KA­DA JE U GR KOJ UHI EN PE­TRA KO­JI JE PRE­MI­JE­RA NA­ZVAO SMRANADEROM, OD­MAH MI JE BI­LO JAS­NO DA LO­NAC IMA SVOJ POK­LO­PAC

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

đe­ne ku­će, no tre­ba toč­no ut­vr­di­ti gdje su. Priz­na­ti ću vlas­niš­tvo ako su na­prav­lje­ne ku­će na mo­joj zem­lji. No, sra­mo­ta je da onaj tko ko­ris­ti zem­lju ni­je uči­nio baš ni­šta da se upi­še kao vlas­nik, a pos­to­ja­li su me­ha­niz­mi za to. Za moj slu­čaj je bit­na i agrar­na re­for­ma iz 1931. go­di­ne za vri­je­me kra­lja Alek­san­dra ka­da su zem­ljo­rad­ni­ci mo­gli pod­na­ša­ti agrar­ne pri­ja­ve, a na te­me­lju od­lu­ke Ko­tar­skog su­da su se mo­gli upi­si­va­ti kao po­sjed­ni­ci. Ja sam pre­tra­žio ar­hi­ve i pre­gle­dao sve te agrar­ne od­lu­ke. Ta­mo gdje sam na­šao agrar­ne od­lu­ke, bes­pred­met­no je vo­di­ti pos­tup­ke i tu ću priz­na­ti vlas­niš­tvo. :: Svje­do­či­te o pot­pu­no ne­sre­đe­nom sta­nju u grun­tov­ni­ci i zem­ljiš­nim knji­ga­ma, a Mi­nis­tar­stvo pra­vo­su­đa nas go­di­na­ma uvje­ra­va da je sve ure­đe­no i di­gi­ta­li­zi­ra­no. Ka­ko to? Po­sao upi­sa i pri­je­pi­sa zem­ljiš­nih knji­ga mo­ra­ju ra­di­ti pi­sme­ni lju­di. Pro­sječ­nom čo­vje­ku la­ko se do­go­di gre­ška pri pri­je­pi­su, a do­volj­no je da se otip­ka jed­no po­greš­no slovo u pre­zi­me­nu ili po­gre­šan broj čes­ti­ce i da se stvo­re ve­li­ki pro­ble­mi ka­da kas­ni­je tre­ba iden­ti­fi­ci­ra­ti oso­bu ili čes­ti­cu. Dak­le, to tre­ba­ju ra­di­ti vr­lo pi­sme­ni lju­di, a čuo sam da su se na pri­je­pi­si­ma za­poš­lja­va­li lju­di ko­ji ima­ju sred­nje fri­zer­ske ško­le. Ne na­mje­ra­vam je pro­da­va­ti stran­ci­ma, ni taj­ku­ni­ma. Fi­zič­ki ju ni­sam u mo­guć­nos­ti obra­đi­va­ti, no na­šao bih lju­de ko­ji bi inves­ti­ra­li u mas­li­ni­ke, vi­no­gra­de... Vje­ro­jat­no bi mi se ta­da po­ja­vio pro­blem s rad­nom sna­gom jer u Zas­tra­žiš­ću ži­ve sa­mo star­ci. Ipak, ka­da bi se ne­što po­kre­nu­lo, mo­žda bi se i taj pro­blem ri­je­šio. Za sa­da na Zas­tra­žiš­ću uglav­nom ži­ve po­sko­ci. :: Pri­je go­to­vo de­set go­di­na iz­ba­če­ni ste iz pra­vo­su­đa jer ste iz­ja­vi­li da je se or­ga­ni­zi­ra­ni kri­mi­nal in­fil­tri­rao u vlast, a da­nas je go­to­vo po­la vla­de pod kaz­ne­nim pro­go­nom. Živ­ci­ra­te li se pri po­mis­li na to? Ne živ­ci­ram se zbog to­ga. Sje­ćam se da me ta­daš­nji