UBR­ZO CJE­PI­VO PRO­TIV ME­LA­NO­MA

Aus­tral­ski znans­tve­nik Ian Fra­zer po­la­zi od pret­pos­tav­ke da rak ko­že ta­ko­đer uz­ro­ku­ju vi­ru­si. Sma­tra da u ro­ku od sa­mo go­di­nu da­na to mo­že pro­vje­ri­ti i ra­zvi­ti cje­pi­vo

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

TVO­RAC CJE­PI­VA PRO­TIV HPV-a, UZ­ROČ­NI­KA RA­KA VRA­TA MATERNICE, NA PRA­GU NO­VOG OT­KRI­ĆA

obo­lje­lih od me­la­no­ma u Hr­vat­skoj po­ve­ćao se za 309, a smrt­nost za 310 pos­to. Naj­ve­ći pro­blem je što ko­ža du­gi niz go­di­na “pam­ti” pre­ve­li­ku iz­lo­že­nost UV-zra­če­nju. Ošte­će­nje sta­ni­ca ko­je ta­da nas­ta­je go­to­vo je ne­mo­gu­će po­pra­vi­ti. U Hr­vat­skoj se go­diš­nje di­jag­nos­ti­ci­ra vi­še od 500 no­vo­obo­lje­lih. Me­đu nji­ma je ne­što vi­še mu­ška­ra­ca – na 100.000 lju­di obo­li 12 mu­ška­ra­ca i 11 žena. S ra­kom ko­že su­sre­ću se i sta­nov­ni­ci os­ta­lih ze­ma­lja, a naj­go­re je u Aus­tra­li­ji gdje se sva­ko­ga da­na od te bo­les­ti li­je­či 1000 lju­di, a sva­ke go­di­ne umre ih vi­še od 1800. Raz­log tak­ve učes­ta­los­ti ra­ka ko­že u Aus­tra­li­ji jest či­nje­ni­ca da ta zem­lja le­ži u bli­zi­ni An­tar­k­ti­ka iz­nad ko­jeg se na­la­zi ozon­ska ru­pa. Broj obo­lje­nja se u raz­dob­lju iz­me­đu 1982. i 2007. po­ve­ćao za 27 pos­to, ali se zbog do­bre me­di­cin­ske di­jag­nos­ti­ke i te­ra­pi­je broj smrt­nih slu­ča­je­va od ove bo­les­ti sma­njio za 16 pos­to. Da je svi­jest gra­đa­na ve­li­ka, po­ka­zu­je i či­nje­ni­ca da ve­lik broj Aus­tra­la­ca re­do­vi­to fo­to­gra­fi­ra svo­je ma­de­že ka­ko bi se ut­vr­di­lo mi­je­nja li se nji­hov oblik, bo­ja ili ve­li­či­na, što mo­že bi­ti je­dan od zna­ko­va zlo­ćud­nog tu­mo­ra ko­že poz­na­ti­jeg pod na­zi­vom me­la­nom. Po­ten­ci­jal­nim ra­zvo­jem cje­pi­va Aus­tral­ci će oti­ći ko­rak da­lje i ta­ko ri­je­ši­ti je­dan od naj­u­čes­ta­li­jih uz­ro­ka smrt­nos­ti u svo­joj zem­lji. Bu­de li ra­zvi­je­no cje­pi­vo pro­tiv ra­ka ko­že, mo­žda za nje­go­vo pri­ma­nje ne­će­mo mo­ra­ti pre­tr­pje­ti čak ni ubod igle. Osim što ra­de na nje­go­vu ra­zvo­ju, Aus­tral­ci svi­je­tu pla­ni­ra­ju po­da­ri­ti još jed­nu ko­ris­nu stvar, a ri­ječ je o no­voj vr­sti injek­ci­ja ko­ji­ma će ove sa­daš­nje, mno­gi­ma po­ma­lo straš­ne, za­uvi­jek oti­ći u proš­lost. Mr­ske igle tre­ba­li bi za­mi­je­ni­ti tzv. na­no­flas­te­ri u či­ji su ra­zvoj inves­ti­to­ri ulo­ži­li 15 mi­li­ju­na do­la­ra. No­vac za ra­zvoj na­no­flas­te­ra odo­brio je aus­tral­ski Ins­ti­tut za bi­oin­že­nje­ring i na­no­teh­no­lo­gi­ju. Flas­ter na se­bi ima ti­su­će ma­lih ši­lja­ka ko­ji ula­ze u sta­ni­ce ko­že i ta­ko u mi­ši­će “dos­tav­lja­ju” cje­pi­vo.

Ve­lik in­te­res inves­ti­to­ra

Osim što će sma­nji­ti bol, oče­ku­je se da će na­no­flas­ter sma­nji­ti broj oz­lje­da iglom, a bit će ga lak­še i skla­di­šti­ti jer mu ne­će tre­ba­ti hla­đe­nje kao što je to po­treb­no kod obič­nih cje­pi­va. Pro­fe­sor Mark Ken­dall na­po­mi­nje i da je jed­na od glav­nih pred­nos­ti no­ve teh­no­lo­gi­je nje­zi­na ni­ska ci­je­na i mo­guć­nost da­le­ko lak­šeg tran­s­por­ta. – Go­to­vo po­lo­vi­ca cje­pi­va u Afri­ci pro­pad­ne zbog pro­ble­ma s nji­ho­vim hla­đe­njem. S ovim flas­te­rom to se vi­še ne­će do­ga­đa­ti – re­kao je Ken­dall. Aus­tral­ski mi­nis­tar za ino­va­ci­je Kim Carr re­kao je da je na­no­flas­ter zbog svo­je prak­tič­nos­ti i učin­ko­vi­tos­ti već za­in­te­re­si­rao inves­ti­to­re iz ve­li­kog bro­ja ze­ma­lja. Zbog to­ga bi ovaj aus­tral­ski iz­um usko­ro mo­gao do­ži­vje­ti pu­nu pri­mje­nu i na svjet­skom tr­ži­štu.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.