Re­for­ma, jer uče­ni­ci ne zna­ju pri­mi­je­ni­ti ste­če­na zna­nja

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Uči­te­lji se ža­le na go­le­mi pri­ti­sak ro­di­te­lja, a ocje­ne su pres­ta­le bi­ti stvar­ni odraz zna­nja (o kom­pe­ten­ci­ja­ma da i ne go­vo­ri­mo)

Oni ko­ji će od­mah osje­ti­ti bo­lji­tak od no­vog pris­tu­pa uče­nju bit će uče­ni­ci

Na­kon što je HAZU u su­rad­nji s Mi­nis­tar­stvom zna­nos­ti, pre­poz­na­ju­ći nuž­nost pro­mje­na u obra­zov­nom sus­ta­vu, 2012. iz­ra­di­la Smjer­ni­ce za pro­ved­bu stra­te­gi­je obra­zo­va­nja, Vla­da je is­te go­di­ne for­mi­ra­la Na­ci­onal­no ope­ra­tiv­no ti­je­lo za iz­ra­du Stra­te­gi­je obra­zo­va­nja, zna­nos­ti i teh­no­lo­gi­je. Stra­te­gi­ja je do­vr­še­na i usvo­je­na u Sa­bo­ru u lis­to­pa­du 2014., a na njoj je – bez ho­no­ra­ra – ra­di­lo 130 znans­tve­ni­ka, uči­te­lja i dje­lat­ni­ka raz­nih dr­žav­nih ti­je­la. Stra­te­gi­ja obu­hva­ća ci­je­lu ver­ti­ka­lu obra­zo­va­nja, od ra­nog i pred­škol­skog od­go­ja i obra­zo­va­nja do obra­zo­va­nja odras­lih, uklju­ču­ju­ći zna­nost, i ima 33 ci­lja od ko­jih se osam od­no­si na ra­ni i pred­škol­ski, os­nov­no­škol­ski i sred­njo­škol­ski odgoj i obra­zo­va­nje. Do­no­se­ći Stra­te­gi­ju, Hr­vat­ski se sa­bor iz­jas­nio da Hr­vat­ska pre­poz­na­je obra­zo­va­nje i zna­nost kao svo­je ra­zvoj­ne pri­ori­te­te ko­ji joj je­di­ni mo­gu do­ni­je­ti du­go­roč­nu druš­tve­nu sta­bil­nost, eko­nom­ski na­pre­dak i osi­gu­ra­nje kul­tur­nog iden­ti­te­ta. Stra­te­gi­ji je glav­ni cilj osi­gu­ra­ti kva­li­tet­no obra­zo­va­nje dos­tup­no svi­ma pod jed­na­kim uvje­ti­ma, u skla­du sa spo­sob­nos­ti­ma i in­te­re­si­ma sva­kog ko­ris­ni­ka sus­ta­va.

