No­vi po­re­zi tek kad ušte­di­mo gdje mo­že­mo

DR. SC. TO­MIS­LAV ĆO­RIĆ GO­VO­RI O PO­S­LJE­DI­CA­MA KRI­ZE, ULA­GA­NJI­MA, NE­LIK­VID­NOS­TI I PO­REZ­NOJ PO­LI­TI­CI Eli­mi­na­ci­ja va­lut­nog ri­zi­ka i sma­nje­nje tran­sak­cij­skih tro­ško­va sa­mo su ne­ke od o itih ko­ris­ti pre­uzi­ma­nja eura. Euro­zo­na je cilj na ko­jem tre­ba du­go rad

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Ekonomija -

Ne­ra­zum­na do­ma­ća po­troš­nja pret­hod­nih go­di­na vi­še utje­če na kri­zu u zem­lji ne­go glo­bal­ni učin­ci, sma­tra dr. sc. To­mis­lav Ćo­rić s Eko­nom­skog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu. Objaš­nja­va za­što je tre­nu­tač­no priv­la­če­nje inves­ti­ci­ja te­ško, ka­ko po­rez­ni sus­tav tre­ba mi­je­nja­ti tek kad se os­tva­re sve ušte­de, pri­je sve­ga u jav­nom sek­to­ru, ka­ko s pri­va­ti­za­ci­jom ne tre­ba žu­ri­ti, a po­seb­no u tom smis­lu tre­ba ču­va­ti ener­get­sku neo­vis­nost. :: Mis­li­te li da sli­je­di još je­dan val kri­ze i ko­li­ko bi to mo­glo po­go­di­ti Hr­vat­sku? Od­nos­no, ra­di li Vla­da do­volj­no da spri­je­či ve­će po­s­lje­di­ce i ho­će li se mje­re us­po­ri­ti zbog iz­bo­ra? Već du­lje od go­di­nu da­na sta­nje na­ci­onal­ne eko­no­mi­je ne tre­ba pre­vi­še do­vo­di­ti u ve­zu s glo­bal­nim kre­ta­nji­ma. Hr­vat­ska se tre­nu­tač­no tri­jez­ni od ne­ra­zum­nog tro­še­nja svoj­stve­nog pi­ja­nom bo­ga­ta­šu i to bi mo­glo po­tra­ja­ti, a na svje­tlo da­na iz­la­ze de­vi­jant­ne smjer­ni­ce na­šeg kva­zi­ra­zvit­ka u po­s­ljed­njih 20 go­di­na. U tom kon­tek­s­tu, pre­mi­jer­ka Ko­sor odra­đu­je vje­ro­jat­no naj­te­ži pre­mi­jer­ski man­dat u no­vi­joj hr­vat­skoj po­vi­jes­ti. S ob­zi­rom na okol­nos­ti, ma­ne­var­ski pros­tor ove vla­de vr­lo je uzak jer ni­je u mo­guć­nos­ti is­ko­ris­ti­ti odav­no is­pro­ban re­cept fi­nan­ci­ra­nja ras­ta BDP-a za­du­ži­va­njem, a s nes­trp­lje­njem pri­želj­ki­va­ni za­okret gos­po­dar­stva ne mo­že se do­go­di­ti pre­ko no­ći. Mis­lim da je Vla­da u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na po­ka­za­la vi­sok stu­panj so­ci­jal­ne osjet­lji­vos­ti s ci­ljem ubla­ža­va­nja po­s­lje­di­ca kri­ze na stan­dard gra­đa­na. To je pla­će­no ne­što ve­ćim de­fi­ci­tom pro­ra­ču­na, ali ta je od­lu­ka u do­me­ni no­si­te­lja iz­vr­š­ne vlas­ti. :: Ko­li­ko afe­re i ko­rup­ci­ja ome­ta­ju oz­bilj­ni­je za­hva­te u eko­nom­skoj po­li­ti­ci? Pri­je bih re­kao da se u po­s­ljed­nje vri­je­me mno­go vi­še ra­di na ra­zot­kri­va­nju ko­rup­ci­je, pa kao po­s­lje­di­cu tog pro­ce­sa ima­mo zna­ča­jan me­dij­ski pros­tor ko­je su tak­ve vi­jes­ti za­uze­le. Ko­rup­ci­ja i eko­no­mi­ja ne idu za­jed­no, ba­rem ne no­mi­nal­no. Od okru­že­nja ko­je vo­di bit­ku s ra­ši­re­nim ko­rup­tiv­nim po­na­ša­njem oz­bi­ljan inves­ti­tor u pra­vi­lu bi tre­bao za­zi­ra­ti. Me­đu­tim, ko­rup­tiv­no po­na­ša­nje, ako je pra­će­no sla­bom re­gu­la­ti­vom i ka­otič­nim sta­njem u gos­po­dar­stvu, kat­kad je ma­mac za inves­ti­to­re ko­ji se za re­la­tiv­no “po­volj­nu” ci­je­nu mo­gu do­ko­pa­ti per­s­pek­tiv­nih po­du­ze­ća. Pri­mje­ri za to mo­gu se pro­na­ći u pri­va­ti­za­cij­skim pro­ce­si­ma di­ljem tran­zi­cij­ske Eu­ro­pe, pa i u Hr­vat­skoj.

