u sport ula­že­te mi­li­ju­ne, a kul­tu­ra vam Je u besparici

Kad u SAD-u či­tam hr­vat­ske por­ta­le, je­dva na­đem vi­jest iz kul­tu­re. Dok u sport ula­že­te mi­li­ju­ne, kul­tu­ra je u besparici

Vecernji list - Hrvatska - - FRONT PAGE - PI­ŠE: ZO­RAN VI­TAS SNI­mIO: IGOR kRAlj/PIXSEll nas­ta­vak na slje­de­ćoj stra­ni­ci »

Za raz­go­vor s lju­di­ma po­put Mir­ka Ili­ća ne tre­ba po­se­ban po­vod. A ka­da po­vo­da ima, on sva­ka­ko ni­je bez­na­ča­jan jer ma­lo je to­ga u Ili­će­voj ka­ri­je­ri što se mo­že po­no­vi­ti ili što ni­je uči­nje­no. Ra­do­vi Mir­ka Ili­ća od ovog lje­ta na­la­ze se u newyor­škoj MoMA-i, mu­ze­ju mo­der­ne umjet­nos­ti, za one ko­ji mo­žda u to ni­su do kra­ja upu­će­ni. Mir­ko od­mah spo­mi­nje ka­ko je tu vi­jest Ve­čer­nji list obja­vio pr­vi. – Oni u MoMA-i shva­ti­li su važnost umjet­nos­ti u is­toč­noj Eu­ro­pi. Pro­pus­ti­li su iz­u­zet­no ve­li­ku ko­li­či­nu umjet­nos­ti pa je sa­da nas­tu­pi­lo ku­po­va­nje – objaš­nja­va Mir­ko Ilić na­iz­gled iz­ne­na­đu­ju­ći in­te­res MoMA-e za mo­der­nu umjet­nost s na­ših pros­to­ra. – Vo­di­lja im je bi­la knji­ga De­ja­na Kr­ši­ća: Mir­ko Ilic – Fist To Fa­ce, iz nje su doz­na­li što sam ra­dio na ovom pros­to­ru. Sa­mo što ne­ma vi­še pu­no ori­gi­na­la, oni su, na­ime, bi­li uvje­re­ni da net­ko sve to or­ga­ni­zi­ra­no ču­va na jed­no­me mjes­tu neg­dje ov­dje, u ne­kom ar­hi­vu. Ma­lo su se iz­ne­na­di­li kad sam im re­kao da to si­gur­no ni­je ta­ko – opi­su­je Mir­ko Ilić kon­tak­te s poz­na­tim mu­ze­jem i is­ti­če jed­nog čo­vje­ka ko­ji je ipak omo­gu­ćio da se nje­go­vo uvr­šte­nje u pos­tav MoMA-e do­go­di na dos­to­jan i od­go­va­ra­ju­ći na­čin. Ri­ječ je o Kre­ši­mi­ru Pe­na­vi­ću, ko­ji je u Ameriku iz Hr­vat­ske sti­gao pri­je 25 go­di­na. Ma­te­ma­ti­čar je po za­ni­ma­nju, ra­di za je­dan inves­ti­cij­ski fond na pro­cje­na­ma ri­zi­ka. – Do­go­di­lo se da sam sa­ču­vao pu­no bro­je­va Po­le­ta ko­ji sam či­tao i re­do­vi­to ku­po­vao jer je to bi­la ne­ka ge­ne­ra­cij­ska no­vi­na. Mir­ka uop­će ni­sam poz­na­vao sve dok se ni­sam do­se­lio u New York, a upra­vo su nje­go­vi ra­do­vi sim­bo­li­zi­ra­li vri­je­me u ko­jem sam odrastao. Ne­ka­ko sam mis­lio da to tre­ba sa­ču­va­ti i da bi u ne­kom tre­nut­ku mo­glo ima­ti ne­ku vri­jed­nost. Ne ne­ku nov­ča­nu, već onu umjet­nič­ku jer dr­žim da se ra­di o vr­hun­skim ra­do­vi­ma. To je ono što me vo­di­lo jer sam shva­tio da će, ako to net­ko ne sa­ču­va, la­ko pro­pas­ti i os­ta­ti za­bo­rav­lje­no. A do­go­di­lo se, eto, da je net­ko za­klju­čio da te ra­do­ve vri­je­di po­ka­za­ti i ši­ro­koj pu­bli­ci – ka­že Pe­na­vić ko­ji se s Mir­kom Ili­ćem upoz­nao pre­ko za­jed­nič­kog prijatelja. Mir­ko Ilić idol je nje­go­ve mla­dos­ti, a Ilić nje­gov čin pok­la­nja­nja svo­je imo­vi­ne MoMA-i sma­tra pre­div­nim. – Pi­ta­li su me je­sam li ja osob­no mo­žda sa­ču­vao ne­ka od tih dje­la ko­ja bi oni ra­do iz­lo­ži­li u MoMA-i, a ja sam re­kao da ni­sam, ali znam tko ih ima, a to je bio Krešimir Pe­na­vić. On ne sa­mo da je sa­ču­vao ono što sam ra­dio ja ne­go je i ina­če ko­lek­ci­onar umjet­nos­ti. – Mis­lim da je u umjet­nost vri­jed­no ula­ga­ti. Ona će za me­ne ima­ti i onu jed­nu po­seb­nu vri­jed­nost kao pod­sje­ća­nje na ono vri­je­me ko­je je ujed­no bi­lo i mo­je for­ma­tiv­no raz­dob­lje – ka­že Krešimir do­da­ju­ći ka­ko je, eto, sret­na okol­nost da se jed­na MoMA za­in­te­re­si­ra­la za nje­go­vu ko­lek­ci­ju.

