Skup će se nas­ta­vi­ti u Du­brov­ni­ku, za ko­ji se Kr­le­ža bo­rio na ru­bu bru­tal­nos­ti, i os­no­vao po­vi­jes­ni ins­ti­tut, Ar­hiv, Ljet­ne igre...

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Kultura -

Tri­de­set go­di­na od smr­ti ve­li­kog pis­ca Mi­ros­la­va Kr­le­že i šez­de­set od os­nut­ka Lek­si­ko­graf­skog za­vo­da ko­ji no­si upra­vo Kr­le­ži­no ime (ute­me­ljen je pot­kraj 1950. go­di­ne) bit će obi­lje­že­ni znans­tve­nom kon­fe­ren­ci­jom ko­ja po­či­nje, ni ma­nje ni vi­še, ne­go u jed­noj poz­na­toj za­gre­bač­koj bol­ni­ci. I to onoj Ses­ta­ra mi­lo­srd­ni­ca, bol­ni­ci u ko­joj su li­je­če­ni mno­gi na­ši pis­ci, a ne­ki slav­ni, bu­du­ći no­be­lov­ci, po­put Ive An­dri­ća, i iz­li­je­če­ni. O tom za­gre­bač­kom iz­lje­če­nju An­drić op­šir­no i na­dah­nu­to pi­še u pre­ma­lo poz­na­tim pi­smi­ma Zden­ki Mar­ko­vić ko­ja je svo­je­dob­no obja­vio Za­vod za knji­žev­nost i te­atro­lo­gi­ju HAZU, a pri­pre­mio ih je Ti­ho­mil Ma­š­tro­vić.