pre­mi­jer Ivi­ca Ra­čan po­zvao i re­kao da ko­ali­ci­ja ni­je za­do­volj­na ra­dom Dr­žav­nog od­vjet­niš­tva. Ni­sam bio ni go­di­nu da­na na funk­ci­ji glav­nog dr­žav­nog od­vjet­ni­ka i ni­sam ni mo­gao ne­što pu­no na­pra- vi­ti. Ta­da još ni­je bio do­ne­sen ni Za­kon o dr­žav­nom od­vjet­niš­tvu, a USKOK je bio tek u pri­pre­ma­ma. Ra­ča­nu sam re­kao da ću da­ti os­tav­ku ako su ne­za­do­volj­ni. Bi­lo mi je te­ško ka­da sam od­la­zio jer je bi­lo pu­no pred­me­ta ko­ji su se pri­pre­ma­li. Da­nas mi je dra­go što vi­dim da se na to­me ra­di. Ali to vi­dim tek u zad­nje vri­je­me. To­me je ta­ko jer ni­je bi­lo oruž­ja, a to su za­ko­ni. Kao što ja ni­sam mo­gao pu­no na­pra­vi­ti u go­di­nu da­na, ko­li­ko sam bio glav­ni dr­žav­ni od­vjet­nik, ni moj na­s­ljed­nik Mla­den Ba­jić ni­je mo­gao uči­ni­ti pu­no pri­je ne­go je do­ne­sen Za­kom o USKOK-u i no­vi ZKP. Tek sa­da ima­mo pro­pi­se za ko­je sam se ja za­la­gao još 2000. go­di­ne. Uz to tre­ba ima­ti i lju­de. Mis­lim da je Dr­žav­no od­vjet­niš­tvo do­bro eki­pi­ra­no. :: Ima­li ste ve­li­ke pro­ble­me u su­rad­nji s po­li­ci­jom? Po­li­ci­ja ta­da, kao i sa­da, te­ško shva­ća da su oni ser­vis Dr­žav­nom od­vjet­niš­tvu. Oni je­su služ­ba ko­ja ot­kri­va po­či­ni­te­lje kaz­ne­nih dje­la i pod­no­si kaz­ne­ne pri­ja­ve, ali je u ru­ka­ma Dr­žav­nog od­vjet­niš­tva sve što tre­ba po­du­ze­ti da bi se ti po­či­ni­te­lji iz­ve­li pred sud i osu­di­li. Sa­daš­nji za­ko­ni ipak re­gu­li­ra­ju ono za što sam se 2000. go­di­ne za­la­gao, po­seb­no ka­da sam se vra­tio iz Ame­ri­ke i vi­dio ka­ko to ta­mo funk­ci­oni­ra, a to je da tu­ži­telj vo­di is­tra­gu. :: Ho­će­te re­ći da po­li­ci­ja u ovih de­set go­di­na ni­je evo­lu­ira­la, da i da­lje že­le os­ta­ti fir­ma za se­be? Da. Kon­kret­ni slu­ča­je­vi go­vo­re upra­vo to. Po­li­ci­ja nas­tu­pa vr­lo auto­ri­ta­tiv­no, kroz me­di­je po­ru­ču­ju da su sve na­pra­vi­li, sve ri­je­ši­li, a on­da se pos­li­je mo­ra­ju va­di­ti vru­ći kes­te­ni iz va­tre i tra­ži­ti do­dat­ni do­ka­zi. Mo­ra pos­to­ja­ti su­rad­nja iz­me­đu po­li­ci­je i Dr­žav­nog od­vjet­niš­tva, jer jed­ni bez dru­gih ne mo­gu. :: Ko­ja je raz­li­ka iz­me­đu va­še ta­daš­nje po­zi­ci­je glav­nog dr­žav­nog od­vjet­ni­ka i da­naš­nje Ba­ji­će­ve? U vri­je­me ka­da sam ja pre­uzeo tu duž­nost, doš­lo je do