KAD SU 70IH GO­DI­NA AME­RI KE MAJ­KE UŠ­LE NA TR­ŽI­ŠTE RA­DA, OBI­TE­LJI SU PO ELE RAS­PO­LA­GA­TI S DVI­JE PLA E, ALI TO NI­JE ZNA ILO DA PRO­SJE NA FA­MI­LI­JA DA­NAS IMA VI­ŠE NOV­CA

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Drustvo -

red­nja kla­sa sve vi­še sla­bi u Eu­ro­pi i SAD, a u Hr­vat­skoj je da­nas go­to­vo nes­ta­la, sma­tra­ju so­ci­olo­zi i eko­nom­ski ana­li­ti­ča­ri. Sred­nji sloj, ko­ji je kič­ma sva­kog druš­tva, naj­ve­ća je žr­tva neoliberalizma i re­ce­si­je, dok u Hr­vat­skoj nje­zi­nom nes­tan­ku sva­ka­ko tre­ba pri­do­da­ti i ne­pra­ved­nu pri­va­ti­za­ci­ju u ko­joj je pri­svo­je­na vri­jed­nost ko­ju su gra­đa­ni de­set­lje­ći­ma stva­ra­li. U Hr­vat­skoj ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti ni­ti ve­li­ke po­re­ze ko­ji­ma je sred­nji druš­tve­ni sloj po­go­đen kao ma­lo gdje u svi­je­tu. – Osam­de­se­tih go­di­na proš­lo­ga sto­lje­ća sred­njoj kla­si pri­pa­da­la je ve­ći­na gra­đa­na Hr­vat­ske, a da­nas je go­to­vo nes­ta­la. Ma­nji broj pri­pad­ni­ka sred­nje kla­se obo­ga­tio se, a ve­ći­na je osi­ro­ma­ši­la i da­nas pri­pa­da ni­žim kla­sa­ma. Bo­ga­ti su u Hr­vat­skoj pos­ta­li još bo­ga­ti­ji, a si­ro­maš­ni još si­ro­maš­ni­ji i broj­ni­ji – sma­tra Jo­sip Kre­gar, pro­fe­sor so­ci­olo­gi­je s Prav­no­ga fa­kul­te­ta u Za­gre­bu. Sred­nji sloj druš­tva je vr­lo va­žan za eko­no­mi­ju sva­ke zem­lje bu­du­ći da je taj druš­tve­ni sloj naj­pro­duk­tiv­ni­ji, naj­vi­še do­pri­no­si eko­no­mi­ji, naj­vi­še za­ra­đu­je i naj­vi­še tro­ši, što je za kre­ira­nje do­ma­će po­traž­nje, a sa­mim ti­me i pro­izvod­nje, od kru­ci­jal­nog zna­ča­ja. Ako se druš­tvo sas­to­ji sa­mo od vr­lo bo­ga­tih i vr­lo si­ro­maš­nih, do­ma­ća po­traž­nja je ma­la pa je i ti­me eko­no­mi­ja vr­lo sla­ba, što se upra­vo do­ga­đa u Hr­vat­skoj. Zbog če­ga je u po­s­ljed­njih 20 go­di­na doš­lo do ta­ko ra­di­kal­nog kli­za­nja iz sred­nje u ni­žu kla­su?

