SA­NA­DE­RA NIT­KO NE PO­SJE­ćU­JE U PRI­TVO­RU

umjes­to ope­re za bo­žić će slu­ša­ti bend “ni­sam kriv” glin­skiH za­tvo­re­ni­ka

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Uvodnik - PI­ŠE: Ma­ri­na Bo­ro­vac ma­ri­na.bo­ro­vac@ve­cer­nji.net

Ne­koć se iz­vje­šta­va­lo o nje­go­vu posjetu ope­ri, što je za tu pri­go­du odje­nuo, u či­jem je druš­tvu bio, s kim se ru­ko­vao... Da­nas se pri­ča o nje­mu svo­di na na­bra­ja­nje sud­skih pos­tu­pa­ka, op­tuž­ni­ca, opi­su nje­go­ve za­tvor­ske će­li­je, s na­gla­skom na to­me ima li u njoj ču­ča­vac ili za­hod­sku školj­ku. Ka­da je Ivo Sa­na­der pr­vi put bio u Re­me­tin­cu, gle­da­lo se tko mu do­la­zi u po­sjet, a nje­go­va su­pru­ga Mir­ja­na Sa­na­der bje­ža­la je od me­di­ja pa joj se, da iz­bjeg­ne gu­žvu, omo­gu­ći­lo da u za­tvor ula­zi na ve­li­ka, glav­na, vra­ta. Tko Ivu Sa­na­de­ra po­sje­ću­je u Re­me­tin­cu, vi­še se ne pi­še. Raz­log? Pa, osim od­vjet­ni­ka i sve­će­ni­ka nit­ko ga dru­gi, doz­na­je­mo, ni­ti ne obi­la­zi. Sa­na­de­rov od­vjet­nik Go­ran Su­ić, ko­ji ga je na­kon po­vrat­ka iza re­še­ta­ka pr­vi i po­sje­tio u Re­me­tin­cu, ka­že da su mu “ne­ki bi­li u posjetu, a ne­ki ne” i da “mu do­la­ze oni ko­ji su i pri­je do­la­zi­li”. Ne­do­la­zak obi­te­lji tu­ma­či spre­ča­va­njem me­dij­ske his­te­ri­je.

PRIVIKAO SE NA ćE­LI­JU Uos­ta­lom, obi­telj ne pra­ti iz sud­ni­ce ni nje­go­ve sud­ske pos­tup­ke. A baš se na­kon iz­la­ska iz pri­tvo­ra u pro­sin­cu proš­le go­di­ne Ivo Sa­na­der sje­tio svo­jih naj­mi­li­jih: “Sre­tan sam što ću na­kon go­di­nu da­na po­nov­no bi­ti s obi­te­lji ko­joj za­hva­lju­jem na snaž­noj pot­po­ri. Za­hva­lan sam i pri­ja­te­lji­ma ko­ji su jam­či­li za me­ne. Pri­ja­telj­stvo os­ta­je pri­ja­telj­stvo i ni­kad ih ne bi iz­ne­vje­rio” – po­ru­čio je na­kon iz­la­ska na slo­bo­du. Osim što baš i ne­ma po­sje­ti­te­lja, biv­ši pre­mi­jer u Re­me­tin­cu ne­ma ni ci­me­ra. Da bi do­bio smje­štaj u jed­no­kre­vet­noj će­li­ji, mo­rao je do­bi­ti su­glas­nost za­tvor­skog psi­hi­ja­tra jer psi­hič­ki la­bil­ne oso­be ne smi­ju bi­ti sa­me u so­bi. Sam je bio i kad je iz Aus­tri­je iz­ru­čen Hr­vat­skoj, ali zbog gu­žve u za­tvo­ru proš­lo je lje­to do­bio ci­me­ra. Sa­na­de­ru to ni­je bi­lo po vo­lji pa je pri­go­vo­rio, no ni­šta ni­je mo­gao pro­mi­je­ni­ti. Pr­vi mu je ci­mer bio To­mis­lav Pr­lić, okriv­ljen da je bio mo­zak pri­je­va­re u afe­ri Fo­rex, te­škoj 110 mi­li­ju­na ku­na. Ka­da je on pu­šten, Sa­na­de­ru se “use­lio” Jo­zo Ša­kić, pri­tvo­ren jer je pi­jan i bez vo­zač­ke do­zvo­le us­mr­tio je­da­na­es­to­go­diš­nju dje­voj­či­cu ko­ja se vo­zi­la na bi­cik­lu. Ali, Ša­ki­ću Sa­na­der ni­je bio po vo­lji – bio mu je do­sa­dan jer je po ci­je­le da­ne pro­uča­vao pa­pi­re i ni­je se htio dru­ži­ti te je tra­žio da ga vra­te u vi­še­kre­vet­nu će­li­ju. Slje­de­ći Sa­na­de­rov sus­ta­nar bio je Berislav Po­drug, pri­tvo­ren jer je os­tao du­žan vi­še od sto­ti­nu ti­su­ća ku­na za is­po­ru­če­nu i ni­kad pla­će­nu drv­nu gra­đu. Za­gu­žva li se opet u Re­me­tin­cu, u Sa­na­de­ro­voj će će­li­ji po­nov­no bi­ti pos­tav­ljen kre­vet na kat. Dok se to ne do­go­di, svih de­se­tak če­tvor­nih me­ta­ra ima sa­mo za se­be. Ivo Sa­na­der sam je i u šet­nji za­tvor­skim kru­gom. Ta­ko je od­lu­če­no iz si­gur­nos­nih raz­lo­ga, ne to­li­ko zbog stra­ha da će biv­šeg pre­mi­je­ra na­pas­ti ka­kav “vanj­ski ne­pri­ja­telj” ne­go Biv­ši pre­mi­jer ni­je zah­tje­van

