Glas za Hr­vat­sku u ko­joj rad do­no­si us­pjeh

Ho­će li gra­đa­ni, umor­ni od si­ro­maš­tva, bez­na­đa, ko­rup­ci­je, po­li­ti­kant­stva i pe­si­miz­ma, na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u pro­sin­cu pre­poz­na­ti one ko­ji nu­de pra­vu pro­mje­nu Pi­še: Ve­li­mir Sri a

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Ekonomija -

ZPro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu ta­ko­đer je i za­gre­bač­ki vi­jeć­nik i čel­nik grad­skog HSLS-a. Dok­tor je i in­for­ma­cij­skih zna­nos­ti. Do­da­tak je

sves­tra­nos­ti i no­vi­nar­sko “zlat­no pe­ro” pri­je dva­de­se­tak go­di­na

na­te li aneg­do­tu o gra­đe­vin­skoj in­s­pek­ci­ji? Kad su iz­aš­li na gra­di­li­šte, ut­vr­di­li su da su svi ka­to­vi ne­bo­de­ra u re­du, ali tre­ba ru­ši­ti pri­zem­lje. Ima li bo­lje me­ta­fo­re za pre­diz­bor­nu Hr­vat­sku? Te­me­lji su tru­li i, što god po­ku­ša­mo gra­di­ti, bez zna­čaj­ne re­kons­truk­ci­je ne­ma na če­mu sta­ja­ti. Do­pus­ti­te da se, u po­pla­vi pre­diz­bor­nih gos­po­dar­skih pro­gra­ma, i ja ma­lo po­igram Moj­si­ja. Kao po­vod za raz­miš­lja­nje, nu­dim vam de­set za­po­vi­je­di za ob­no­vu ključ­nog ka­me­na te­melj­ca, na­šeg po­sr­nu­log gos­po­dar­stva. Na­ime, sa­mo efi­kas­na eko­no­mi­ja mo­že bi­ti čvr­sto “pri­zem­lje” ne­ke bo­lje Hr­vat­ske. Odak­le kre­nu­ti? Kao pr­vo, va­lja do­ni­je­ti jas­nu stra­te­gi­ju ra­zvo­ja s pri­ori­te­ti­ma, pre­to­či­ti ih u kon­kret­ne mje­re, ak­ci­je i od­lu­ke. Cilj je po­ve­ća­ti go­diš­nji rast BDP i odr­ža­va­ti ga na dvos­tru­ko ve­ćoj sto­pi od EU, do­s­ljed­nom im­ple­men­ta­ci­jom agre­siv­ne ra­zvoj­ne stra­te­gi­je s vi­še ri­zi­ka. Kao dru­go, tre­ba ja­ča­ti po­nos zbog pri­pad­nos­ti Hr­vat­skoj, bo­re­ći se za kva­li­te­tu pro­izvo­da i us­lu­ga Ma­de in Cro­atia. Va­lja us­pos­ta­vi­ti sus­tav ak­tiv­nog od­no­sa pre­ma svjet­skoj jav­nos­ti ra­zvi­ja­njem iden­ti­te­ta ko­ji će svi­je­tu bi­ti priv­la­čan i po­tak­nu­ti me­đu­na­rod­ni ka­pi­tal na inves­ti­ra­nje u na­še re­sur­se. Tre­će, to tra­ži vr­hun­ski obra­zov­ni sus­tav te­me­ljen na sti­mu­li­ra­nju iz­vr­s­nos­ti od dje­čjeg vr­ti­ća do dok­to­ra­ta zna­nos­ti i cje­lo­ži­vot­nog obra­zo­va­nja. Uče­nje mo­ra pos­ta­ti te­melj­na vri­jed­nost, ula­ga­nje u obra­zo­va­nje naj­vred­ni­ja inves­ti­ci­ja, a dr­ža­va tre­ba pro­pa­gi­ra­ti zna­nje kao po­lu­gu osob­nog i druš­tve­nog na­pre­do­va­nja. Če­t­vr­to, Hr­vat­ska mo­ra pos­ta­ti zem­lja zna­ti­že­lje, traj­ne tež­nje uče­nju, na­pre­do­va­nju, stva­ra­laš­tvu, ra­zvo­ju no­vih vje­šti­na i spo­sob­nos­ti, a pro­mo­ci­jom ino­va­ci­ja va­lja omo­gu­ći­ti nas­ta­nak no­vih in­dus­tri­ja te po­mo­ći pos­to­je­ći­ma da stva­ra­ju ve­ću do­da­nu vri­jed­nost. Pe­to, tre­ba znat­no po­ve­ća­ti stu­panj na­še in­te­gra­ci­je u svjet­ske gos­po­dar­ske