pro­mje­ne ci­je­log sus­ta­va. Ima­li smo do ta­da auto­ri­ta­ti­van re­žim ko­ji je pred­stav­ljao ve­li­ki El Do­ra­do za or­ga­ni­zi­ra­ni kri­mi­nal. Sad se po­ka­zu­je da je to do­is­ta bi­lo ta­ko, sve iz­bi­ja na po­vr­ši­nu i do­bro je da je do­ne­sen Za­kon o ne­zas­ta­rje­va­nju pre­tvor­be­nog kri­mi­na­la i rat­nog pro­fi­ter­stva jer bi ina­če sve otiš­lo u zas­ta­ru. No, umi­je­će je sve to ra­zot­kri­ti i do­ka­za­ti, a po­seb­no što bi to tre­ba­lo do­ka­zi­va­ti s oso­ba­ma ko­je su ra­di­le na po­či­nje­nju to­ga kri­mi­na­la ili sp­rje­ča­va­nju da se on ot­kri­je i pro­ce­su­ira. Pri­tom mis­lim pr­vens­tve­no na po­li­ci­ju, ali ne sa­mo na njih, ne­go i služ­be, po­rez­nu upra­vu, ca­ri­nu, ured za sp­rje­ča­va­nje pra­nja nov­ca ko­ji ne pod­no­si pri­ja­ve iako se no­vac pe­re u ve­šma­ši­na­ma. Mo­ra­mo iz­va­na do­bi­ti sig­nal da je ne­što opra­no. :: Mis­li­te na Bro­dos­plit i Hypo ban­ku? Da. Po­seb­no Hypo ban­ku. No­vac se do­no­sio u ko­fe­ri­ma u ban­ku i nit­ko ni­je ni­šta po­du­zi­mao una­toč oba­ve­zi da u tak­vim slu­ča­je­vi­ma re­agi­ra­ju i su­ra­đu­ju po­rez­na upra­va, ban­ke, ca­ri­na... :: Je li Ba­jić opor­tu­nist ko­ji pa­ž­lji­vo os­lu­šku­je po­li­ti­ku? Ni ja, u vri­je­me ka­da sam bio na funk­ci­ji glav­nog dr­žav­nog od­vjet­ni­ka, ni­sam mo­gao kre­nu­ti u sve pred­me­te ko­je bi otvo­rio. Je­dan je raz­log bio što ni­sam imao do­volj­no lju­di, a dru­gi što bi me op­s­tru­ira­li. Ako ne­ko­me da­te na­log da ne­što uči­ni, a on od­go­vo­ri da je iz­vr­šio na­log iako ni­je ni­šta po­du­zeo, ili još go­re – oba­vi­jes­ti onog pro­tiv ko­ga bi tre­bao pos­tu­pa­ti, on­da je jas­no da ste ne­moć­ni. U tak­voj si­tu­aci­ji ne­ma re­zul­ta­ta. U mo­je vri­je­me ni­sam imao lju­de, ni­sam imao za­ko­ne, ni­sam bio teh­nič­ki oprem­ljen. Imao sam ne­pri­mje­ren ured u Vi­no­grad­skoj i so­bu od ne­ko­li­ko kva­dra­ta u ko­joj je za­mje­nik Dra­gan No­vo­sel tre­bao os­no­va­ti USKOK. :: Go­vo­ri se da ste Mla­de­na Ba­ji­ća že­lje­li do­ves­ti za še­fa USKOK-a? To je toč­no. Ka­da sam Ra­ča­nu re­kao da bih mo­gao da­ti os­tav­ku pi­tao me ko­ga bih pred­lo­žio i ta­da sam mu spo­me­nuo tri za­mje­ni­ka. Za dva smo za­klju­či­li da ne bi bi­li do­bri. Ka­da je oba­vio raz­go­vor s Ba­ji­ćem,

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.