Kar­di­nal Vin­ko Pu­ljić tra­ži sa­zi­va­nje no­vog Dayto­na

Šo­kant­no zvu­če cr­k­ve­ni po­da­ci ko­ji go­vo­re da je 2010. u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni ma­nje ka­to­li­ka, ko­ji su naj­ve­ćim di­je­lom Hr­va­ti, ne­go što ih je bi­lo 1903. go­di­ne.

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Svijet - ::::: ZO­RAN KRE­ŠI

pi­še

Pred­sjed­nik Pred­stav­nič­kog do­ma Sje­di­nje­nih ame­rič­kih dr­ža­va John Bo­eh­ner, naj­u­tje­caj­nji re­pu­bli­ka­nac ( Spe­aker of the Ho­use) u Kon­gre­su, re­kao je vr­h­bo­san­skom nad­bi­sku­pu, kar­di­na­lu Vin­ku Pu­lji­ću ti­je­kom nje­go­vog ne­dav­nog po­li­tič­ko-pas­to­ral­nog po­ho­da Sje­di­nje­nim dr­ža­va­ma u Wa­shin­g­to­nu da je nje­go­va po­sje­ta sti­gla u ‘po­s­ljed­nji čas’, dok je pak pas­tir Cr­k­ve bo­san­sko­her­ce­go­vač­kih Hr­va­ta ti­je­kom ovo­ga su­sre­ta za­go­va­rao po­tre­bu odr­ža­va­nje ‘no­vo­ga Dayto­na’. Bo­san­sko­her­ce­go­vač­ki kar­di­nal je u pra­vom sla­lo­mu su­sre­ta u Se­na­tu, Kon­gre­su, Bi­je­loj ku­ći i Sta­te De­part­men­tu upor­no i us­traj­no is­ti­cao šo­kant­ne či­nje­ni­ce o po­lo­ža­ju Hr­va­ta kao naj­ma­lo­broj­ni­jeg na­ro­da. Pu­ljić je, či­ni se, jed­nos­tav­nim ri­ječ­ni­kom i dra­ma­tič­nim sta­tis­tič­kim po­da­ci­ma šo­ki­rao broj­ne ame­rič­ke duž­nos­ni­ke u Was- hin­g­to­nu za ko­je je re­kao da su oči­to bi­li de­zin­for­mi­ra­ni od lo­kal­nog osob­lja u BiH. Šo­kant­no zvu­či, ali cr­k­ve­ni po­da­ci o bro­ju ka­to­li­ka, ko­ji su naj­ve­ćim di­je­lom Hr­va­ti u BiH na kra­ju 2010. go­vo­re da ih je ma­nje ne­go što ih je bi­lo 1903. go­di­ne. Re­zul­tat je to kr­va­vog ra­ta ko­ji je os­ta­vio naj­dub­ljeg tra­ga na naj­ma­njem na­ro­du. Po­s­lje­di­ce su za­ce­men­ti­ra­ne u Wa­shin­g­to­nu i Dayto­nu ko­ji su pos­tig­nu­ti uz bla­gos­lov Za­gre­ba. Kas­ni­je do­la­zi do te­ške re­vi­zi­je do­go­vo­re­no­ga od stra­ne me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce ko­ja je u dr­ža­vi s dva pos­tav­lje­na pa­ra­me­tra, en­ti­te­ti­ma Fe­de­ra­ci­ji BiH i Re­pu­bli­ci Sr­p­skoj, nas­to­ja­la sa­mo ugo­di­ti in­te­re­si­ma dva broj­ni­ja na­ro­da Sr­bi­ma i Boš­nja­ci­ma. Hr­va­ti­ma je, ka­ko čes­to go­vo­ri kar­di­nal Pu­ljić, pre­os­ta­je sud­bi­na ko­ja vo­di nes­tan­ku ili asi­mi­la­ci­je. Uz eko­nom­ske pro­ble­me, bru­tal­na po­li­tič­ka eli­mi­na­ci­ja na­kon po­s­ljed­njih iz­bo­ra da­nas tje­ra ve­ći­nu Hr­va­ta da raz­miš­lja­ju o pot­pu­nom na­pu­šta­nju Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne. Zbog to­ga kar­di­na­lo­va mi­si­ja do­la­zi u pra­vi tre­nu­tak, a na­po­se važ­ni su­sret sa še­fom Pred­stav­nič­kog do­ma Bo­eh­ne­rom s ko­jim se, ka­ko tvr­di slo­žio da je u BiH po­treb­no ‘us­pos­ta­vi­ti vlast ko­ju po­dr­ža­va­ju sva tri kons­ti­tu­tiv­na na­ro­da i či­jim od­lu­ka­ma vje­ru­ju; dru­ga stvar na ko­joj je