Ko­li­ko sa­mo mo­že­mo bi­ti ne­za­do­volj­ni!?

Ne smi­ješ ni spo­me­nu­ti da je ne­što do­bro, od­mah se jav­lja­ju de­žur­ni ter­mi­na­to­ri za­do­volj­stva i pod­sje­ća­ju na sve hr­vat­ske gro­zo­te. Ka­ko dru­ga­či­je po­bi­je­di­ti na iz­bo­ri­ma ...

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Ekonomia -

SSa­vjet­nik Vla­de i ne­ka­daš­nji mi­nis­tar fi­nan­ci­ja ana­li­zi­ra gos­po­dar­ske te­me. Je­dan od na­ših naj­ve­ćih struč­nja­ka za jav­ne

fi­nan­ci­je ne pre­za od bor­be pro­tiv “op­će­pri­hva­će­nih is­ti­na”

re­di­nom de­ve­de­se­tih go­di­na u po­sjet Hr­vat­skoj sti­gao je Jacqu­es de La­ro­sière, ta­da pred­sjed­nik EBRD-a. Upam­tio sam ga kao čo­vje­ka sa pu­no vr­li­na – obra­zo­van, in­te­li­gen­tan, skro­man, ugla­đen. Po nje­go­vom sa­mo­za­taj­nom po­na­ša­nju nis­te mo­gli za­klju­či­ti da se ra­di o čo­vje­ku bri­ljant­ne pro­fe­si­onal­ne ka­ri­je­re. U EBRD je do­šao na­kon de­vet go­di­na na če­lu MMF-a i šest go­di­na na če­lu fran­cu­ske sre­diš­nje ban­ke. Dak­le Wa­shin­g­ton, Pa­riz, Lon­don ... pa u Za­greb na par da­na. U Ban­skim dvo­ri­ma pri­ča­mo pri­je ruč­ka u druš­tvu ko­le­ga mi­nis­ta­ra. Je­dan od njih za­poč­ne u to vri­je­me do­nek­le shvat­lji­vu pri­god­nu pri­ču o Hr­vat­skoj kao si­ro­maš­noj, ra­tom opus­to­še­noj zem­lji ko­ja sil­no za­os­ta­je za ra­zvi­je­nim Za­pa­dom u sva­kom po­gle­du. Ku­ka li ku­ka, valj­da že­le­ći pos­la­ti po­ru­ku o po­tre­ba­ma Hr­vat­ske za kre­di­ti­ma EBRD-a. A J. de La­ro­sière od­go­va­ra ot­pri­li­ke ova­ko: Zna­te, gos­po­di­ne mi­nis­tre, ja sam u Za­greb sti­gao u su­bo­tu pri­je­pod­ne. Na­kon kra­ćeg od­mo­ra u ho­te­lu pro­še­tao sam Zri­njev­cem do Tr­ga ba­na Jo­si­pa Je­la­či­ća i oko­lo i vi­dio sam pre­kra­san sred­nje­urop­ski grad. Pa sam za­mo­lio vo­za­ča da po mo­me iz­bo­ru kre­ne pre­ma sje­ve­ru (pret­pos­tav­ljam pre­ma Va­ra­ždi­nu). I vi­dio sam uz ces­tu kras­ne zi­da­ne ku­će sa ar­mi­ra­no-be­ton­skim kons­truk­ci­ja­ma, ga­ra­ža­ma i auto­mo­bi­li­ma u nji­ma. Pi­tao sam vo­za­ča – či­je su to ku­će? Pa na­še, od­go­vo­ri mu vo­zač. Za­tim sam za­mo­lio vo­za­ča da skre­ne na lo­kal­nu ces­tu. I uz nju sam vi­dio kras­ne ku­će, imanja i lju­de ko­ji trak­to­ri­ma obra­đu­ju zem­lju. Či­ji su to trak­to­ri, pi­tao sam vo­za­ča. Pa na­ši, na­ših lju­di, pri­vat­ni, od­go­vo­ri mi vo­zač. Nato sam za­mo­lio vo­za­ča da skre­ne na još uži put, ma­lo u br­da. I vi­dio sam broj­ne ku­će sa cvi­je­ćem