Os­tal­gi­ja ili ka­ko iz­bje­ći po­vi­jes­nu od­go­vor­nost

Nos­tal­gi­ja za bo­ljom proš­loš­ću, ko­ja pa­tvo­ri nje­nu is­ti­nu, mre­na je što zas­ti­re po­gled u bu­duć­nost. Valj­da i za­to to­li­ko Hr­va­ta, či­ta­mo ovih da­na, stra­hu­je da te bu­duć­nos­ti ni ne­ma

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Tema Broja -

GAu­tor je sko­ro tri de­set­lje­ća go­di­na no­vi­nar u ti­sku, na ra­di­ju i te­le­vi­zi­ji. Suv­las­nik je OTV-a. Ber­lin­ske ko­lum­ne pi­še po­tak­nut na­glim Gu­bit­kom

sre­di­šta (Ver­lust der Mit­te)

ovo­re­ći o Nje­mač­koj kao svi­jes­ti svi­je­ta, ka­zao sam da se mi s vlas­ti­tom po­vi­ješ­ću ne­volj­ko su­oča­va­mo, slu­te­ći da bi­smo se su­oče­ni s is­ti­nom vlas­ti­te po­zi­ci­je na­pros­to ras­pa­li. Ni da­naš­nja Nje­mač­ka ni­je li­še­na to­ga problema: Ric­hard Ber­ns­te­in, no­vi­nar New York Ti­me­sa, pet­na­es­tak go­di­na na­kon Wen­de, obra­ta, uoča­va u biv­šem DDR-u sta­no­vit osje­ćaj nos­tal­gi­je: lju­di bi pri­mje­ri­ce no­si­li ma­ji­ce s nat­pi­som: Ro­đen u DDRu. Ta vrst nos­tal­gi­je za ži­vo­tom u Is­toč­noj Nje­mač­koj, a u ši­rem smis­lu i u ci­je­loj Is­toč­noj Eu­ro­pi, na­zva­na je neo­lo­giz­mom Os­tal­gie. Ni­je ri­ječ tek o fik­sa­ci­ji na proš­lost ili za­go­va­ra­nju so­ci­ja­liz­ma umjes­to li­be­ral­ne ili so­ci­jal­ne de­mo­kra­ci­je; ne ra­di se ni o pu­kom ža­lu za proš­lim vre­me­ni­ma, biv­šim po­ret­kom i iš­čez­lom dr­ža­vom; Os­tal­gi­ja ne pred­stav­lja sa­mo op­se­si­ju po­vrat­kom u do­mo­vi­nu ko­je vi­še ne­ma; stvar os­lož­nja­va nos­tal­gi­ča­ri­ma dra­ga me­ta­fo­ra: “se­ća­nje je smeš­na lu­pa ko­ja sit­ne stva­ri uve­li­ča­va“. Za Do­mi­ni­ca Boye­ra, auto­ra bri­ljant­nog ese­ja o po­li­ti­ka­ma sje­ća­nja u Is­toč- noj Nje­mač­koj, os­tal­gi­ja je upra­vo jed­na tak­va lu­pa kroz ko­ju se re­flek­ti­ra pro­blem bu­duć­nos­ti: ona je ma­nje simp­tom is­toč­no­nje­mač­ke nos­tal­gi­je, a vi­še za­pad­no­nje­mač­ke uto­pi­je, na­tu­ra­li­zi­ra­ne fan­taz­me ko­ja od biv­šeg DDR-a tvo­ri ne­re­al­no mjes­to u ko­jem is­toč­no­nje­mač­ki ne­uro­tič­ni pro­blem s to­ta­li­tar­nom proš­loš­ću omo­gu­ća­va za­pad­nim Ni­jem­ci­ma da go­vo­re o proš­los­ti neo­p­te­re­će­noj bre­me­nom po­vi­jes­ti. Sim­pli­fi­ci­ra­no, os­tal­gi­ja je stra­te­gi­ja za­pad­no­nje­mač­kog iz­bje­ga­va­nja su­oče­nja s vlas­ti­tom po­vi­jes­nom od­go­vor­noš­ću. Bol­no sje­ća­nje na na­ci­zam, ne­sre­ću ko­ja je u pos­li­je­rat­noj Nje­mač­koj pros­lost pre­to­vo­ri­la u te­ret a po­vi­jest u bre­me, u sa­daš­njos­ti do­vo­di u pi­ta­nje