RO­DI­TE­LJI S OTO­KA ČES­TO VO­ZE UČE­NI­KE U ŠKO­LE U GRAD; ŠI­BE­NIK, DU­BROV­NIK... UVJE­RE­NI DA SU TA­MO BO­LJE

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Drustvo -

go­va­ra­ti o ono­me što se zbi­va­lo na Pre­mu­di. Za­nim­lji­vo je da je is­to ta­ko pos­tu­pi­la i Ar­man­do­va maj­ka Ja­go­da. Za raz­go­vo­ra pre­ko ka­pi­je, dok me je nje­zin li­je­pi pla­vo­ko­si sin iz dvo­ri­šta gle­dao krup­nim oči­ma zna­ti­že­lje, ka­za­la je da joj je dos­ta i no­vi­na­ra i jav­nos­ti, da se sve to što je go­di­na­ma pi­sa­no i objav­lji­va­no pre­lo­mi­lo pre­ko le­đa nje­zi­na dje­te­ta ko­je tek sa­da ima sve što mu tre­ba – i ško­lu i ško­lo­va­nje.

Uče­nje na da­lji­nu

A da se za Ar­man­da či­ni­lo ko­li­ko se mo­glo po­t­vr­đu­je i je­dan sli­ko­vi­ti pri­mjer iz trav­nja 2007. go­di­ne, ka­da su zbog nje­ga na Pre­mu­du doš­li čak i glum­ci iz Za­gre­ba. U ži­vom je sje­ća­nju mno­gih gos­to­va­nje Dra­že­na Sva­ka i Mar­ka Mar­ko­vi­či­ća s pred­sta­vom Ma­te­ma­ti­ka re­da­te­lja Zi­ja­ha So­ko­lo­vi­ća. To gos­to­va­nje The­atar pro­jec­ta ma­li je Ar­man­do pre­tvo­rio u svo­ju pred­sta­vu, pos­tao tre­ći glu­mac i za­du­go je za­pam­tio, a nje­go­vi su se da­ni u iš­če­ki­va­nju lje­ta i svr­šet­ka te škol­ske go­di­ne bi­li uljep­ša­ni. Ar­man­do je iz pus­ti­nje svo­ga ško­lo­va­nja i odras­ta­nja bez druš­tva, gdje su ga po­naj­vi­še za­ni­ma­li ri­va, čam­ci, mo­to­ri i ri­bo­lov, do­šao u ve­li­ki grad i raz­red, is­ti­na naj­ma­nji u ško­li, ali čak sa 17 đa­ka. I – uk­lo­pio se. Stje­ca­jem ži­vot­nih okol­nos­ti u škol­skoj 2009./2010. go­di­ni još je­dan otok i još jed­na ško­la ima­li su svo­ga po­s­ljed­njeg uče­ni­ka. Te je go­di­ne po­s­ljed­nji put u škol­skim klu­pa­ma sje­dio je­dan uče­nik na još jed­nom za­dar­skom oto­ku – Mo­la­tu. Tog lje­ta Po­druč­na ško­la Mo­lat za­uvi­jek je za­tvo­ri­la svo­ja vra­ta, ali ne zbog ad­mi­nis­tra­tiv­ne od­lu­ke, ne­go zbog či­nje­ni­ce da na oto­ku vi­še ne ži­vi ni jed­no di­je­te škol­skog uz­ras­ta. – Os­nov­no­škol­sko obra­zo­va­nje je Us­ta­vom Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske pro­pi­sa­no kao obvez­no za svu dje­cu. Sva dje­ca, bez ob­zi­ra na to ži­ve li u ur­ba­nim, ru­ral­nim po­dru­čji­ma ili oto­ci­ma, ima­ju pra­vo na kva­li­te­tan od­goj i obra­zo­va­nje. Pri­mar­na za­da­ća i