Pot­pu­no po­greš­na vla­di­na po­li­ti­ka

– Vla­di­ne po­li­ti­ke ni­su po­go­do­va­le ra­zvo­ju sred­njeg druš­tve­nog slo­ja, dak­le onih ku­ćans­ta­va ko­ja vi­še za­ra­đu­ju i tro­še. U pro­tek­la dva de­set­lje­ća, una­toč otva­ra­nju i ve­ćoj po­nu­di nov­ca ko­ja je po­s­lje­di­ca uvo­za šted­nje iz ino­zem­s­tva, sred­nji sloj druš­tva se ni­je ra­zvi­jao. Upra­vo su­prot­no, osim vla­di­ne po­li­ti­ke da se ne­ka­daš­nji druš­tve­ni sta­no­vi prak­tič­no pok­lo­ne nji­ho­vim ko­ris­ni­ci­ma te se na taj na­čin re­la­tiv­no bo­gat­stvo tih ku­ćans­ta­va po­ve­ća, po­lo­žaj sred­njeg slo­ja je zna­čaj­no po­gor­šan. To po­gor­ša­nje po­lo­ža­ja je po­s­lje­di­ca gu­bit­ka ve­li­kog bro­ja kva­li­tet­nih rad­nih mjes­ta na te­me­lju ko­jih je sred­nji sloj os­tva­ri­vao svoj po­vo­ljan po­lo­žaj – sma­tra eko­nom­ski ana­li­ti­čar Da­mir No­vot­ny. Ži­la­va re­ce­si­ja iz ko­je Hr­vat­ska ni­ka­ko da se iz­vu­če, evo već tre­ću go­di­nu, sa­mo do­dat­no po­ja­ča­va trend nes­tan­ka sred­njeg slo­ja. – Sred­nja kla­sa je po­go­đe­na kri­zom zbog to­ga što ta ku­ćans­tva u pra­vi­lu svo­je do­hot­ke os­tva­ru­ju od kva­li­tet­nih rad­nih mjes­ta (rad­na mjes­ta s „bi­je­lim ovrat­ni­ci­ma”), a ne iz ka­pi­ta­la (fi­nan­cij­skog, fi­zič­kog, intelektualnog). U kri­zi nes­ta­ju mno­go­broj­na rad­na mjes­ta, po­ve­ća­va se broj ne­za­pos­le­nih, te se pri­la­go­đa­va­nje eko­no­mi­je do­ga­đa na ni­žoj ra­zi­ni za­pos­le­nos­ti i ni­žoj ra­zi­ni do­ho­da­ka. Do­ho­ci sred­njeg slo­ja u kri­zi ta­ko­đer su pa­li, te se nji­hov po­lo­žaj po­gor­ša­va – po­jas­nio je No­vot­ny. Ni­su sa­mo pri­ho­di ono što či­ni sred­nju kla­su. Tu sva­ka­ko tre­ba pri­do­da­ti na­čin ži­vo­ta i sta­tus ko­ji gra­đa­ni uži­va­ju u druš­tvu. U Hr­vat­skoj je jav­nost ne­dav­no bi­la šo­ki­ra­na pri­čom o Zdrav­ku Pe­ha­ru, di­plo­mi­ra­nom pro­fe­so­ru ge­ogra­fi­je ko­ji pre­živ­lja­va skup­lja­ju­ći bo­ce po kon­tej­ne­ri­ma. – Pro­fe­so­ri i nas­tav­ni­ci bi­li su ne­ka­da dio sred­nje kla­se, ali su vre­me­nom osi­ro­ma­ši­li, a i sta­tus u druš­tvu im je pro­mi­je­njen. Oni su da­nas zas­tra­še­ni či­nov­ni­ci u škol­skoj hi­je­rar­hi­ji – sma­tra Kre­gar. Pod­sje­ća Kre­gar da su još grč­ki fi­lo­zo­fi is­ti­ca­li ko­li­ko je za druš­tvo bi­tan sred­nji sloj. – Već su Aris­to­tel i još vi­še Pla­ton go­vo­ri­li da sva­ko druš­tvo po­či­va na sred­njoj kla­si, a ka­da ona nes­ta­ne, nes­ta­ju i de­mo­krat­ske vri­jed­nos­ti po­treb­ne za odr­ža­va­nje po­ret­ka, a to se sad do­ga­đa u Hr­vat­skoj – upo­zo­rio je Kre­gar.