za­tvo­re­nik, ne pri­go­va­ra

i ne­ma pri­mje­da­ba. Iako, kao i os­ta­li, ima pra­vo za­tra­ži­ti je­lo po na­rudž­bi iz za­tvor­ske ku­hi­nje (ko­je sam pla­ća), to ne či­ni. U po­čet­ku je bio utu­čen, sad se

“sta­bi­li­zi­rao” sto­ga da bi se iz­bje­glo da ga net­ko od os­ta­lih za­tvo­re­ni­ka ne vri­je­đa ili na nje­ga fi­zič­ki na­sr­ne. Ivo Sa­na­der ni­je zah­tje­van za­tvo­re­nik, ne­ma pri­mje­da­ba, po­seb­nih zah­tje­va pa ne ko­ris­ti ni mo­guć­nost, iako mo­že, iz za­tvor­ske ku­hi­nje na­ru­či­ti ka­kav obrok – na­rav­ni, za­gre­bač­ki ili beč­ki odre­zak – po vlas­ti­tom iz­bo­ru. Ko­ris­ti se je­di­no za­tvor­skom kan­ti­nom, što mo­že jer na za­tvor­skom po­lo­gu ima nov­ca. Na­vod­no, ne pre­vi­še, ne­ku ra­zum­nu svo­tu. Kad je, na­kon ne­pra­vo­moć­ne pre­su­de od de­set go­di­na za­tvo­ra za slu­čaj Hypo i Ina-MOL, sa Žu­pa­nij­skog su­da do­ve­den u Re­me­ti­nec, Ivo Sa­na­der iz­gle­dao je utu­če­no. Sa­da se već “sta­bi­li­zi­rao”, od­nos­no pri­hva­tio či­nje­ni­cu da je tu gdje je. Pr­vi mu je iz­la­zak iz će­li­je bio po­vra­tak na za­gre­bač­ki Žu­pa­nij­ski sud, na su­đe­nje u slu­ča­ju Fi­mi me­dia. Vri­je­me u će­li­ji kra­ti pri­pre­ma­njem obra­ne i pro­uča­va­njem spi­sa. U 22 sa­ta u za­tvo­ru se ga­se svje­tla, a vi­ken­dom je to sat kas­ni­je.

NI­JE U KA­TE­GO­RI­JI ZA POL­NOć­KU Za Bo­žić, a ovaj će Ivi Sa­na­de­ru bi­ti pr­vi u Re­me­tin­cu (prek­lanj­ski je do­če­kao u za­tvo­ru u Sal­z­bur­gu, a lanj­ski kod ku­će), po­ve­če­rje će bi­ti još kas­ni­je. I u za­tvo­ru će se osje­ti­ti duh Bo­ži­ća pa će na taj dan i je­lov­nik bi­ti ne­ka­ko sve­ča­ni­ji. Za Bo­žić 2010. go­di­ne, ko­jeg je pri­tvo­re­nik Sa­na­der “pro­pus­tio”, u Re­me­tin­cu su uz pe­če­nje do­bi­li i po­la li­tre soka. U pred­blag­dan­sko do­ba upra­va za­tvo­ra svo­jih ot­pri­li­ke ti­su­ću “sta­na­ra” sva­ke go­di­ne po­čas­ti i kak­vom pri­red­bom. Ove go­di­ne, 18. pro­sin­ca, nas­tu­pit će bend “Ni­sam kriv” sas­tav­ljen od za­tvo­re­ni­ka iz glin­ske kaz­ni­oni­ce. Dva da­na pos­li­je za­tvor­ski du­šo­briž­nik Ivan To­pol­njak u sport­skoj dvo­ra­ni slu­žit će sve­tu mi­su. Još se ne zna ho­će li mu se pri­dru­ži­ti i net­ko od bi­sku­pa. No, ne­će se svi za­tvo­re­ni­ci na­ći na mis­nom slav­lju, jer to­li­ko mjes­ta ni­ti ne­ma, pa pred­nost ima­ju oni s pra­vo­moć­nom pre­su­dom u dže­pu. Sa­na­der, ko­ji je 2008. go­di­ne pro­zvan Grin­c­hem ko­ji ka­ni ukras­ti Bo­žić jer je zbog na­do­la­ze­će kri­ze za­bra­nio bo­žić­ne do­mjen­ke i gra­đa­ne po­zvao da steg­nu re­men, ni­je u toj ka­te­go­ri­ji.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.