nas­to­ja­nje Mi­nis­tar­stva zna­nos­ti, obra­zo­va­nja i zna- nos­ti je da se u svim di­je­lo­vi­ma Hr­vat­ske odr­ža­va obvez­ni škol­ski pro­gram pa ma­kar i za jed­nog uče­ni­ka. Bu­du­ći da se ve­ći­na ma­lih ško­la na­la­zi na po­dru­čji­ma od po­seb­ne dr­žav­ne skr­bi, od­nos­no na oto­ci­ma i u br­d­sko-pla­nin­skim po­dru­čji­ma, u ko­ji­ma je naj­ma­nji udio mla­dog i zre­log, a naj­ve­ći sta­rog sta­nov­niš­tva, po­treb­no je vo­di­ti bri­gu o tim po­dru­čji­ma te omo­gu­ći­ti dje­ci da nas­ta­vu po­ha­đa­ju u mjes­ti­ma u ko­ji­ma ži­ve. Zbog to­ga se omo­gu­ću­je i uče­nje na da­lji­nu i nas­ta­va u raz­red­nim odje­li­ma s ma­njim bro­jem uče­ni­ka – obraz­la­žu u mi­nis­tar­stvu obra­zo­va­nja, na­gla­ša­va­ju­ći da Dr­žav­nim pe­da­go­škim stan­dar­dom os­nov­no­škol­skog sus­ta­va od­go­ja i obra­zo­va­nja ni­je pro­pi­san mi­ni­mum, ne­go mak­si­ma­lan broj uče­ni­ka u kom­bi­ni­ra­nom raz­red­nom odje­lu. Upra­vo zbog tak­vog sta­ja­li­šta dr­ža­ve i mi­nis­tar­stva, ko­ji­ma se po­ku­ša­va odr­ža­ti ži­vot na po­dru­čji­ma gdje ra­pid­no odu­mi­re, de­se­tak po­druč­nih ško­la, uglav­nom otoč­kih, ima sa­mo ne­ko­li­ko uče­ni­ka. Re­kor­dan broj uče­ni­ka ima Po­druč­na ško­la Bo­ža­va u ko­joj je proš­le škol­ske go­di­ne bi­lo 18 uče­ni­ka. No, na či­ta­vom Du­gom oto­ku ne­ko­li­ko je de­se­ta­ka os­no­va­ca. Ali ih za­to na Lo­pu­du, Ko­lo­če­pu, Krap­nju, Zla­ri­nu, Pr­vi­ću, Sil­bi ima sa­mo ne­ko­li­ko i sa­mo je pi­ta­nje tre­nut­ka ka­da će i te ško­le os­ta­ti pot­pu­no praz­ne. De­vas­ta­ci­ji ne­kih ško­la pri­do­no­se i sa­mi oto­ča­ni, od­nos­no ro­di­te­lji dje­ce ko­ja bi je tre­ba­la po­ha­đa­ti. Do­ga­đa se ta­ko u ne­kim slu­ča­je­vi­ma da ro­di­te­lji s oto­ka, ko­je od kop­na di­je­li de­se­tak mi­nu­ta vož­nje ma­lom bro­di­com, sva­kod­nev­no vo­ze uče­ni­ke u ško­lu u ve­ći grad ili gra­dić, pri­mje­ri­ce Vo­di­ce, Du­brov­nik, Ši­be­nik... Svi oni svjes­ni su to­ga da su ve­će ško­le oprem­lje­ni­je, da se di­je­te od početka tre­ba so­ci­ja­li­zi­ra­ti, su­oči­ti s ve­ćim gra­dom, dru­gom, ne­poz­na­tom dje­com, na­uči­ti se iz­bo­ri­ti za svo­ju po­zi­ci­ju me­đu nji­ma, ali i do­bi­ti kva­li­tet­nu po­du­ku iz odre­đe­nog po­dru­čja, stra­nih je­zi­ka, pri­ro­dos­lov­no-ma­te­ma­tič­kih pred­me­ta ko­ja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.