“Nit­ko ne zna što će bi­ti s Lek­si­ko­graf­skim za­vo­dom i ko­li­ko će još do­mi­ni­ra­ti zi­di­ćev­ska re­dak­ci­ja vi­dov­dan­skog mi­ta”

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Kultura -

kroz po­vi­jest u nas sa­mo go­vo­ri­lo. Ka­ko se ras­po­red su­vre­me­nog svi­je­ta, umjes­to te­ri­to­ri­jal­no ili po na­ci­onal­nim va­lu­ta­ma, raz­vr­sta­va po je­zič­nom is­kus­tvu, ba­šti­na en­cik­lo­pe­dij­skih poj­mov­ni­ka u hr­vat­skom i so­lid­na je i uni­ver­zal­na. Jezik je hr­vat­skih en­cik­lo­pe­di­ja i lek­si­ko­na, pa i rječ­ni­ka, ne sa­mo slo­bo­dan ne­go i si­gu­ran po se­bi, a ne tek spram dru­gih, ne dak­le sa­mo po­put sr­p­skog ili slo­vač­kog, ne­go i po­put la­tin­skog ne­koć, a en­gle­skog sa­da. To ne sa­mo da ne­će nes­ta­ti već je zas­lu­ga Kr­le­ži­na na­ra­šta­ja pre­sud­na jer je obra­ni­la i za­pe­ča­ti­la tu europ­sku pov­las­ti­cu. A ako pi­ta­te što će bi­ti s na­ci­onal­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma, pa i onom ko­ju je iz­rav­no po­kre­nuo Kr­le­ža, okol­nos­ti su mno­go ne­si­gur­ni­je. Kao što na­ci­onal­ne sport­ske us­pje­he pros­lav­lja­mo u za­gre­bač­kim folk-klu­bo­vi­ma, ta­ko su i na­ci­onal­ni kul­tur­ni kri­te­ri­ji pod pro­gra­mom kul­tu­re po­ra­za pre­uze­te iz is­tog gus­lar­skog is­ho­di­šta. Ho­će li ta zi­di­ćev­ska re­dak­ci­ja vi­dov­dan­skog mi­ta do­mi­ni­ra­ti još šest mje­se­ci ili šes­to go­di­na, mis­lim da ne zna nit­ko, a i ni­je pri­go­da da se ti­me ba­vim – do­met­nuo je Bo­gi­šić.

Va­ni­štin opro­štaj od Kr­le­že

“Ri­je­či... spa­ja­ju lju­de kao mos­to­vi, stva­ra­ju­ći u is­to vri­je­me iz­me­đu čo­vje­ka i čo­vje­ka ne­pro­mos­ti­vos­ti vr­lo čes­to dub­lje od naj­mrač­ni­je­ga po­no­ra.” Tu Kr­le­ži­nu mi­sao ci­ti­ra in­ter­net­ska stra­ni­ca Lek­si­ko­graf­skog za­vo­da ko­ji će već po­lo­vi­com lis­to­pa­da, i to baš u bol­nič­kom okru­že­nju, po­ku­ša­ti oda­ti po­čast knji­žev­ni­ku ko­ji i da­lje in­tri­gi­ra svo­jim dje­lom i ži­vo­tom. Ta­ko je upra­vo ovih da­na na Des­ni­či­nim su­sre­ti­ma opet bi­lo ri­je­či o Kr­le­ži i nje­go­voj su­pru­zi Be­li te o nji­ho­vu ži­vo­tu ti­je­kom vla­da­nja Pa­ve­li­će­va us­ta­škog re­ži­ma. Ta­ko je ka­za­liš­na re­da­te­lji­ca Snje­ža­na Ba­no­vić ima­la re­fe­rat “Be­la i Mi­ros­lav Kr­le­ža u NDH – ve­dri re­per­to­ar kao ci­je­na cenzure i stra­ha za ži­vot”. O Kr­le­ži­nu sto­ič­kom od­no­su pre­ma smr­ti naj­po­tres­ni­je i naj­toč­ni­je svje­do­čans­tvo os­ta­vio je hr­vat­skoj kul­tu­ri u na­s­ljed­stvo od­lič­ni por­tre­tist i sli­kar Jo­sip Va­ni­šta cr­te­žom iz Kr­le­ži­ne bo­les­nič­ke so­be. Kr­le­ža je Va­ni­štu po­zvao u po­sjet na odjel oto­ri­no­la­rin­go­lo­gi­je, a cr­tež je nas­tao 15. pro­sin­ca 1981. go­di­ne u sli­ka­re­vu ate­ljeu. A u bol­ni­ci je ta­da, pre­ma Va­ni­šti­nim ri­je­či­ma, Kr­le­ža re­kao “ne vra­ćam se. Tu sam pred ovim zi­dom, ko­ji ne mo­gu pri­je­ći, pred ve­li­kim ni­šta...”.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.