­ter­na­ti­va euro­obvez­ni­ca­ma i fi­skal­noj uni­ji jest iz­la­zak ne­kih ze­ma­lja iz euro­zo­ne. Do­đe li ko­jim slu­ča­jem do kon­tro­li­ra­nog ras­pa­da eura, u opas­nost bi do­šao ci­je­li pro­jekt uje­di­nje­ne Eu­ro­pe na ko­jem se ra­di­lo prak­tič­ki od kra­ja II. svjet­skog ra­ta. Di­le­ma ni­je la­ka i An­ge­la Mer­kel za­si­gur­no ne uži­va u ulo­zi ko­ju joj je po­vi­jest u ovom tre­nut­ku na­mi­je­ni­la. U jed­nom in­ter­v­juu iz­ni­je­la je svo­je unu­tar­nje dvoj­be: “Čes­to do­bi­vam opreč­ne sa­vje­te. Ne­ki eko­no­mis­ti i ban­ka­ri go­vo­re o ka­tak­liz­mi, dru­gi ne vi­de ni­ka­kav pro­blem. Kao po­li­ti­čar, ne mo­gu eks­pe­ri­men­ti­ra­ti kad su miš­lje­nja po­di­je­lje­na po­la-po­la.” Sud­bi­na Eu­ro­pe ovi­si o njoj, ali An­ge­la Mer­kel ni­je koc­kar. U si­tu­aci­ja­ma ve­li­kog ri­zi­ka, nje­zin ins­tin­kt tje­ra je na oprez. Oprez­na je da ne po­gri­je­ši, ali i oprez­na da ne iz­a­zo­ve ne­za­do­volj­stvo Ni­je­ma­ca. Nje­zin ko­ali­cij­ski part­ner, stran­ka FDP, već pri­je­ti da će iza­ći iz ko­ali­ci­je ako Mer­kel pris­ta­ne na euro­obvez­ni­ce. “Dio mog pos­la”, rek­la je ne­dav­no An­ge­la Mer­kel, “jest da uvjerim lju­de (u Nje­mač­koj, op. a.) da je Eu­ro­pa naj­bo­lja stvar za na­šu bu­duć­nost i ta­ko ne os­ta­vim ni­kak­vog pros­to­ra za kraj­nje euro­skep­ti­ke.” Una­toč pro­ble­mi­ma ko­je ima u Nje­mač­koj, Mer­kel je ne­sum­nji­vo jed­na od naj­važ­ni­jih po­li­ti­ča­ra na eu­rop­skoj i svjet­skoj sce­ni, a tak­ve je uvi­jek ugod­no ima­ti uza se.

Ne­oka­lja­na iz skan­da­la

Hr­vat­ska, po­se­bi­ce vla­da­ju­ći HDZ, s ve­li­kim su oče­ki­va­nji­ma pra­ti­li pre­diz­bor­ne an­ke­te 2005. ko­je su Mer­kel, “ Ko­hlo­voj dje­voj­či­ci s is­to­ka”, ka­ko su je zva­li kad se po­ja­vi­la na po­li­tič­koj sce­ni, da­va­li ve­li­ke šan­se. Po­bje­da kr­š­ćan­skih de­mo­kra­ta, CDU-a, ses­trin­ske stran­ke HDZ-a po li­ni­ji pu­ča­na, do­ni­je­la bi – vje­ro­va­li su – no­vi vje­tar u od­no­si­ma Hr­vat­ske i Nje­mač­ke ko­ji su od idi­lič­nog Dan­ke De­ut­s­c­hland po­čet­kom 90-ih, kad je nje­mač­ka lo­ko­mo­ti­va snaž­no po­gu­ra­la me­đu­na­rod­no priz­na­nje Hr­vat­ske, kre­nu­li niz­br­do na­kon što je kan­ce­lar Hel­mut Kohl za­mje­rio hr­vat­skom pred­sjed­ni­ku Fra­nji Tuđ­ma­nu po­li­ti­ku pre­ma Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni, a ni vla­da­vi­na so­ci­jal­de­mo­kra­ta Ger­har­da Sc­hröde­ra ni­je do­ni­je­la otop­lja­va­nje od­no­sa. Ta­daš­nji pre­mi­jer Ivo Sa­na­der imao je dvos­tru­ki raz­log da za­do­volj­no tr­lja ru­ke – ko­ali­ci­ja CDU-CDS mo­gla bi po­gu­ra­ti Hr­vat­sku na europ­skom pu­tu i raz­bi­ti bri­tan­sku blo­ka­du, a k to­mu, osob­no je poz­na­vao Mer­kel. Nji­ho­vo poz­nans­tvo tad je već ula­zi­lo u de­se­tu go­di­nu. Upoz­na­li su se sre­di­nom 90-ih kad je Sa­na­der, ta­da za­mje­nik mi­nis­tra vanj­skih pos­lo­va i duž­nos­nik HDZ-a, su­dje­lo­vao na kon­gre­si­ma CDU-a i ba­var­skog CSUa i – vje­ro­va­lo se – di­je­lio is­ti svje­to­na­zor i vri­jed­nos­ti pa je poz­nans­tvo pre­ras­lo u bli­skost i pri­ja­telj­stvo. Mer­kel se ne­oka­lja­na iz­vuk­la iz ko­rup­cij­skog skan­da­la ko­ji je pro­tre­sao nje­zi­nu stran­ku. Još 1999. dis­tan­ci­ra­la se od Ko­hla na­kon što je – ka­ko zna­ko­vi­to – iz­bi­la afe­ra oko taj­nih ra­ču­na CDU-a ko­ji su se pu­ni­li taj­nim do­na­to­ri­ma i ko­ji su se is­to ta­ko praz­ni­li pre­ma taj­nim pri­ma­te­lji­ma, a Kohl je, po­ka­za­lo se, ali se ni­kad ni­je do­ka­za­lo na su­du, znao za njih. – Pro­ce­si ko­je je Kohl omo­gu­ćio oz­bilj­no su na­šte­ti­li stran­ci – go­vo­ri­la je ta­da Mer­kel ko­ja je, neo­če­ki­va­no, doš­la na če­lo stran­ke ia­ko se go­to­vo ni­je­dan poz­na­va­telj nje­mač­ke po­li­ti­ke u tom tre­nu ne bi bio kla­dio na nju. U po­čet­ku je ni­su shva­ća­li oz­bilj­no, oče­ku­ju­ći da sva­kog tre­na od­le­ti s tog mjes­ta čim se stran­ka kon­so­li­di­ra. Po­ka­za­la je da su u kri­vu, što­vi­še, kao čel­ni­ca CDU-a ina­ugu­ri­ra­na je kao pr­va nje­mač­ka kan­ce­lar­ka. Mno­gi su sto­ga os­ta­li iz­ne­na­đe­ni kad se, na­kon ne­kog vre­me­na, po­ka­za­lo da se Nje­mač­ka dr­ži po stra­ni u gu­ra­nju hr­vat­ske agen­de za Eu­rop­sku uni­ju. Zna­lo se da Nje­mač­ka po­dr­ža­va Hr­vat­sku, uos­ta­lom ta je sin­tag­ma to­li­ko pu­ta po­nav-

1

3

4

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.