Sumrak sred­nje kla­se do­ga­đa se i u Ame­ri­ci. Naj­ve­ća gos­po­dar­ska kri­za na­kon početka 30-ih go­di­na proš­lo­ga sto­lje­ća naj­vi­še je po­go­di­la upra­vo sred­nju kla­su. Ve­ći­na no­vih ne­za­pos­le­nih, ko­jih je u SAD tre­nu­tač­no oko 14 mi­li­ju­na, do­la­zi upra­vo iz ovo­ga druš­tve­nog slo­ja. Da­nas su sred­njo­škol­ski obra­zo­va­ni Ame­ri­kan­ci pri­si­lje­ni pri­hva­ća­ti ni­skok­va­li­fi­ci­ra­ne pos­lo­ve, ko­ji su pla­će­ni i dvos­tru­ko ma­nje od ame­rič­kog pro­sje­ka ko­ji iz­no­si 15,5 do­la­ra na sat. Pre­ma ne­dav­noj ana­li­zi Na­ti­onal Em­ployment Law Pro­jec­ta, naj­ve­ći rast u pri­vat­nom sek­to­ru u SAD do­go­dio se u po­dru­čji­ma ni­sko pla­će­ne tr­go­vi­ne, ad­mi­nis­tra­ci­je ili us­lu­ga hra­ne. Iako je 23 pos­to pos­lo­va ko­ji su iz­gub­lje­ni u re­ce­si­ji 2007. go­di­ne bi­li ni­sko pla­će­ni (9-13 do­la­ra na sat), 49 pos­to pos­lo­va otvo­re­nih u sa­daš­njoj fa­zi bla­gog opo­rav­ka, ta­ko­đer su u ni­sko pla­će­noj in­dus­tri­ji. S dru­ge stra­ne, 40 pos­to iz­gub­lje­nih pos­lo­va je bi­lo u do­bro pla­će­nom ran­gu ( 19-31 do­la­ra na sat), dok je sa­mo 14 pos­to no­vih pos­lo­va pla­će­no slič­nim iz­no­si­ma.

Vi­še ra­de, ma­nje šte­de

Ame­rič­ka pro­fe­so­ri­ca s Prav­nog fa­kul­te­ta Sve­uči­li­šta Har­vard, Eli­za­bet War­ren, pre­dvi­đa pot­pu­ni ko­laps sred­nje kla­se u Ame­ri­ci, ako vla­da ne pro­mi­je­ni svo­ju po­li­ti­ku. E. War­ren tvr­di da se ame­rič­ko druš- tvo ras­lo­ji­lo na dvi­je kla­se: si­ro­maš­nu, u ko­joj su pri­pad­ni­ci si­ro­maš­ne kla­se či­ji su i ro­di­te­lji bi­li na toj po­zi­ci­ji i ko­ji se ni­su us­pje­li uz­di­ći na vi­ši stu­panj, ali i ve­li­ki broj onih obi­te­lji ko­ji se ni­su us­pje­li odr­ža­ti u sred­njoj kla­si, a či­ji su ro­di­te­lji ta­mo pri­pa­da­li 70-tih go­di­na proš­log sto­lje­ća. S dru­ge stra­ne, ka­že E. War­ren, na­la­zi se vi­ša kla­sa: oni ko­ji su bo­ga­ti i oni ko­ji ne­kim ču­dom još ni­su ban­kro­ti­ra­li. Pro­fe­so­ri­cu War­ren šo­ki­ra­li su re­zul­ta­ti nje­zi­na is­tra­ži­va­nja za­što sve vi­še Ame­ri­ka­na­ca ban­kro­ti­ra. Is­tra­ži­va­nje je po­če­la ana­li­zom si­tu­aci­je u 70-im go­di­na­ma 20. sto­lje­ća ka­da se do­go­di­la naj­ve­ća eko­nom­ska pro­mje­na u dru­goj po­lo­vi­ci 20. sto­lje­ća.

ni! pso Sim

a rnij ula pop telj Naj ka oe

obi erič sam am ta­je anj pos sjeć ičn me

o na talg vre nos bol

ja na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.