50

Mi­li­jar­di eura tre­nu­tač­na je vri­jed­nost di­oni­ca ENI-JA, jed­ne od naj­ve­ćih svjet­skih naf­t­nih kom­pa­ni­ja, što je sa­mo tre­ći­na vri­jed­nos­ti nje­go­vih naf­t­nih za­li­ha

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

jan­ska ener­get­ska kom­pa­ni­je ENI na bur­zi vri­je­di sa­mo 50 mi­li­jar­di eura. Dak­le, za 50 mi­li­jar­di eura mo­že se ku­pi­ti jed­na od naj­ve­ćih svjet­skih naf­t­nih kom­pa­ni­ja, a ona sa­mo u vlas­ti­tim naf­t­nim re­zer­va­ma ima tros­tru­ku vri­jed­nost. Za 50 mi­li­jar­di eura mo­že se do­bi­ti vri­jed­nost od 150 mi­li­jar­di eura sa­mo u naf­t­nim za­li­ha­ma, a da se ne go­vo­ri o po­go­ni­ma, pli­no­vo­di­ma, elek­tra­na­ma itd. u po­sje­du ENI-ja. Ili, s pet mi­li­jar­di eura mo­glo bi se ku­pi­ti pet go­le­mih kom­pa­ni­ja: Fin­mec­ca­ni­ca (osam ta­li­jan­skih bro­do­gra­di­li­šta u ko­ji­ma se gra­de od rat­nih do naj­luk­suz­ni­jih kr­sta­re­ćih bro­do­va), Ge­ox (ču­ve­ne ci­pe­le ko­je “di­šu”), Sa­fi­lo (na­oča­le), An­sal­do (stro­je­vi) i Ce­men­tir (gra­đe­vin­ski ma­te­ri­jal). S tri mi­li­jar­de eura mo­že se ku­pi­ti pet osi­gu­ra­va­ju­ćih i ban­kar­skih us­ta­no­va ili tri gra­đe­vin­ska po­du­ze­ća...

Za­ra­đu­ju na na­iv­nos­ti

Dru­gim ri­je­či­ma, kre­ta­nja na bur­za­ma po­nov­no su iz­van kon­tro­le. Nismo pred ko­lap­som bur­zi ka­kav se do­go­dio 1929. jer da­nas pos­to­je raz­na jam­s­tva da do to­ga ne­će do­ći, ali je si­gur­no da će se još ne­što mo­ra­ti uči­ni­ti ka­ko se ne bi po­nav­lja­le ap­surd­ne si­tu­aci­je. Što se za­pra­vo do­go­di­lo 1929.? Bi­li su to po­če­ci bur­ze i ve­ći­na lju­di ni­je ni zna­la u što ula­že. Ta­da se mo­glo, na pri­mjer, ka­za­ti na radiju ka­ko jed­na tvrt­ka ima velike us­pje­he u pro­izvod­nji bi­lo če­ga i ka­ko tre­ba ku­pi­ti nje­zi­ne di­oni­ce. Ta je tvrt­ka mo­gla bi­ti na bur­zi a da ni­šta ni­je ra­di­la. Tak­vih je bi­lo mno­go, a ka­da se po­sum­nja­lo u nji­ho­vo pos­to­ja­nje, ulo­že­ni no­vac po­čeo se tra­ži­ti na­trag. Nov­ca vi­še ni­je bi­lo. Lju­di su iz­gu­bi­li sve što su ima­li. Do­ne­se­ni su za­ko­ni ka­ko se to ne bi po­no­vi­lo, ali uvi­jek ima onih, po­put Ber­nar­da Ma­dof­fa, ko­ji špe­ku­li­ra­ju na na­iv­nos­ti dru­gih. Po­ja­vi­la se i pri­ča za­što je SAD pre­ma rej­tin­gu jed­ne agen­ci­je iz­gu­bio tros­tru­ki „ A“. Na­vod­no se jed­na utje­caj­na oso­ba ok­la­di­la da će se to do­go­di­ti. On­da je sve či­ni­la ka­ko bi se stvo­ri­lo uvje­re­nje da SAD ne zas­lu­žu­je naj­vi­ši rej­ting. Stan­dard&Po­or’s sru­šio je rej­ting SAD-a, a oso­ba ko­ja se na to kla­di­la do­bi­la je si­lan no­vac. Je li mo­gu­će da je agen­ci­ja na­sje­la, po­gri­je­ši­la? Pa sa­mo tje­dan da­na pri­je ne­go što je ban­ka Leh­man Brot­hers pro­pa­la ta ju je rej­tin­ška agen­ci­ja oci­je­ni­la naj­vi­šom ocje­nom! S ob­zi­rom na to da su sve rej­tin­ške agen­ci­je ame­rič­ke, bi­lo je onih ko­ji su pred­la­ga­li os­ni­va­nje europ­skih. Fe­de­ri­co Ghi­zzo­ni, de­le­gi­ra­ni upra­vi­telj ban­ke Unicre­dit, ko­ja je ovih da­na na bur­zi iz­gu­bi­la 25 pos­to vri­jed­nos­ti di­oni­ca ta­ko da sa­da vri­je­di ma­nje od ne­kret­ni­na ko­je ima u po­sje­du, sma­tra ipak ka­ko su ame­rič­ke agen­ci­je do­volj­ne, ali je bit­no da nji­hov sud bu­de objek­ti­van.

:: Bur­ze su opet iz­van kon­tro­le. Na mi­lan­skoj, pri­mje­ri­ce, no­vac jed­nos­tav­no nes­ta­je...

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.