:: Oče­ki­va­lo se da će odre­đi­va­nje da­tu­ma

ula­ska u EU oras­po­lo­ži­ti ula­ga­če, no oči­to je sa­da si­tu­aci­ja druk­či­ja ne­go u vri­je­me ula­ska no­vih čla­ni­ce u EU. Mis­li­te li da će­mo ipak po­pra­vi­ti sli­ku ula­ga­nja? Si­tu­aci­ja u ko­joj se svjet­sko gos­po­dar­stvo tre­nu­tač­no na­la­zi da­le­ko je od idi­lič­ne sli­ke ko­ja je pra­ti­la pro­ši­re­nje EU iz 2004. go­di­ne. U to vri­je­me svjet­ski ne­oli­be­ral­ni kon­cept bio je na vr­hun­cu, a na­go­mi­la­ni ka­pi­tal tra­žio je no­ve pro­jek­te. Otva­ra­nje tr­ži­šta sre­diš­nje i is­toč­ne Eu­ro­pe bi­la je do­bra pri­li­ka za obje stra­ne. Da­naš­nja si­tu­aci­ja pot­pu­no je druk­či­ja, svjet­ske su eko­no­mi­je u fa­zi kon­so­li­da­ci­je, inves­ti­to­ri su mno­go oprez­ni­ji. Uz to, pre­os­ta­la ne­in­te­gri­ra­na tr­ži­šta is­toč­ne Eu­ro­pe ni­su pre­vi­še za­nim­lji­va po­ten­ci­jal­nim inves­ti­to­ri­ma; ci­je­na ra­da u re­gi­ji ras­te, a naj­po­tent­ni­ji sek­to­ri, po­put te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, ener­get­skog sek­to­ra i ban­kar­stva, uglav­nom su već pri­va­ti­zi­ra­ni. Kad go­vo­ri­mo o do­ma­ćoj eko­no­mi­ji, tre­ba bi­ti re­alan. Su­prot­no kod ne­kih uvri­je­že­nom shva­ća­nju, Hr­vat­ska ni­je inves­ti­cij­ski raj i inves­ti­ci­je se ne­će do­go­di­ti sa­me od se­be. U vre­me­ni­ma glo­bal­nih eko­nom­skih po­sr­ta­nja inves­ti­to­ri se mo­gu pri­vu­ći je­di­no pu­nim an­ga­žma­nom svih ra­zi­na vlas­ti, ka­ko iz­vr­š­ne ta­ko i lo­kal­ne. U tom kon­tek­s­tu, pro­jekt Bri­ju­ni Ri­vi­je­ra či­ni mi se po­čet­kom do­bre prak­se. :: Ho­će li i inves­ti­cij­ski pro­jek­ti, pa i pri­va­ti­za­ci­ja, bi­ti nuž­ni zbog manj­ka u dr­žav­nim fi­nan­ci­ja­ma? Osob­no ni­sam pris­ta­ša pri­va­ti­za­ci­ja u lo­šim vre­me­ni­ma, po­go­to­vo ne u ključ­nim sek­to­ri­ma. Snaž­ni­ji fi­nan­cij­ski pri­ljev u ovom tre­nut­ku mo­že se oče­ki­va­ti je­di­no od pri­va­ti­za­ci­je HEP-a ili pro­da­je dr­žav­nog udje­la u Ini. Dr­žim da bi obje te pri­va­ti­za­ci­je du­go­roč­no ima­le sa­mo ne­ga­tiv­ne učin­ke na na­ci­onal­nu eko­no­mi­ju. Ener­get­ska neo­vis­nost tre­ba­la bi du­go­roč­no bi­ti na­ci­onal­ni pri­ori­tet. :: Mis­li­te li da su pre­pre­ke ula­ga­či­ma još uvi­jek ad­mi­nis­tra­tiv­ne, ali i ne­pos­to­ja­nje pri­ori­te­ta u ut­vr­đi­va­nju na­ci­onal­nih in­te­re­sa, od­nos­no naj­važ­ni­jih gra­na u ko­je že­li­mo ula­ga­ti? Ne­dvoj­be­no je ta­ko. Ne­efi­kas­na ad­mi­nis­tra­ci­ja i be­sko­nač­ne bi­ro­krat­ske pro­ce­du­re za­si­gur­no su naj­ve­ća pre­pre­ka po­ten­ci­jal­nim