nuž­no po­ra­di­ti jest Us­tav BiH ko­ji će ko­nač­no po­kre­nu­ti dr­ža­vu s mr­tve toč­ke i za­us­ta­vi­ti traj­no is­e­lja­va­nje hr­vat­skog na­ro­da te us­pos­ta­vi­ti jed­na­ko­prav­nu dr­ža­vu u ko­joj će sva tri na­ro­da ima­ti us­ta­vom za­jam­če­na jed­na­ka pra­va’. A ni­šta od to­ga da­nas Hr­va­ti ne­ma­ju. Sa­mo pri­ta­je­nu pot­po­ru Za­gre­ba i Va­ti­ka­na. Na po­s­ljed­njim iz­bo­ri­ma boš­njač­ki su bi­ra­či iz­a­bra­li Želj­ka Kom­ši­ća za hr­vat­skog čla­na BiH Pred­sjed­niš­tva, a vlast u Fe­de­ra­ci­ji BiH, uz pot­po­ru me­đu­na­rod­ne upra­ve, ko­ja uprav­lja naj­z­na­čaj­ni­jim re­sur­si­ma pre­uze­la je pro­boš­njač­ka ko­ali­ci­ja SDP-a Zlat­ka La­gum­dži­je i SDA Su­lej­ma­na Ti­hi­ća ko­ji su se­bi kao ‘ hr­vat­ske part­ne­re’ iz­a­bra­li HSP BiH i Na­rod­nu stran­ku Ra­dom za bo­lji­tak. Shva­ča­ju­ći plan boš­njač­kih stra­na­ka čak su se uje­di­ni­li i smrt­ni ne­pri­ja­te­lji iz dva HDZ-a Dra­gan Čo­vić i Bo­žo Lju­bić. No oni ni­su bi­li pri­hvat­lji­vi part­ne­ri u vlas­ti jer su tra­ži­li sve hr­vat­ske po­zi­ci­je u vlas­ti. A to je mo­gu­će pro­ves­ti, ka­ko je i kar­di­nal upo­zo­rio, us­tav­nim i iz­bor­nim ma­ki­na­ci­ja­ma. Kar­di­nal Pu­ljić je us­pio do­ći do važ­nih lju­di u Wa­shin­g­to­nu po­naj­pri­je za­hva­lju­ju­ći snaž­nom lo­bi­ra­nju Na­ci­onal­ne fe­de­ra­ci­je ame­rič­kih Hr­va­ta ko­ja je shva­ti­li da su Hr­va­ti u BiH pod ve­li­kim is­ku­še­nji­ma. Kar­di­nal se su­sreo i sa dvo­ji­com Hr­va­ta, Mar­kom Be­gic­hem i Den­ni­som Kuc­hi­ni­cem ko­je je oba­vjes­tio da je u si­ječ­nju upu­tio non-pa­per dr­žav­noj taj­ni­ci Hil­lary Clin­ton. U tom do­ku­men­tu de­talj­no se raz­ra­đu­ju manj­ka­vos­ti Dayton­skog spo­ra­zu­ma i ugro­že­nost hr­vat­sko­ga na­ro­da u BiH. Kar­di­nal Pu­ljić ka­že da još uvi­jek ni­je do­bio ni­ka­kav od­go­vor. “ Zar se Hr­va­te po­sve­ma tre­ba is­e­li­ti iz BiH da bi se ovo sta­nje ‘kul­tur­nog pro­go­na’ za­us­ta­vi­lo”, jav­no pi­ta kar­di­nal Pu­ljić. Vr­h­bo­san­ski nad­bi­skup je po­zvao senatora Be­gic­ha da se za­uz­me ka­ko bi se vra­ti­lo po­vje­re­nje Hr­va­ta u BiH jer su nji­ho­va pra­va bit­no ma­nja od pra­va Sr­ba i Boš­nja­ka. Ve­li­ku od­go­vor­nost za ovak­vo sta­nje i za iz­os­ta­nak lo­bi­ra­nja, kak­vo je pri­mje­ri­ce us­pio je­dan sve­će­nik, le­ži upra­vo u dva HDZa. Oni su vi­še za­bav­lje­ni sit­nim bor­ba­ma za po­zi­ci­je u vlas­ti na ni­žim ra­zi­na­ma vlas­ti po­put žu­pa­ni­ja, a pot­pu­no su za­pos­ta­vi­li stra­te­ške na­ci­onal­ne in­te­re­se. Jed­na od tak­vih su i me­di­ji na hr­vat­sko­me je­zi­ku. Da­nas je­di­no Hr­va­ti ne­ma­ju na­ci­onal­nu te­le­vi­zi­ju ni­ti ra­dij­ske pos­ta­je. Ve­ći­na Hr­va­ta sma­tra da to mo­že bi­ti fe­de­ral­na je­di­ni­ca i no­vi mi­ni Dayton što je u Wa­shin­g­to­nu za­go­va­rao i kar­di­nal Pu­ljić.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.