Nas­lov­ni­ca Spi­ege­la

No to ni­je pr­vi put da se MoMA spo­mi­nje uz Mir­ka Ili­ća. Po­jav­lju­je se tu i još jed­no ime, ono Igo­ra Zi­di­ća. – Pri­je se­dam-osam go­di­na Igor Zi­dić, ta­da di­rek­tor Mo­der­ne ga­le­ri­je u Za­gre­bu, za­mo­lio me da im do­ni­ram ori­gi­nal svog stri­pa De­bil Blu­es, što sam, na­rav­no, i uči­nio. Ori­gi­nal je, ba­rem ko­li­ko znam, sad na zi­du Mo­der­ne ga­le­ri­je u Za­gre­bu. Ka­da su me za nje­ga za­mo­li­li kus­to­si iz MoMA-e, re­kao sam da je na­ža­lost ori­gi­nal stri­pa već da­ro­van dru­goj ins­ti­tu­ci­ji. Za­to oni sad iz­la­žu oti­sak stri­pa iz Po­le­ta. Da me Igor ni­je pi­tao za strip, sad bi bi­lo obr­nu­to. MoMA bi ima­la ori­gi­nal, a ins­ti­tu­ci­je u Hr­vat­skoj oti­sak – iz­no­si ma­lo poz­na­tu po­je­di­nost newyor­ški di­zaj­ner. Raz­go­vor smo nas­ta­vi­li s kul­tu­rom. Po­greš­nim pi­ta­njem, kons­ta­ta­ci­jom da se ov­dje u kul­tu­ru ula­že. – Ja to ne vi­dim! Ka­da otvo­rim ov­dje iz Amerike va­še por­ta­le, vi­dim pr­vo ne­ku pje­va­či­cu, pa ne­kog no­go­me­ta­ša, pa ne­kog po­li­ti­ča­ra, pa on­da ne­što pre­ne­se­no iz svijeta, pa on­da tek neg­dje do­lje, even­tu­al­no na pe­tom mjes­tu, ne­ku vi­jest iz kul­tu­re. Ne vi­dim gdje su ta ula­ga­nja, ne vi­dim po va­šim no­vi­na­ma da se ne­što do­ga­đa u va­šoj kul­tu­ri – raz­la­že svo­je doj­mo­ve newyor­ški di­zaj­ner pa do­da­je ka­ko smo mi zem­lja spor­ta, a ne kul­tu­re. – Hr­vat­ski je di­zajn uz ni­zo­zem­ski naj­bo­lji na svi­je­tu, no ni­je baš da se po tom pi­ta­nju ne­što i po­du­zi­ma. Ne mo­gu ja, ili bi­lo tko dru­gi, bi­ti bo­lji od kli­jen­ta. Do­bar si ko­li­ko ti kli­jent do­pus­ti da bu­deš do­bar. Do­bar si ko­li­ko ti kli­jent da pros­to­ra za kre­ativ­nu slo­bo­du. U ma­lim sre­di­na­ma ne shva­ća se važnost di­zaj­na, po­go­to­vo ne da se u nje­ga tre­ba ula­ga­ti, jer do­bar di­zajn ko­šta tri pu­ta vi­še, ali vra­ća i do pe­de­set pu­ta vi­še – ka­že Mir­ko Ilić. Nor­mal­no da je dru­go pi­ta­nje ono o me­di­ji­ma. Mno­gi­ma će bi­ti no­vost da je upra­vo Mir­ko Ilić di­zaj­ni­rao nas­lov­ni­cu Spi­ege­la ve­za­nu za ne­dav­ni tra­gič­ni do­ga­đaj pro­na­la­ska 70 mr­tvih iz­bje­gli­ca u ka­mi­onu. – Ne raz­miš­ljam o di­zaj­nu me­di­ja, ne­go o sa­dr­ža­ju. Naj­bo­lje je di­zaj­ni­ran onaj me­dij či­ji se di­zajn ne pri­mje­ću­je. Po­put Die Ze­ita ili New York Ti­me­sa. Di­zaj­ner mo­ra bi­ti pri­la­go­đen me­di­ju pa is­ti­če ka­ko art-di­rek­to­ri od­go­va­ra­ju za či­ta­nje i ra­zu­mi­je­va­nje fo­to­gra­fi­ja i no­vi­na. Za sva­ki do­lar ko­ji za­ra­đu­ju oni vra­ća­ju ti­su­ću. – Me­di­ji u Hr­vat­skoj, ali to ni­je slu­čaj sa­mo u Hr­vat­skoj, sve vi­še i vi­še iz­gle­da­ju kao re­ality show. Kao da su se pres­ta­li tru­di­ti! Po­put jef­ti­nih res­to­ra­na stav­lja­ju čips u oz­bilj­ne no­vi­ne jer mis­le da će to za­in­tri­gi­ra­ti i pri­vu­ći mla­đu pu­bli­ku. A tre­ba­li bi bi­ti po­put do­brih res­to­ra­na ko­ji su fo­ku­si­ra­ni na kva­li­tet­nu hra­nu, os­ta­ti fo­ku­si­ra­ni na kva­li­te­tan sa­dr­žaj. Di­zajn se sva­kim da­nom po­prav­lja, ali su iz­bo­ri te­ma, tek­s­to­va, nas­lo­va sva­kim da­nom sve lo­ši­ji. Dos­ta je u nji­ma ne­ga­ti­ve, vri­je­đa­nja, čak i ka­da se ra­di

Pr­vi omot za ploču izradio je za Ar­se­na De­di­ća, a

po­tom i za Pr­lja­vo ka­za­li­šte ko­je je ta­da bi­lo ma­lo poznato

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.