FRIŠČIĆEV AUTOGOL

Pi­še: Lju­bi­ca Ga­ta­rić

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Sadržaj -

Udo­sa­daš­njem ti­je­ku kam­pa­nje stran­ke su se gru­pi­ra­le oko dvi­ju te­ma: tko će vi­še da­ti umi­rov­lje­ni­ci­ma i tko će ja­če uda­ri­ti po ban­ka­ma i ban­ka­ri­ma. I dok se umi­rov­lje­ni­ci la­ko mo­gu ‘na­mi­ri­ti’ s mo­guć­noš­ću po­vra­ta u pr­vi stup i ne­što ’si­će’ pred iz­bo­re za us­kla­đi­va­nje mi­ro­vi­na - u od­no­su pre­ma ban­ka­ma po­li­ti­ča­ri su po­ka­za­li ve­li­ku ma­što­vi­tost i pi­ta­nje je ka­ko će nad­me­ta­nje za­vr­ši­ti. Po­seb­no se to od­no­si na vla­da­ju­ći gar­ni­tu­ru i nje­zi­ne ko­ali­cij­ske part­ne­re. Pre­mi­jer­ka Ko­sor se, na­pri­mjer, za­va­ra­va­la da će se ban­ka­ri odre­ći ka­ma­te, i ti­me joj omo­gu­ći­ti da se pro­mo­vi­ra kao spa­si­te­lji­ca duž­ni­ka u švi­car­skim fran­ci­ma. Ka­ko to ni­je us­pje­la, nje­zin ko­ali­cij­ski part­ner Jo­sip Friš­čić, do­sje­tio se or­ga­na re­da i pra­vo­su­đa. Po­zvao ih je da upad­nu u ban­ke i ban­kar­ske tre­zo­re i pred svi­ma ra­zot­kri­ju ko­ju su i kak­vu uro­tu ple­li sa švi­car­skim fran­ci­ma, na­rav­no sve u dos­lu­hu s gu­ver­ne­rom Ro­ha­tin­skim. Kad je u pi­ta­nju od­nos pre­ma švi­car­skom fran­ku Hr­vat­skoj na­rod­noj ban­ci mo­že se pri­go­vo­ri­ti što je pus­ti­la ban­ke da ne­za­šti­će­ni fra­nak pro­met­nu u pr­vu ro­bu, ali da­le­ko je to od to­ga da se pro­blem kre­di­ta u toj va­lu­ti rje­ša­va po­zi­va­njem po­li­cij­skih is­tra­ži­te­lja u ban­ke. Opas­na su ovo vre­me­na, di­oni­ce ta­li­jan­skih ba­na­ka str­mo­gla­vi­le su se ovo lje­to na sam spo­men re­pro­gra­ma dr­žav­nih du­go­va, slič­no je bi­lo i s di­oni­ca­ma dru­gih europ­skih ba­na­ka. Ma­lo tko će ro­ni­ti su­ze ako su­tra pad­ne di­oni­ca Za­be, PBZ-a ili Er­ste ban­ke jer nji­ho­vi ih vlas­ni­ci iona­ko ne­će pro­da­va­ti na bur­ze, ali ni­ko­me ne­će bi­ti la­ko ako pad­ne rej­ting dr­ža­ve. Ka­da pred­sjed­nik stran­ke ko­ja je čla­ni­ca vla­da­ju­će ko­ali­ci­je po­zi­va dr­žav­nog tu­ži­te­lja u po­moć, ta­da to mo­že bi­ti alarm za dru­ge ula­ga­če, šte­di­šte pa i rej­ting agen­ci­je. Čo­vjek te po­zi­ci­je si­gur­no mo­že zna­ti vi­še od dru­gih i ako on po­zi­va DORH da is­tra­ži ‘ko­la­bo­ra­ci­ju’ ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka i HNB-a stva­ri ni­su bez­az­le­ne, re­ći će ta­ko. Na­kon što je S&P sru­šio ame­rič­ki rej­ting, pred­sjed­nik Oba­ma i nje­gov ka­bi­net mo­gu do mi­le vo­lje os­po­ra­va­ti kre­di­ti­bi­le­tet is­te te agen­ci­je, ali šte­ta je već tu. Nit­ko vi­še ne pi­ta na­la­zi li se iza tog po­te­za osve­ta ili hra­bra pro­cje­na ko­ja je di­rek­to­ra te ku­će sta­ja­la fo­te­lje, ali sma­nje­ni je rej­ting či­nje­ni­ca sa svim ne­ga­tiv­nos­ti­ma ko­je on do­no­si. Sru­ši li ne­ki S&P hr­vat­ski rej­ting, po­tak­nut iz­ja­va­ma Friš­či­ća i dru­gih, ci­je­nu tog gu­bit­ka pla­tit će gra­đa­ni kroz ve­će ka­ma­te, ma­nje kre­di­ta, vi­še po­re­ze i nit­ko se ne­će pi­ta­ti da li je po­za­di­na svih tih iz­ja­va jef­ti­no skup­lja­nje pre­diz­bor­nih gla­so­va i po­di­la­že­nje bi­ra­či­ma. Ban­kar­ski je sus­tav jav­no do­bro i ta­ko se pre­ma nje­mu tre­ba od­no­si­ti. Ni­su Hr­va­ti od­go­vor­ni za te­čaj švi­car­skog fran­ka i to je zad­nje mjes­to u ovoj dr­ža­vi gdje tre­ba tra­ži­ti ne­ku uro­tu. Sret­ne su zemlje ko­je su u kon­tro­li ba­na­ka pro­naš­le do­bar ba­lans jav­nog i pri­vat­nog in­te­re­sa – naj­češ­će su ban­ka­ri i po­li­ti­ča­ri u opas­noj sim­bi­ozi te šti­te i po­ti­ču jed­ni dru­ge uglav­nom na šte­tu svih dru­gih. I kod nas se to do­ga­đa – ban­ke ži­ve od kre­di­ti­ra­nja dr­žav­nog du­ga umjes­to da no­vac ula­žu u tvrt­ke. To bi im tre­ba­lo za­bra­ni­ti i na­tje­ra­ti ih da kre­di­ti­ra­ju tvrt­ke i pro­jek­te, a ne jav­no im pri­je­ti­ti DORH-om i is­tra­ga­ma. Po­pu­lar­no se u kam­pa­nji raz­ma­hi­va­ti i sa po­re­zom na ban­ke – no bit će do­bro ako fi­nan­cij­ska kri­za pro­đe ta­ko da dr­ža­va ne mo­ra ula­ga­ti u ban­ke, a ne da ih do­dat­no opo­re­zu­je. Na­ža­lost, ban­ke su naj­pri­vi­le­gi­ra­ni­ja sku­pi­na u mo­der­nom svi­je­tu, ali ne­ma vlas­ti ko­ja će sta­ja­ti po stra­ni i gle­da­ti stam­pe­do šte­di­ša, bez ob­zi­ra stvo­ri­la ga ban­kar­ska po­hle­pa, pa­ni­ka ili is­prav­lja­nje ne­prav­de. Uru­ša­va­nje fi­nan­cij­skog sus­ta­va do­vo­di do uru­ša­va­nje te­me­lja sva­ke eko­no­mi­je, pa su i te­čaj, sta­bil­nost sus­ta­va ne­ke od te­ma ko­je bi u kam­pa­nja­ma tre­ba­lo za­obi­la­zi­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.