Eu­ro­pa žE­li us­to­li­či­ti mon­ti­ja kao bu­du­ćEg prE­mi­jE­ra ita­li­jE

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Uvodnik -

Ne­moj­te se mi­je­ša­ti u na­šu unu­tar­nju po­li­ti­ku. Pre­ga­zi­li ste na­ci­onal­ni su­ve­re­ni­tet. Ta­ko bi se ra­gi­ra­lo da je Europ­ska puč­ka stran­ka (EPP) za­tra­ži­la da se na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u jed­noj dr­ža­vi kan­di­di­ra jed­na umjes­to dru­ge oso­be. A, ka­da još k to­me ta dru­ga oso­ba ni­ti ne pri­pa­da ne sa­mo puč­koj ne­go ni jed­noj stran­ci, on­da bi se još vi­še mo­gla kli­ca­ti opas­nost od mi­je­ša­nja u unu­tar­nje stva­ri jed­ne dr­ža­ve. A, do­go­di­lo se to Ita­li­ji, ja­koj eu­rop­skoj i svjet­skoj eko­nom­skoj si­li sa 60 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka. Europ­ska puč­ka stran­ka iz­a­bra­la je Ma­ri­ja Mon­ti­ja kao ta­li­jan­skog pre­mi­jer­skog kan­di­da­ta na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma ko­ji će se odr­ža­ti u ve­lja­či 2013. go­di­ne, prem­da je na is­tom sas­tan­ku u Bruxel­le­su bio i Sil­vio Ber­lus­co­ni čel­nik stran­ke Na­rod slo­bo­da ko­ja je čla­ni­com europ­skih pu­ča­na. Ali ni­je sa­mo EPP za­tra­ži­la od Mon­ti­ja da se kan­di­di­ra za na­s­ljed­ni­ka sa­mo­me se­bi na če­lu ta­li­jan­ske vla­de, već nje­go­vo pre­mi­je­ro­va­nje pri­želj­ku­je i so­ci­ja­lis­tič­ki fran­cu­ski pred­sjed­nik Franço­is Hol­lan­de, te ame­rič­ki de­mo­krat­ski pred­sjed­nik Ba­rack Oba­ma. Glav­ni ured­nik lis­ta Libero, bli­skog Ber­lus­co­ni­je­voj obi­te­lji, Ma­uri­zio Bel­pi­etro, pro­ko­men­ti­rao je europ­sko us­to­li­če­nje Mon­ti­ja s pi­ta­njem “za­što bi­smo tre­ba­li uop­će or­ga­ni­zi­ra­ti iz­bo­re”. Sve se do­go­di­lo u pe­tak. Europ­ski na­rod­nja­ci sas­ta­li su se uoči eu­rop­skog sum­mi­ta i na svoj skup po­zva­li Ma­ri­ja Mon­ti­ja. Pred­sjed­nik EPP Wil­fred Mar­tens na­zvao je te­le­fon­ski Mon­ti­ja i za­mo­lio ga da do­đe na sas­ta­nak u Bruxel­les na ko­jem je već sje­dio Ber­lus­co­ni. Do­la­zak Mon­ti­ja iz­ne­na­dio je i Ber­lus­co­ni­ja, ko­ji je za­tim pred nje­mač­kom kan­ce­lar­kom An­ge­lom Mer­kel, pred­sjed­ni­kom Eu­rop­ske ko­mi­si­je Ma­nu­elom Ba­ro­som i Je­an-Cla­ude­om Jun­c­ke­rom ka­zao ka­ko je upra­vo nje­go­va stran­ka htje­la kan­di­di­ra­ti pro­fe­so­ra na slje­de­ćim iz­bo­ri­ma. A, zna se ka­ko je Ber­lus­co­ni­je­va stran­ka odu­ze­la po­vje­re­nje Mon­ti­ju na­kon če­ga je sa­daš­nji pre­mi­jer pri­je tje­dan da­na naj­a­vio svo­ju os­tav­ku. Mon­ti u Bruxel­le­su ni­je re­kao da će ući u iz­bor­nu utr­ku. Is­ti­na, uvi­jek je go­vo­rio ka­ko će o svo­joj bu­duć­nos­ti proz­bo­ri­ti na­kon za­vr­šet­ka man­da­ta, na­kon os­tav­ke, prem­da je pre­uzi­ma­ju­ći vla­du pri­je 13 mje­se­ci obe­ćao