Os­nov­na ško­la na 9 go­di­na

Ka­da je ri­ječ o škol­s­tvu, to zna­či da tre­ba­mo ja­ča­ti ra­zvoj­ne ka­pa­ci­te­te ško­la, una­pri­je­di­ti kva­li­te­tu ra­da i druš­tve­ni ugled (uklju­ču­ju­ći ma­te­ri­jal­ni po­lo­žaj) uči­te­lja, una­pri­je­di­ti ru­ko­vo­đe­nje ško­la­ma (rav­na­te­lji mo­ra­ju bi­ti edu­ci­ra­ni za po­sao ko­ji ra­de, a ne po­naj­pri­je po­li­tič­ki po­dob­ni), tre­ba­mo ra­zvi­ti cje­lo­vit sus­tav po­dr­ške svim uče­ni­ci­ma (na­po­se oni­ma s te­ško­ća­ma i na­da­re­ni­ma), mo­ra­mo osi­gu­ra­ti op­ti­mal­ne uvje­te ra­da ško­la u ci­je­loj zem­lji i us­tro­ji­ti sus­tav osi­gu­ra­va­nja kva­li­te­te obra­zo­va­nja. Osim to­ga, os­nov­nu ško­lu mo­ra­mo pro­du­lji­ti na de­vet go­di­na jer smo, uz Tur­sku, je­di­na europ­ska zem­lja u ko­joj os­nov­no obra­zo­va­nje tra­je sa­mo osam go­di­na. Na­po­kon, mo­ra­mo pro­ves­ti i cje­lo­vi­tu ku­ri­ku­lar­nu re­for­mu ko­ja je neo­s­tva­ri­va bez is­pu­nja­va­nja svih na­ve­de­nih ci­lje­va. U če­mu je bit ku­ri­ku­lar­ne re­for­me? Do­sad je naš obra­zov­ni sus­tav bio odre­đen nas­tav­nim pro­gra­mi­ma ko­ji su pro­pi­si­va­li nas­tav­ne sa­dr­ža­je, dak­le ono što uče­nik tre­ba na­uči­ti u sva­kom raz­re­du i pred­me­tu. Ta­kav je pris­tup u ra­zvi­je­nim zem­lja­ma već dav­no na­pu­šten i za­mi­je­njen ku­ri­ku­lu­mi­ma. Ku­ri­ku­lu­mi pro­pi­su­ju kom­pe­ten­ci­je ko­je uče­nik tre­ba ste­ći, od­nos­no zna­nja, vje­šti­ne i vri­jed­nos­ti ko­je tre­ba usvo­ji­ti u po­je­di­nom obra­zov­nom raz­dob­lju i po­je­di­nom pred­me­tu ili pred­met­nom po­dru­čju. Nas­tav­ni sa­dr­ža­ji slu­že os­tva­ri­va­nju ovih kom­pe­ten­ci­ja, ali ni­su te­ži­šte ku­ri­ku­lu­ma (us­put, ku­ri­ku­lum je ter­min pre­uzet iz en­gle­skog je­zi­ka, a ne iz­rav­no iz la­tin­skog, i struč­ni je ter­min u pe­da­go­gij­skim zna­nos­ti­ma, te ne sto­ji pri­go­vor ka­ko bi hr­vat­ski is­prav­no tre­ba­lo ra­bi­ti ku­ri­kul). Re­for­ma ku­ri­ku­lu­ma zna­či pro­mje­nu na­či­na uče­nja i po­uča­va­nja, us­mje­re­na je na os­tva­ri­va­nje bit­nih is­ho­da uče­nja, na os­na­ži­va­nje kre­ativ­nos­ti i ino­va­tiv­nos­ti, kri­tič­kog miš­lje­nja, spo­sob­nos­ti rje­ša­va­nja pro­ble­ma, po­du­zet­nos­ti, ko­ri­šte­nja no­vih teh­no­lo­gi­ja, su­rad­nje i tim­skog ra­da, osob­ne i druš­tve­ne od­go­vor­nos­ti, učin­ko­vi­tog ko­mu­ni­ci­ra­nja, usva­ja­nja vje­šti­na sna­la­že­nja u traj­no pro- mje­nji­vim ži­vot­nim okol­nos­ti­ma. Za­što je re­for­ma po­treb­na? Us­pr­kos to­me što po­je­di­ni hr­vat­ski uče­ni­ci na me­đu­na­rod­nim na­tje­ca­nji­ma pos­ti­žu od­lič­ne re­zul­ta­te, ukup­na sli­ka hr­vat­skog obra­zov­nog sus­ta­va ni­je do­bra (ia­ko ni­je ni ka­tas­tro­fal­na). To po­t­vr­đu­je niz raz­li­či­tih is­tra­ži­va­nja, a naj­rje­či­ti­je go­vo­re re­zul­ta­ti PISA tes­to­va. Hr­vat­ski