to­ko­ve, za­us­ta­vi­ti trend de­in­dus­tri­ja­li­za­ci­je i sma­nji­ti autar­kič­nost gos­po­dar­stva. Iz­voz­ni­ci­ma va­lja osi­gu­ra­ti po­rez­ne olak­ši­ce i u tom smje­ru vo­di­ti po­li­ti­ku te­ča­ja ku­ne, a raz­no­li­kim po­ti­caj­nim mje­ra­ma pro­mi­je­ni­ti struk­tu­ru iz­vo­za, pre­ma dje­lat­nos­ti­ma s ve­ćim udje­lom zna­nja. Šes­to, tre­ba uves­ti jed­nos­ta­van po­rez­ni sus­tav uz ni­ske sto­pe, osi­gu­ra­va­ju­ći tran­s­pa­rent­nost jav­nih i pos­lov­nih fi­nan­ci­ja pri­mje­nom in­for­ma­cij­skih teh­no­lo­gi­ja. Po­rez­na re­for­ma tre­ba po­ti­ca­ti inves­ti­ci­je, po­du­zet­niš­tvo i otva­ra­nje rad­nih mjes­ta. Is­to­dob­no va­lja uves­ti stro­gu i pra­ved­nu kon­tro­lu na­pla­te po­re­za, oš­tro kaž­nja­va­ju­ći pre­kr­ši­te­lje. Sed­mo, tre­ba osi­gu­ra­ti flek­si­bil­nost tr­ži­šta ra­da uz si­gur­nost za za­pos­le­ni­ke jed­nos­tav­nim za­poš­lja­va­njem bez bi­ro­krat­skih za­pre­ka. Va­lja uki­nu­ti neo­prav­da­ne pri­vi­le­gi­je, pro­mo­vi­ra­ti na­gra­đi­va­nje do­brih i one­mo­gu­ći­ti za­šti­tu lo­ših rad­ni­ka. Tre­ba uves­ti ak­tiv­nu po­li­ti­ku za­poš­lja­va­nja or­ga­ni­zi­ra­njem kva­li­tet­nih pro­gra­ma prek­va­li­fi­ci­ra­nja, ovis­no o po­tre­ba­ma tr­ži­šta. Osma za­po­vi­jed ka­že da tre­ba ra­di­kal­no po­jed­nos­tav­ni­ti pro­ces os­ni­va­nja no­vih po­du­ze­ća i pro­vo­đe­nja ste­ča­ja, što će sti­mu­la­tiv­no dje­lo­va­ti na inves­ti­to­re i nji­ho­vo za­ni­ma­nje za po­kre­ta­nje pos­lo­va u Hr­vat­skoj. Po­li­ti­ka su­bven­ci­ja mo­ra omo­gu­ći­ti os­po­sob­lja­va­nje spo­sob­nih, a ne nes­po­sob­nih. De­ve­to, u po­li­tič­kom i pos­lov­nom ži­vo­tu tre­ba zas­tu­pa­ti is­kre­nost, otvo­re­nost, po­vje­re­nje, po­šte­nje, od­lu­či­va­nje i ras­prav­lja­nje na te­me­lju ar­gu­me­na­ta. Hr­vat­ska mo­ra pos­ta­ti okru­že­nje u ko­jem sa­mo rad do­no­si us­pjeh, a po­du­zet­nič­ka ener­gi­ja stva­ra po­je­di­nač­no i op­će bla­gos­ta­nje. Na kra­ju, kao de­se­to, u svim po­dru­čji­ma ži­vo­ta i ra­da tre­ba afir­mi­ra­ti pra­ved­nost, bo­ri­ti se za do­s­ljed­nu i objek­tiv­nu pri­mje­nu pra­va i prav­de. Va­lja pot­pu­no is­ko­ri­je­ni­ti ko­rup­ci­ju te stvo­ri­ti kul­tu­ru pru­ža­nja po­dr­ške sva­kom po­je­din­cu da os­tva­ri us­pjeh, na­pre­du­je i ra­zvi­ja svo­je ta­len­te i spo­sob­nos­ti u druš­tvu jed­na­kih šan­si za sve. Me­đu­tim, pro­gra­me gla­sa­či u pra­vi­lu ne či­ta­ju. Nas­lu­ša­li su se obe­ća­nja i bi­li iz­i­gra­ni. Je­di­no zna­ju i vi­de da hr­vat­skom ne­bo­de­ru pri­je­ti ru­še­nje. Umor­ni od si­ro­maš­tva, bez­na­đa, ko­rup­ci­je, po­li­ti­kant­stva i pe­si­miz­ma, sve se ma­nje na­da­ju da je druk­či­ja bu­duć­nost mo­gu­ća. Ho­će li pre­poz­na­ti one ko­ji nu­de pre­okret, pra­vu pro­mje­nu? Doz­nat će­mo za dva i pol mje­se­ca.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.