Du­bro­vač­ka ba­šti­na u opas­nos­ti

O sku­pu u čast Kr­le­ži ko­ji će po­če­ti 19. lis­to­pa­da u us­ta­no­vi pre­pu­noj i knji­žev­nih pred­smrt­nih taj­ni, ali i bi­je­lih odo­ra i nes­trp­lji­vih pa­ci­je­na­ta, go­vo­ri nam glav­ni rav­na­telj Lek­si­ko­graf­skog za­vo­da Vla­ho Bo­gi­šić. – Za­hval­ni smo KBC-u “Ses­tre mi­lo­srd­ni­ce” i pro­fe­so­ru Ro­ti­mu, nje­go­vu sjaj­nom rav­na­te­lju, ne sa­mo na to­me što su nas pri­hva­ti­li ne­go i zbog to­ga što ni­je tre­ba­lo tu­ma­či­ti za­što že­li­mo do­ći. Vi­no­grad­ska je bi­la bol­ni­ca i Kr­le­ži­nih, vje­ro­jat­no i sto­ga što su on­dje i on­da ra­di­li do­bri li­ječ­ni­ci. No ta je bol­ni­ca za či­ta­va svo­ga vre­me­na vi­še od zdrav­s­tve­nog za­vo­da, pra­vi na­rod­ni, jav­ni sus­tav. Ute­me­lji­le su je i uve­le u ži­vot ne­koć Kr­le­ži­ne, a sa­da na­še su­sje­de, čas­ne ses­tre iz Fran­ko­pan­ske. Tu bol­ni­cu ni­je otvo­rio i pa­ra­fi­rao ni kralj ni mar­šal, a i u so­ci­ja­lis­tič­kom raz­dob­lju za­pa­lo ju je da se zo­ve po par­ti­zan­skom li­ječ­ni­ku ko­ji je sim­bo­li­zi­rao žr­tvu, a ne po­bje­du i hi­je­rar­hi­ju. Ako do­bro ra­zu­mi­jem, tek je sa­da uz­dig­nu­ta u ono što je objek­tiv­no odav­na, pra­vu sve­uči­liš­nu kli­ni­ku. Hr­vat­ski pis­ci, naj­bo­lji me­đu nji­ma, umr­li su u Vi­no­grad­skoj – Ma­toš, Uje­vić, Kr­le­ža, Ma­rin­ko­vić – a ne­ki, ne bi se rek­lo sla­bi­ji, iz­li­je­če­ni. Ivo An­drić ta­ko do­bro da se još u na­šem svi­je­tu su­sreo s No­be­lom, a Ivan Go­ran Ko­va­čić jed­na­ko do­bro, pa je s ci­ga­re­tom u us­ti­ma ta­ko­đer čas­no oti­šao u na­rod­nu le­gen­du. Ka­da već go­vo­ri­mo o ži­vo­tu i smr­ti, Vi­no­grad­ska je bol­ni­ca u ko­lek­tiv­noj me­mo­ri­ji upra­vo ona vr­sta kon­ti­nu­ite­ta kak­vih u mo­der­noj Hr­vat­skoj ne­ma odveć, on­dje se ni­su če­ka­li de­kre­ti i pro­ra­ču­ni da bi se vri­jed­nos­ti ob­nav­lja­le i pri­pa­da­le svi­ma – ve­li Bo­gi­šić, ko­ji je ne­dav­no bo­ra­vio i u Du­brov­ni­ku, gdje je raz­go­va­rao s ta­moš­njim žu­pa­nom i dru­gim ugled­ni­ci­ma ka­ko bi znans­tve­ni skup o Kr­le­ži do­bio i svo­ju, oči­to ne­izos­tav­nu du­bro­vač­ku di­oni­cu. Pi­ta­mo Bo­gi­ši­ća ho­će li skup u he­do­ni- stič­kom Du­brov­ni­ku, ko­ji je da­nas za­mam­ni ma­mac za ma­se tu­ris­ta ko­ji do­la­ze s gi­gant­skih kru­ze­ra i mla­de stran­ce ko­ji se ener­gič­no opi­ja­ju do be­svi­jes­ti u ve­li­kom di­skok­lu­bu u ob­nov­lje­nom sta­rom Re­ve­li­nu, bi­ti tek tu­ri­zam? – Na ža­lost ne­će jer Du­brov­nik ni­je toč­ka u ko­ju bi se iz Za­gre­ba od­la­zi­lo u tu­ri­zam, pa ni kon­gres­ni. Jes­te li osim mla­đeg Iva­na To­do­ri­ća uoči­li ko­jeg vi­đe­ni­jeg Za­grep­ča­ni­na u Du­brov­ni­ku? U Du­brov­nik ide­mo jer su on­dje u do­ba ka­da je Kr­le­ža po­kre­tao hr­vat­ske kul­tur­ne za­vo­de pro­met­ne i dru­ge uve­za­nos­ti bi­le ogra­ni­če­ne, pa je ipak ute­me­ljen iz­vr­stan po­vi­jes­ni ins­ti­tut Aka­de­mi­je i sa­ču­van je- dins­tven Ar­hiv, da Ljet­ne igre i ne spo­mi­njem. Kr­le­ži­na bor­ba za Du­brov­nik i Za­dar po­ne­kad je, su­de­ći pre­ma za­pis­ni­ci­ma i bi­lje­ška­ma, bi­la na ru­bu bru­tal­ne, ali ni­je ri­ječ o nje­mu, Du­brov­nik ni­je ži­vio u osje­ća­ju ru­ba. Do Du­brov­ni­ka se da­nas do­la­zi uz po­li­cij­sko če­ki­ra­nje, bi­lo na Ple­su ili u Ne­umu. Mo­že i ta me­ta­fo­ra zvu­ča­ti gru­bo, ali oči­ti­ja je od tu­ris­tič­ke. Što se nas ti­če, pri­tom ni­je ri­ječ o po­li­ti­ci, šen­gen­skim i dru­gim kri­te­ri­ji­ma, že­li­mo tek po­ve­za­ti zna­če­nja. Kao i u Vi­no­grad­skoj, ne pris­ta­je­mo na sa­ži­ma­nje kul­tur­nog i sre­di­šta uop­će, pa dje­ca su i u Du­brov­ni­ku po­če­la go­vo­ri­ti is­kriv­lje­nim na­glas­nim sus­ta­vom sre­diš­njeg dnev­ni­ka na­ci­onal­ne te­le­vi­zi­je, što ni­je tek je­zič­na de­vi­ja­ci­ja ne­go i so­ci­jal­na afek­ta­ci­ja – oštar je Bo­gi­šić. Kon­fe­ren­ci­ja o Kr­le­ži i nje­go­vu lek­si­ko­graf­skom dje­te­tu odr­ža­va se i na tra­gu me­đu­na­rod­no­ga znans­tve­nog sku­pa odr­ža­nog 2008. u or­ga­ni­za­ci­ji Lek­si­ko­graf­sko­ga za­vo­da i Prav­nog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu ko­ji se u po­vo­du ob­ljet­ni­ce ču­ve­nog cav­tat­skog prav­ni­ka i ko­di­fi­ka­to­ra europ­skih do­me­ta i zna­če­nja Bal­ta­za­ra Bo­gi­ši­ća ba­vio kul­tu­rom sje­ća­nja, prav­nom kul­tu­rom i prav­nom pro­mje­nom. Kon­fe­ren­ci­ja do­la­zi u vri­je­me za­klju­če­nja zah­tjev­nog pro­ce­sa pri­la­god­be hr­vat­skih druš­tve­nih stan­dar­da s druš­tve­nim stan­dar­di­ma iz­bo­re­ni­ma u Eu­rop­skoj uni­ji, za­miš­lje­noj kao nad­zem­lji za­jed­nič­ke ba­šti­ne, ali raz­li­či­tih iden­ti­te­ta či­ja se raz­li­či­tost, pa i ona je­zič­na, mo­ra stro­go po­što­va­ti. Or­ga­ni­za­to­ri odr­ža­va­njem kon­fe­ren­ci­je u Du­brov­ni­ku že­le ne sa­mo pod­sje­ti­ti ka­ko su sre­di­nom proš­log sto­lje­ća u Du­brov­ni­ku ins­ti­tu­ci­ona­li­zi­ra­ni na­ci­onal­ni kul­tur­ni i znans­tve­ni pro­gra­mi, i to uz Kr­le­ži­no ne­po­sred­no za­la­ga­nje, već i po­tak­nu­ti od­go­vor­nost za ra­zu­mi­je­va­nje vri­jed­nos­ti ne­ma­te­ri­jal­ne, ali i vid­lji­ve ma-

Ar­hiv vl

:: An­to­lo­gij­ski cr­tež Jo­si­pa Va­ni­šte s bo­les­nič­ke pos­te­lje Mi­ros­la­va Kr­le­že

Ar­hiv vl

:: Vla­ho Bo­gi­šić: Hva­la upra­vi Vi­no­grad­ske na ra­zu­mi­je­va­nju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.