ula­ga­či­ma. Iako odav­no de­tek­ti­ran, taj pro­blem ni­je la­ko rje­šiv, a do­brim di­je­lom mo­že se pri­pi­sa­ti ljud­skom fak­to­ru: du­go­go­diš­nja ne­ga­tiv­na se­lek­ci­ja i iz nje pro­iziš­la ne­kom­pe­ten­ci­ja di­je­la služ­be­ni­ka kod nas, uz ši­ro­ko pri­su­tan pro­blem ko­rup­ci­je, re­zul­ti­ra­ju „uskim gr­li­ma“ na na­ci­onal­noj i lo­kal­noj ra­zi­ni. Ka­da je ri­ječ o odre­đi­va­nju pri­ori­tet­nih gos­po­dar­skih gra­na, i tu ima­mo pro­ble­ma. Do­sa­daš­nja is­kus­tva go­vo­re u pri­log, na­zo­vi­mo to ta­ko, „sti­hij­skom pris­tu­pu“ i odre­đi­va­nju tre­nu­tač­nih pri­ori­te­ta. Re­zul­tat je sve­ga pos­to­je­ća struk­tu­ra BDP-a. ::Go­to­vo sve zem­lje sa­da ra­de na iz­mje­na­ma u po­rez­noj po­li­ti­ci. Mis­li­te li da bi­smo i mi tre­ba­li do­ni­je­ti ne­ke pro­mje­ne i gdje? U po­tro­šač­kim po­re­zi­ma ili raz­ma­tra­nju uvo­đe­nja po­re­ze za bo­ga­te, od­nos­no na imo­vi­nu? Hr­vat­ski po­rez­ni sus­tav u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na do­ži­vio je zna­čaj­ne iz­mje­ne ko­je su iš­le u smje­ru po­ve­ća­nja pro­ra­čun­skih pri­ho­da i sma­nje­nja de­fi­ci­ta. Mis­lim da je vri­je­me da se na­po­kon okre­ne­mo du­go­roč­nim rje­še­nji­ma. Jav­ni sek­tor te­ren je za znat­ne ušte­de, oso­bi­to po­du­ze­ća u dr­žav­nom vlas­niš­tvu. Kad ušte­di­mo gdje god mo­že­mo i poč­ne­mo se po­na­ša­ti kraj­nje ra­ci­onal­no i iz ne­kog raz­lo­ga još uvi­jek bu­de­mo u pro­ble­mi­ma, tek tad tre­ba raz­ma­tra­ti no­ve po­rez­ne obli­ke i do­dat­nu po­rez­nu re­pre­si­ju. :: Ve­lik je pro­blem gos­po­dar­stva i ne­lik­vid­nost, na če­mu Vla­da ra­di, pa je ta­ko uve­la pla­ća­nje du­go­va na ra­te, br­že ste­ča­je­ve... Je li to pre­ma va­ma rje­še­nje ili bi tre­ba­la pris­tu­pi­ti druk­či­je? Ot­pla­ta du­go­va na ra­te do­bar je po­tez, pri­je sve­ga pre­ma oni­ma ko­ji ima­ju na­mje­ru pla­ća­nja svo­jih du­go­va­nja, dok br­zi ste­ča­je­vi pred­stav­lja­ju tek koz­me­tič­ki za­hvat ga­še­nja odav­no ne­ak­tiv­nih pos­lov­nih su­bje­ka­ta. Pro­ble­mu ne­lik­vid­nos­ti dr­ža­va bi tre­ba­la pris­tu­pi­ti pro­ak­tiv­no, pri­je sve­ga ta­ko da u naj­kra­ćem mo­gu­ćem ro­ku pod­mi­ri sve svo­je obve­ze i obve­ze jav­nih po­du- ze­ća. Iz­vo­ri sred­sta­va tre­ba­li bi se pro­na­ći u naj­kra­ćem ro­ku, pa ma­kar to zna­či­lo i do­dat­nu emi­si­ju jav­nog du­ga. Tek pot­pu­nim dis­ci­pli­ni­ra­njem i uvo­đe­njem re­da u pla­ća­nja jav­nog sek­to­ra is­to bi se mo­glo zah­ti­je­va­ti od pri­vat­nog sek­to­ra. Dru­gi dio mje­ra tre­bao bi uklju­či­va­ti za­kon­sko