Ber­lus­co­ni­ju ka­ko se ne­će kan­di­di­ra­ti na slje­de­ćim iz­bo­ri­ma. Sa­da je u vi­še­tru­koj dvoj­bi. Mon­ti bi mo­žda i pri­hva­tio no­vu kan­di­da­tu­ru ka­da bi mu po­lo­žaj po­nu­di­le stran­ke cen­tra. Ti­me što je oti­šao na sas­ta­nak pu­ča­na već se, u ne­ku ru­ku, svr­stao. A, do sa­da ga je u par­la­men­tu po­du­pi­ra­la i De­mo­krat­ska stran­ka Pi­er­lu­igi­ja Ber­sa­ni­ja, dak­le li­je­vi cen­tar. Ber­sa­ni je, pre­ma do­sa­daš­njim ana­li­za­ma jav­nog miš­lje­nja, si­gur­ni po­bjed­nik na slje­de­ćim iz­bo­ri­ma. Ber­lus­co­ni bi je­dva do­šao do 15 pos­to gla­so­va. Ova­ko s Mon­ti­jem kan­di­da­tom, ko­ga po­du­pi­re i stran­ka Na­rod slo­bo­da, Ber­lus­co­ni se ne bi osje­tio po­ra­že­nim. A, mo­že li Mon­ti pri­hva­ti­ti da ga po­du­pi­re Ber­lus­co­ni i nje­go­vi zbog ko­jih je mo­rao pod­ni­je­ti os­tav­ku? Mo­že li Mon­ti bi­ti pro­tu­kan­di­dat Ber­sa­ni­ju či­ja ga je stran­ka po­du­pi­ra­la u par­la­men­tu? Pi­ta­nja na ko­ja će Mon­ti sam se­bi mo­ra­ti da­ti od­go­vo­re na­red­nih da­na. Jed­no je si­gur­no, a to je Mon­ti ka­zao i pu­ča­ni­ma u Bruxel­le­su. “Mo­ja vi­zi­ja Ita­li­je je raz­li­či­ta”, re­kao je Mon­ti. Da­ka­ko, raz­li­či­ta od one kak­vom Ita­li­ju vi­di Ber­lus­co­ni, ali i raz­li­či­ta od one kak­vom bi ju htje­li pre­tvo­ri­ti lje­vi­ča­ri. Mon­ti će mo­ra­ti od­go­vo­ri­ti na sva ta pi­ta­nja i on­da od­lu­či­ti ho­će li ili ne ući u iz­bor­nu utr­ku. Jed­no je evi­dent­no, a o to­me bi se ipak tre­ba­lo po­raz­go­va­ra­ti u svim europ­skim dr­ža­va­ma. Ko­li­ko je dr­žav­nog su­ve­re­ni­te­ta pre­ba­če­no na eu­rop­sku ra­zi­nu? Do­sad su dr­ža­ve euro-zo­ne bi­le dos­ta li­mi­ti­ra­ne u od­lu­či­va­nju mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke, od­nos­no obve­ze na­rod­nih sre­diš­njih ba­na­ka pre­uze­la je Europ­ska sre­diš­nja ban­ka, a imat će ubu­du­će i no­ve nad- na­ci­onal­ne obve­ze kao što je nad­zor nad ban­ka­ma. Još se ni­je do­ga­đa­lo da se na ra­zi­ni Eu­ro­pe od­lu­ču­je o ne­či­joj kan­di­da­tu­ri za na­ci­onal­nog pre­mi­je­ra. Ovo je sva­ka­ko slu­čaj bez prem­ca. Ali, ako po­li­ti­ka ne­kog dr­žav­ni­ka u jed­noj zem­lji mo­že ugro­zi­ti dže­po­ve dru­gih Eu­rop­lja­na, on­da se, vje­ro­jat­no, i ti europ­ski gra­đa­ni mo­ra­ju na ne­ki na­čin iz­jas­ni­ti. Dr­ži se ka­ko je Ber­lus­co­ni­je­va po­li­ti­ka do­ve­la Ita­li­ju na ni­ske eko­nom­ske gra­ne i ka­ko bi nje­gov po­vra­tak mo­gao do­ves­ti do ta­li­jan­skog ban­kro­ta, a pad Ita­li­je zna­čio bi pad eura i pri­je sve­ga praž­nje­nje dže­po­va Europ­lja­ni­ma. Mo­že li se on­da uple­ta­nje u ne­či­ju unu­tar­nju po­li­ti­ku sma­tra­ti ne­po­dob­nim? Eu­ro­pa se mi­je­nja mo­žda već i po sa­moj iner­ci­ji.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.