bu­duć­nost. Ni u nas ni­je druk­či­je: ov­dje je po­vi­jest za­pe­la iz­me­đu ‘41. i ‘45., i cr­ve­ni i cr­ni, na­vik­li da po­vi­jest re­vo­lu­ci­ona­ra­no po­či­nje od njih i go­di­ne nul­te, re­pro­du­ci­ra­ju po­tre­bu za sa­mi­ma so­bom bez sa­vi­jes­ti i svi­jes­ti o po­tre­bi eg­zor­ci­ra­nja zlo­du­ha proš­los­ti, ko­ja ni­ka­ko da pro­đe. U Nje­mač­koj, blo­kov­ska je po­dje­la ima­la pri­vre­me­no spa­so­van ka­rak­ter: od­go­di­la je su­oče­nje s et­no­lo­gi­jom Ho­lo­ka­us­ta. Uje­di­nje­nje ču­va esha­to­lo­ški ka­rak­ter uto­pi­je o sklo­nos­ti is­toč­nih Ni­je­ma­ca proš­los­ti, i go­to­vo pri­rod­noj nak­lo­nos­ti Ni­je­ma­ca sa za­pa­da spram bu­duć­nos­ti. So­ci­olog An­dre­as Gla­eser na­zvao je alo­kro­niz­mom na­va­du da Ni­jem­ci sa za­pa­da o Is­to­ku go­vo­re uglav­nom kao da put na is­tok zem­lje oz­na­ča­va po­vra­tak u proš­lost. Opi­su­ju­ći svo­je su­sre­te, aro­gant­ni za­pad­nja­ci, Be­sserwe­ssi­ji, go­vo­re o Jam­me­ro­si­ji­ma, cen­dra­vim is­toč­nja­ci­ma, kao o lju­di­ma ko­ji se boje pro­mje­na i bu­duć­nos­ti. Put u biv­ši DDR na­li­ku­je pu­to­va­nju vla­kom: gle­da­ju­ći kroz pro­zor vla­ka u kre­ta­nju, re­al­ni se pros­tor pre­tva­ra u sli­ku vre­me­na, i sto­ga ne ču­di da iz per­s­pek­ti­ve Ossi­ja po­gled na proš­la vre­me­na pri­zi­va žal za is­čez­lim pros­to­rom nji­ho­ve me­mo­ri­je, tu­gu za do­mo­vi­nom. Tu tu­gu pri­zi­va i neo­lo­gi­zam iz ba­sel­ske di­zer­ta­ci­je iz 1688., stu­den­ta Jo­han­ne­sa Ho­fe­ra, ko­ji umjes­to ri­je­či He­imweh za oz­na­ča­va­nje bo­le­ći­ve čež­nje za do­mo­vi­nom pred­la­že po­jam – nos­tal­gi­ja, od nos­tos, po­vra­tak ku­ći, i al­gos, jad, pat­nja ili tu­ga. Za Ho­fe­ra, nos­tal­gi­ja je fi­zi­olo­ški po­re­me­ćaj, opi­san poj­mo­vi­ma ko­jim mi da­naš­nji opi­su­je­mo – na­ci­ona­li­zam. Op­se­siv­na žud­nja za po­vrat­kom ku­ći, po­vra­tak je po­tis­nu­tog, i odav­de već uvi­đa­mo da je os­tal­gi­ja ma­nje čež­nja za biv­šim ži­vo­tom na Is­to­ku, za pros­to­rom i vre­me­nom na­vod­no bo­ljeg ži­vo­ta, a pri­je ža­los­no sje­ća­nje na spo­me­nu­ti Be­las­tung, te­ret ko­ji po­vi­jes­ti ne do­pu­šta is­ko­rak u bu­duć­nost, či­ne­ći sa­daš­njost za­to­če­ni­com proš­los­ti. Tu se ve­za na­ci­je i nos­tal­gi­je oči­tu­je u pu­ni­ni zna­če­nja: ju­go­nos­tal­gi­ja, na pri­mjer, ma­nje je auten­ti­čan žal za SFRJ, a vi­še simp­tom po­tis­nu­te tra­ume hr­vat­ske po­vi­jes­ti: nes­po­sob­nos­ti da se su­oči­mo sa zlom autoh­to­nog na­cis­tič­kog i ko­mu­nis­tič­kog na­s­lje­đa.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.