ogra­ni­če­nje ro­ko­va pla­ća­nja na 60 da­na, uz tre­nu­tač­nu na­pla­tu pu­tem Fi­ne ako se do­go­vo­re­ni rokovi pro­bi­ju. :: Bi li zbog kri­ze Hr­vat­ska tre­ba­la žu­ri­ti s raz­miš­lja­nji­ma o uvo­đe­nju euru? Bu­di­mo sli­ko­vi­ti: Hr­vat­ska se već niz go­di­na na­la­zi u dru­goj eu­rop­skoj eko­nom­sko­po­li­tič­koj li­gi. Tu smo bi­li re­la­tiv­no do­bri. Za­vr­šet­kom pre­go­vo­ra s EU stek­li smo uvje­te da su­dje­lu­je­mo u do­dat­nim kva­li­fi­ka­ci­ja­ma i ti­je­kom bo­rav­ka u te­čaj­nom me­ha­niz­mu ERM 2 zas­lu­ži­mo pre­la­zak u vi­ši rang na­tje­ca­nja, euro­zo­nu. Tak­va se pri­li­ka ne pro­pu­šta, neo­vis­no o pro­ble­mi­ma s ko­ji­ma su ne­ki pr­vo­li­ga­ši (Grč­ka, Por­tu­gal…) tre­nu­tač­no su­oče­ni. Is­kus­tva su po­ka­za­la da su ko­ris­ti od ula­ska u mo­ne­tar­nu uni­ju za ma­le, otvo­re­ne eko­no­mi­je po­put Hr­vat­ske vi­šes­tru­ko ve­će od tro­ško­va. Eli­mi­na­ci­ja va­lut­nog ri­zi­ka i sma­nje­nje tran­sak­cij­skih tro­ško­va sa­mo su ne­ke od oči­tih ko­ris­ti pre­uzi­ma­nja eura. Euro­zo­na je cilj na ko­jem tre­ba du­go ra­di­ti i za nje­ga tre­ba bi­ti spre­man, a on­da se mo­že i kal­ku­li­ra­ti, iako za to ne vi­dim ni­kak­ve po­tre­be :: Svo­je­dob­no ste za­go­va­ra­li na­jav­lje­no os­ni­va­nje europ­ske agen­ci­je za rej­ting. Mis­li­te li da su ame­rič­ke rej­tin­ške agen­ci­je pre­tje­ra­le s ocje­nom za ne­ke europ­ske zem­lje? Da. Ri­ječ je o ide­ji ko­ja se u po­s­ljed­nje vri­je­me čes­to mo­že ču­ti iz europ­skih fi­nan­cij­skih kru­go­va. Dje­lo­va­nje rej­tin­ških agen­ci­ja u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na do­ve­lo je u pi­ta­nje nji­ho­vu ne­pris­tra­nost, a po­s­lje­dič­no i kre­di­bi­li­tet. Svje­do­ci smo stal­nog pri­ti­ska na kre­dit­ne rej­tin­ge ze­ma­lja u ra­zvo­ju, a u po­s­ljed­nje vri­je­me i „ne­dis­ci­pli­ni­ra­nih“ čla­ni­ca euro­zo­ne. Vr­lo „agi­lan“ pris­tup u ovim slu­ča­je­vi­ma u mno­go­me se ko­si sa „spo­rim“ pris­tu­pom ko­ji agen­ci­je ima­ju s ve­li­kim igra­či­ma, bi­lo da je ri­ječ o ne­kim od naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja, po­put SAD-a, ili nji­ho­vim po­du­ze­ći­ma (sje­ti­mo se početka fi­nan­cij­ske kri­ze). Zbog to­ga mi se ide­ja o os­ni­va­nju europ­ske rej­tin­ške agen­ci­je či­ni vr­lo do­brom. Po­ve­ća­nje kon­ku­ren­ci­je uvi­jek je do­bro­doš­lo, a i uči­nio bi se pri­je­ko po­tre­ban ko­rak u spu­šta­nju an­ti­europ­skih ten­zi­ja ko­je već du­lje vla­da­ju u ne­kim fi­nan­cij­skim kru­go­vi­ma.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.