Am­ne­zi­ja: Nit­ko, baš nit­ko, ni­šta ni­je znao

Šve­đan­ka Mo­na Sa­hlin da­la je os­tav­ku jer je dr­žav­nom kar­ti­com pla­ti­la dvi­je to­ble­ro­ne, pa­ket pe­le­na i ci­ga­re­te. A sve je re­fun­di­ra­la pri­je ne­go što je ta tran­sak­ci­ja ot­kri­ve­na

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Politika -

IPoz­na­ti­ji kao Mrak, član je elit­nih or­ga­ni­za­ci­ja TED, IAPC i EAPC. Do­bit­nik je svjet­ske na­gra­de za e-de­mo­kra­ci­je te uo­bi­ča­je­ni

osum­nji­če­nik za ne­po­dop­šti­ne na in­ter­ne­tu.

gno­ri­raj­mo na tre­nu­tak či­nje­ni­cu da je HDZ u pret­hod­nu kam­pa­nju za Sa­bor kre­nuo s pje­smom Jacqu­esa Ho­ude­ka či­ji je re­fren “HDZ ZNA” jer, ka­ko se stva­ri ras­pet­lja­va­ju, nit­ko ama baš ni­šta ni­je znao, a ka­ko je kre­nu­lo, ni sa­mog Ho­ude­ka se baš ne sje­ća­ju pre­tje­ra­no do­bro jer is­pa­da da je i on pla­ćen go­to­vi­nom. Ne bih htio bi­ti ne­pris­to­jan, no nje­ga je te­ško ne pri­mi­je­ti­ti, zar ne? Ka­da se go­vo­ri o ko­rup­cij­skim afe­ra­ma unu­tar vla­da­ju­ćih, moj omi­lje­ni pri­mjer je šved­ska po­li­ti­čar­ka Mo­na Sa­hlin, ko­ja je za­nim­lji­va po to­me što je bi­la pri­si­lje­na da­ti os­tav­ku s po­zi­ci­je pot­pred­sjed­ni­ce vla­de i pri­vre­me­no se po­vu­ći iz po­li­tič­kog ži­vo­ta zem­lje jer je u jed­no­me tre­nut­ku dr­žav­nom kre­dit­nom kar­ti­com pla­ti­la dvi­je to­ble­ro­ne, pa­ket pe­le­na i ci­ga­re­te. Važ­no je pri­tom zna­ti da je sve te tro­ško­ve re­fun­di­ra­la šved­skom pro­ra­ču­nu pri­je ne­go što je ta tran­sak­ci­ja ot­kri­ve­na, no sve­jed­no, Mo­na je bi­la pri­si­lje­na da­ti os­tav­ku. Ovaj pri­mjer se za na­še kra­je­ve oči­to či­ni dras­tič­nim, no to je de­mons­tra­ci­ja po­li­tič­ke od­go­vor­nos­ti na dje­lu. Kon­cept po­li­tič­ke od­go­vor­nos­ti u Hr­vat­skoj je po­sve ne­poz­nat pa sto­ga ne­ma ni­kak­vog pro­ble­ma da Ja­dran­ka Ko­sor i ci­je­la svi­ta oko nje u ovo­me tre­nut­ku žuč­no tvr­di ka­ko ni o če­mu poj­ma ima­la ni­je, po­put pa­tu­lja­ka ko­ji ta­ko­đer poj­ma ne­ma­ju. Ja­dran­ka, po­put pa­pe, ni­je u mo­guć­nos­ti po­gri­je­ši­ti. Što je još bo­lje, ni nji­ho­vim bi­ra­či­ma to ni­je ni­ka­kav pro­blem jer lju­di ko­ji su op­tu­že­ni vi­še ni­su čla­no­vi HDZ-a pa, suk­lad­no to­me, to ni­je HDZ-ova afe­ra, ne­go je to sa­mo je­dan vr­lo sna­žan po­ku­šaj da se dis­kre­di­ti­ra ni­ka­da umr­lja­na stran­ka ko­ju je Ja­dran­ka s po­no­som gra­di­la ra­me uz ra­me s po­koj­nim pred­sjed­ni­kom (kao i s ovim