na bal­ko­ni­ma, lju­de ko­ji obra­đu­ju vi­no­gra­de i sa­te­lit­ske an­te­ne na kro­vo­vi­ma. Ne ne­ko­li­ko, mno­go tak­vih ku­ća. I nas­ta­vi – zna­te gos­po­di­ne mi­nis­tre, do­pus­ti­te da mo­ja si­je­da ko­sa i ka­ri­je­ra svje­do­če da do­bro poz­nam svi­jet. Hr­vat­ska ni­je si­ro­maš­na zem­lja! Znam, ima i dru­ga­či­jih sli­ka u dru­gim di­je­lo­vi­ma po­go­đe­nim ra­tom. Vi­dio sam stra­ho­te Vu­ko­va­ra, ali ne­moj­te se to­li­ko pod­cje­nji­va­ti. EBRD će su­ra­đi­va­ti s Hr­vat­skom i na­da­lje, ali ne za­to što je si­ro­maš­na, jer ona to ni­je, već za­to što ima pu­no mo­guć­nos­ti pos­ti­ći još vi­še. Ko­le­ga mi­nis­tar je os­tao bez tek­s­ta, ali sam si­gu­ran da je, kao i ja, do­bro upam­tio ove ri­je­či mu­drog čo­vje­ka. Po­nav­ljam, bi­lo je to sre­di­nom de­ve­de­se­tih. Pet­na­est go­di­na kas­ni­je slu­ša­mo po­li­tič­ka pre­pu­ca­va­nja na te­mu “ka­ko nam je”. Ne smi­je­te ni spo­me­nu­ti da je ne­što do­bro, od­mah se jav­lja­ju de­žur­ni ter­mi­na­to­ri za­do­volj­stva i pod­sje­ća­ju na sve gro­zo­te hr­vat­ske su­mor­ne stvar­nos­ti. Ka­ko će­mo dru­ga­či­je po­bi­je­di­ti na iz­bo­ri­ma ... WEF obja­vi da je Hr­vat­ska na­pre­do­va­la za jed­no mjes­to na svjet­skoj lis­ti kon­ku­rent­nos­ti. Ka­tas­tro­fa! Od­mah se u me­di­ji­ma iz­vla­či je­dan od 100 pod­kri­te­ri­ja po ko­je­mu je Hr­vat­ska tre­ća s kra­ja. Ali ne spo­mi­nje ne­ko­li­ko njih po ko­ji­ma je pr­va. Pr­va! Ili, ne­dav­no is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo je da su Za­grep­ča­ni (sic!) naj­ne­za­do­volj­ni­ji kva­li­te­tom ži­vo­ta u us­po­red­bi sa svim os­ta­lim di­je­lo­vi­ma Hr­vat­ske. Una­toč naj­ve­ćem do­hot­ku po gla­vi, una­toč ni­skoj ne­za­pos­le­nos­ti i una­toč eu­rop­skom Di­na­mu. Ili upra­vo zbog sve­ga to­ga!? Mo­žda bi se htje­li mi­je­nja­ti sa Gos­pi­ćem ili Sla­von­skim bro­dom, tko zna. Ili su ne­sret­ni što ni­su Že­ne­va? A i ta Blan­ka, sa­mo sre­bro na svjet­skom pr­vens­tvu, ka­tas­tro­fa. A oni no­go­me­ta­ši, da ni­je bi­lo Mo­dri­ća i Edu­ar­da ... Ne znam za­što smo (ve­ći­nom?) tak­vi. Pos­la za so­ci­olo­ge i psi­ho­lo­ge na pre­tek. Sa­mo znam da na­rod mr­gu­da, grin­ta­va­ca i jal­nu­ša ne­ma šan­se ni na eu­rop­skom ni svjet­skom pr­vens­tvu. Pa čak ni na bal­kan­skom. Ni sa ovim ni sa onim PDV-om, ni sa ja­kom ni sa sla­bom ku­nom. Ka­žu da još nit­ko ni­je do­bio ša­hov­sku par­ti­ju ko­ju je una­pri­jed pre­dao.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.