uče­ni­ci ima­ju pro­ble­ma či­ta­ti ne­ki tekst s ra­zu­mi­je­va­njem, pri­mi­je­ni­ti ma­te­ma­tič­ka zna­nja na rje­ša­va­nje ne­kog ži­vot­nog pro­ble­ma i sl. Ako do­bro pam­te, mo­gu za­pam­ti­ti ve­li­ku ko­li­či­nu či­nje­ni­ca, ali ni­su do­volj­no do­bri u rje­ša­va­nju pro­ble­ma.Ka­ko se to mis­li pro­mi­je­ni­ti? Svi zna­mo da je naj­ve­ći pro­blem s pred­me­tom po­vi­jest pre­ko­mjer­na ko­li­či­na da­tu­ma, ime­na i poj­mo­va ko­je uče­ni­ci tre­ba­ju za­pam­ti­ti, a pre­ma­lo se vre­me­na os­tav­lja tu­ma­če­nju i ra­zu­mi­je­va­nju. No­vi ku­ri­ku­lum pre­dvi­đa da uče­ni­ci već od 5. raz­re­da uz po­moć nastavnika do­la­ze do jed­nos­tav­nih za­klju­ča­ka pro­uča­va­ju­ći ulom­ke iz grč­kih pi­sa­ca, egi­pat­ske fre­ske ili rim­ske gra­đe­vi­ne. Na­rav­no, svi ti izvo­ri mo­ra­ju bi­ti pri­mje­re­ni do­bi uče­ni­ka. Is­to­vre­me­no će se sma­nji­ti ko­li­či­na po­da­ta­ka ko­je uče­ni­ci mo­ra­ju me­mo­ri­ra­ti, ali će se za­dr­ža­ti do­volj­no sa­dr­ža­ja da bi se na nje­mu mo­gli os­tva­ri­va­ti od­goj­no-obra­zov­ni is­ho­di. S vre­me­nom će se uče­ni­ci u vi­šim raz­re­di­ma upoz­na­ti i s pos­to­ja­njem raz­li­či­tih in­ter­pre­ta­ci­ja po­vi­jes­ti, pro­uča­vat će kon­ti­nu­ite­te i di­skon­ti­nu­ite­te, ra­zu­mi­je­va­ti po­ve­za­nost čo­vje­ka i pros­to­ra… Ka­da za­vr­še os­nov­nu ško­lu, umjes­to da za­bo­ra­ve ve­ći­nu po­da­ta­ka što su ih mo­ra­li me­mo­ri­ra­ti ti­je­kom če­ti­ri go­di­ne, uče­ni­ci će po­vi­jest ra­zu­mje­ti, mo­ći će se ko­ris­ti­ti po­vi­jes­nim zem­ljo­vi­di­ma, bit će u sta­nju či­ta­ti, ra­zu­mje­ti i in­ter­pre­ti­ra­ti ne­ki po­vi­jes­ni tekst, a us­pi­je­mo li ih za­in­te­re­si­ra­ti za po­vi­jest, za­pam­tit će i do­bar dio po­da­ta­ka. U sred­njoj ško­li, po­go­to­vo u gim­na­zi­ji, te će se vje­šti­ne još vi­še ra­zvi­ja­ti jer će se od uče­ni­ka zah­ti­je­va­ti kom­plek­s­ni­je ana­li­ze i za­klju­či­va­nje te­me­lje­no na vi­še po­da­ta­ka. Na­rav­no da će na kra­ju sred­njo­škol­skog obra­zo­va­nja, osim slo­že­ni­jim vje­šti­na­ma, uče­ni­ci ras­po­la­ga­ti i znat­no ve­ćim zna­njem. To će omo­gu­ći­ti uči­te­lji­ma da s uče­ni­ci­ma ra­de i na usva­ja­nju op­će­pri­hva­će­nih vri­jed­nos­ti. Uče­ni­ci će ta­ko bi­ti ras­te­re­će­ni bu­ba­nja ne­po­treb­nih po­da­ta­ka, ali ne­će ma­nje ra­di­ti. Nji­hov će rad, me­đu­tim, bi­ti svr­si­shod­ni­ji, po­go­to­vo ako se po­bolj­ša si­ner­gi­ja me­đu pred­me­ti­ma. Uči­te­lji u po­čet­ku ne­će bi­ti ras­te­re­će­ni. Da­pa­če, nov na­čin ra­da i no­vi

Os­tva­ri­mo li ci­lje­ve, ne­za­pos­le­nost će se sma­nji­ti, kao i od­la­zak mla­dih iz Hrvatske

MIRANDA ČIKOTIĆ/PIXSELL

Zbog kon­tro­ver­zi oko ku­ri­ku­lar­ne re­for­me pro­s­vje­do­va­li su de­se­ci ti­su­ća gra­đa­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.