ŠEF DR­ŽA­VE ILI PO­LI­TI KI ZA­BAV­LJA

PU­TO­VA­NJA PRE­MI­JER­KE KO­SOR DO­NEK­LE SU RA­ZUM­LJI­VA, ALI IVO JO­SI­PO­VI NI U EMU SE NE TRE­BA DO­KA­ZI­VA­TI

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Tjedna Inventura - Pi­še: Mi­lan Iv­ko­ši

Či­tam tekst o po­svu­du­ša­ma Ja­dran­ki Ko­sor i Ivi Jo­si­po­vi­ću i o nji­ho­vim bez­broj­nim pu­to­va­nji­ma na ko­ji­ma tro­še no­vac po­rez­nih obvez­ni­ka. Do­nek­le su čes­ta pu­to­va­nja pre­mi­jer­ke ra­zum­lji­va, pred­sjed­ni­ca je iz­vr­š­ne vlas­ti, a još je ne­ko­li­ko mje­se­ci do iz­bo­ra pa se tre­ba utis­nu­ti u du­še i sr­ca bi­ra­ča. Me­đu­tim, če­mu slu­ži sil­na ak­tiv­nost Ive Jo­si­po­vi­ća? Ima li uop­će pri­red­be u Hr­vat­skoj ko­joj ni­je po­kro­vi­telj, ima li sve­ča­nos­ti ko­joj ne pri­bi­va, ima li ijed­ne zna­čaj­ne oso­be ko­ja odjek­ne u jav­nos­ti a da je ni­je pri­mio u Pred­sjed­nič­kim dvo­ri­ma ili se s njom su­sreo neg­dje drug­dje, ima li ima­lo zna­čaj­ni­jeg do­ga­đa­ja o ko­jem ni­je iz­re­kao svo­je miš­lje­nje, ima li da­na da ni­je dao in­ter­v­ju? Jo­si­po­vić se vr­lo br­zo po­čeo po­na­ša­ti kao ne­po­vre­di­vi auto­ri­tet u zem­lji, kao utje­lov­lje­nje mo­ral­nos­ti i pra­ved­nos­ti, kao bri­ž­lji­vi skr­b­nik za sve ne­volj­ni­ke, kao po­s­ljed­nja ins­tan­ca od ko­je se oče­ku­je sud o svim osjet­lji­vim druš­tve­nim pri­je­po­ri­ma i za­ključ­no miš­lje­nje o naj­raz­li­či­ti­jim te­ma­ma. Kad se to on kva­li­fi­ci­rao za tu ulo­gu? Is­ti­na, po­bi­je­dio je na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, ali ta po­bje­da ne mo­ra bi­ti jam­s­tvo ne­či­je ni pa­me­ti, ni spo­sob­nos­ti, ni po­šte­nja. U pri­lič­no krat­ko vri­je­me pos­to­ja­nja hr­vat­ske dr­ža­ve i de­mo­kra­ci­je ne je­dan­put uvje­ri­li smo se da su iz­bor­ni po­bjed­ni­ci i mo­ral­ne i po­li­tič­ke ni­šti­ce. Prak­tič­no, Ivo se Jo­si­po­vić ni u če­mu ne tre­ba do­ka­zi­va­ti, o nje­mu ne ovi­si za sta­nov­niš­tvo ono naj­važ­ni­je – po­sao, pla­će, stan­dard, bo­lji ži­vot. Zna­ju­ći pak da je iz­vr­š­na vlast na me­ti bu­ke i bi­je­sa mnoš­tva lju­di, on se gra­đa­ni­ma nu­di kao nje­zi­na su­prot­nost. Kao što sam već ne­ko­li­ko pu­ta na­pi­sao – ni za što ni­je od­go­vo­ran, a u sva­ko­ga mo­že upri­je­ti pr­stom. Me­đu­tim, tko zna ko­je su nje­go­ve dr­žav­nič­ke spo­sob­nos­ti jer on ih go­to­vo ni­čim ne tre­ba po­t­vr­đi­va­ti. To se pi­ta­nje mo­že pos­ta­vi­ti i kad je ri­ječ o nje­go­voj bri­zi za si­ro­ti­nju, o nje­go­voj “no­voj pra­ved­nos­ti” i dru­gim “ide­ali­ma” ko­je da­no­mi­ce za­go­va­ra. Ono što či­ni Jo­si­po­vić mo­že či­ni­ti svat­ko tko je svla­dao abe­ce­du de­ma­go­gi­je i jav­ne ulju­đe­nos­ti. Da ne bi na­ro­du pro­da­vao fra­ze i ilu­zi­je, da ne bi stva­rao mit o se­bi ko­ji se ne te­me­lji ni na kak­vom opip­lji­vom učin­ku ne­go na zlo­po­ra­bi funk­ci­je, Jo­si­po­vić bi se u jav­nos­ti tre­bao po­jav­lji­va­ti mi­ni­mal­no, on­da kad to mo­ra po svo­jim us­tav­nim obve­za­ma. Sva­kod­nev­no pro­fa­ni­ra­nje pred­sjed­nič­ke duž­nos­ti pet­lja­njem u sve i sli­ka­njem sa sva­kim mo­že mu osi­gu­ra­ti po­pu­lar­nost jer na­ro­du je uvi­jek po­treb­na laž­na na­da i vje­šta ob­ma­na. Ali ta­ko Jo­si­po­vić pres­ta­je bi­ti pred­sjed­nik dr­ža­ve i pos­ta­je po­li­tič­ki za­bav­ljač ko­ji od ne­vo­lja lju­di stva­ra es­tra­du ko­ja ne­vo­lje ne rje­ša­va, ali od pred­sjed­ni­ka stva­ra zvi­jez­du ko­ja se već po­či­nje tro­ši­ti i kad-tad će se po­tro­ši­ti.

Pixsell

:: Pred­sjed­nik RH Ivo Jo­si­po­vić ne­ki je dan obi­šao ba­ze­ne na ri­ječ­koj Kan­tri­di

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.