ko­ji je tre­nu­tač­no s bo­ra­vi­štem u Re­me­tin­cu, a ko­jeg vi­še ne spo­mi­nje­mo). Me­ni ni­je to­li­ko za­nim­lji­va kri­mi­nal­na im­pli­ka­ci­ja ci­je­le pri­če, ko­li­ko je­dan dru­gi de­talj ko­ji je mno­gi­ma po­sve is­pao iz vi­da. Na­ime, ako ova­ko zna­čaj­ne tran­sak­ci­je kao one ko­je su se do­ga­đa­le u HDZ-u ni­je pri­mi­je­tio sam vrh stran­ke, pos­tav­lja se pi­ta­nje ka­ko on­da me­đu nji­ma uop­će ko­la­ju in­for­ma­ci­je i o če­mu oni uop­će di­sku­ti­ra­ju na svo­jim žuč­nim i žur­nim sas­tan­ci­ma? Mo­ra­ju li na­kon sas­tan­ka po­pi­ti cr­ve­nu ili pla­vu pi­lu­lu da bi za­bo­ra­vi­li o če­mu se go­vo­ri­lo? I još bo­lje, ka­ko sa­da vje­ro­va­ti da Ja­dran­ka, dok je u zgra­di HDZ-a, pa­ti od op­će am­ne­zi­je, dok je is­to­vre­me­no sa­vr­še­ni i go­to­vo bo­go­da­ni li­der dok se na­la­zi u zgra­di Vla­de. Dok je na Tr­gu žr­ta­va fa­šiz­ma (što, us­put re­če­no, za­si­gur­no vri­je­đa no­vo­pe­če­nog ha­de­ze­ov­ca Ka­ra­mar­ka) ha­de­ze­ov­ci su di­sfunk­ci­onal­ni, neo­r­ga­ni­zi­ra­ni i op­će­ni­to neo­ba­vi­je­šte­ni, ali se za­to na Tr­gu sv. Mar­ka pre­tva­ra­ju u sjaj­no uigran tim sa­vr­še­no in­for­mi­ra­nih mi­nis­ta­ra, dr­žav­nih taj­ni­ka i bla­gaj­ni­ka ko­ji sa­mo re­da­ju us­pje­he. Mis­lim da bi im net­ko tre­bao pos­la­ti bi­oener­ge­ti­ča­ra. Pro­blem op­će am­ne­zi­je ni­je lo­ka­li­zi­ran sa­mo na HDZ, da ne bi bi­lo da sam pre­tje­ra­no kri­ti­čan pre­ma nji­ma. Na­ime, do­ku­men­ta­ci­ju HDZ-a pre­gle­da­va­li su pro­tek­lih go­di­na i Dr­žav­na re­vi­zi­ja, ko­ja ni­je na­iš­la na ne­pra­vil­nos­ti, Dr­žav­no od­vjet­niš­tvo, ko­je se do­sad sla­ga­lo s re­vi­zi­jom, Dr­žav­no iz­bor­no po­vje­rens­tvo, ko­je do­du­še nit­ko ne sma­tra oso­bi­to oz­bilj­nim i neo­vis­nim ti­je­lom, a naj­ma­nje pri­mjed­bi je ima­lo Mi­nis­tar­stvo fi­nan­ci­ja, či­ji je čel­nik go­di­na­ma sje­dio na svim onim sjed­ni­ca­ma ko­jih se sa­da vi­še nit­ko ne sje­ća i ko­ji je, eto, sple­tom okol­nos­ti, bio i ne­po­sred­no na­dre­đe­ni Ba­ri­ši­ću, ko­ji je ci­je­lu go­to­vin­sku tran­sak­ci­ju odra­đi­vao u pla­vim vre­ći­ca­ma Ca­rin­ske upra­ve ko­ju su pla­ti­li po­rez­ni obvez­ni­ci. Ka­ko god okre­nu­li: Ja­dran­ka, Šeks, Jan­dro­ko­vić ili He­brang mo­žda i je­su okre­nu­li gla­vu, ali su ti­me iz­gu­bi­li pra­vo da ka­žu da ni­su zna­li. Na­dam se da će to bi­ra­či zna­ti od­go­va­ra­ju­će kaz­ni­ti jer je ipak ri­ječ – o Hr­vat­skoj!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.