Tekst o pro­s­vje­du naj­či­ta­ni­ji na stranici agen­ci­je Reuters

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

sa­dr­ža­ji tra­žit će od njih još ve­ći an­ga­žman, ali ka­da se uho­da­ju, pri­pre­me nas­tav­ne ma­te­ri­ja­le i do­bi­ju udž­be­ni­ke, to će se op­te­re­će­nje sma­nji­ti, a rad sa za­do­volj­ni­jim uče­ni­ci­ma olak­šat će po­sao i uči­te­lji­ma. O po­ras­tu ad­mi­nis­tri­ra­nja ne­ma go­vo­ra. Uos­ta­lom, i Stra­te­gi­ja pre­dvi­đa sma­nji­va­nje ad­mi­nis­tra­tiv­nog op­te­re­će­nja uči­te­lja, pa je na Mi­nis­tar­stvu da to što pri­je pro­ve­de. Na­po­se su važ­ne pro­mje­ne pre­dvi­đe­ne u stru­kov­nom obra­zo­va­nju. Ono je da­nas pri­lič­no za­ne­ma­re­no, s ve­li­kim bro­jem ško­la ko­je ni­su do­volj­no oprem­lje­ne i ne­ma­ju od­go­va­ra­ju­ći nas­tav­ni ka­dar. Zbog to­ga uče­ni­ci ne­ma­ju do­volj­no prak­se i stje­ču vi­še te­orij­skih ne­go struč­nih zna­nja. Ka­ko ve­ći­na sred­njo­ško­la­ca po­ha­đa stru­kov­ne ško­le, nuž­ne su hit­ne pro­mje­ne ko­je će omo­gu­ći­ti stva­ra­nje ško­la u ko­ji­ma uče­ni­ci mo­gu stje­ca­ti prak­su na naj­su­vre­me­ni­joj opre­mi, ali je po­treb­na i su­rad­nja s pos­lo­dav­ci­ma ko­ji će uče­ni­ci­ma omo­gu­ći­ti prak­su. Pri­mar­ni cilj stru­kov­nog obra­zo­va­nje tre­ba bi­ti os­po­sob­lja­va­nje za rad. No na­rav­no da i uče­ni­ci­ma stru­kov­nih ško­la tre­ba omo­gu­ći­ti nas­ta­vak obra­zo­va­nja.

No­vi sus­tav ocje­nji­va­nja

Ocje­nji­va­nje je da­nas ve­li­ki pro­blem. Uči­te­lji se ža­le da su iz­lo­že­ni go­le­mom pri­ti­sku ro­di­te­lja jer ocje­ne omo­gu­ća­va­ju upis u sred­nje i vi­so­ke ško­le. Ocje­ne su pres­ta­le bi­ti stvar­ni odraz zna­nja (o kom­pe­ten­ci­ja­ma da i ne go­vo­ri­mo). Zbog to­ga tre­ba uves­ti sus­tav ocje­nji­va­nja i iz­vje­šta­va­nja ko­ji se ne svo­di sa­mo na ocje­ne, ne­go upu­ću­je (uče­ni­ke i ro­di­te­lje) na to na če­mu uče­nik tre­ba do­dat­no ra­di­ti ili za što po­ka­zu­je iz­ra­zi­tu na­da­re­nost. Pre­dvi­đa se i cen­tra­li­zi­ra­no pro­vo­đe­nje pi­sme­nih is­pi­ta ta­ko da uči­telj iz sre­diš­nje ba­ze is­pit­nih pi­ta­nja u Na­ci­onal­nom cen­tru za vanj­sko vred­no­va­nje obra­zo­va­nja po­vu­če pi­ta­nja i od­go­vo­re vra­ti cen­tru na ocje­nji­va­nje. Os­tva­ri­mo li u idu­ćim go­di­na­ma ci­lje­ve za­cr­ta­ne Stra­te­gi­jom, na­še će obra­zo­va­nje pos­ta­ti bit­no bo­lje i uhva­tit će ko­rak s naj­ra­zvi­je­ni­jim sus­ta­vi­ma, Hr­vat­ska će pos­ta­ti kon­ku­rent­ni­ja, gos­po­dar­stvo i druš­tvo mo­ći će se ubr­za­no ra­zvi­ja­ti, ne­za­pos­le­nost će se sma­nji­ti, kao i od­la­zak mla­dih iz Hrvatske. To se, na­rav­no, ne mo­že do­go­di­ti pre­ko no­ći i bit će po­treb­no dva­de­se­tak go­di­na da kao druš­tvo u ve­ćoj mje­ri osje­ti­mo po­zi­ti­van po­mak, ali s pro­mje­na­ma mo­ra­mo po­če­ti sa­da. Oni ko­ji će od­mah osje­ti­ti bo­lji­tak od no­vog pris­tu­pa uče­nju i po­uča­va­nju bit će uče­ni­ci. Ako se ne bu­de­mo bo­ri­li za njih, za ko­ga će­mo se bo­ri­ti? Pro­s­vje­de di­ljem Hrvatske u znak pot­po­re ku­ri­ku­lar­noj re­for­mi po­pra­ti­la je i vo­de­ća svjet­ska no­vin­ska agen­ci­ja Reuters. Čla­nak pod nas­lo­vom “Ti­su­će Hr­va­ta pro­s­vje­du­ju za obra­zo­va­nje slo­bod­no od po­li­ti­ke” u jed­nom tre­nut­ku bio je naj­či­ta­ni­ji čla­nak na stranici Re­uter­sa ko­ji pi­še da se na sre­diš­njem za­gre­bač­kom tr­gu oku­pi­lo naj­ma­nje 25.000 lju­di te da su u još 12 hr­vat­skih gra­do­va odr­ža­ni prosvjedi. “Prosvjedi su or­ga­ni­zi­ra­ni na­kon što se struč­na sku­pi­na po­vuk­la iz pro­jek­ta, ža­le­ći se da se no­va Vla­da des­nog cen­tra pre­vi­še uple­la u pla­ni­ra­nje”, pi­še Reuters. (mib)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.