Po­kolj Ar­me­na­ca je ge­no­cid

Tur­ska je po­vuk­la ve­le­pos­la­ni­ka iz Ber­li­na na kon­zul­ta­ci­je

Vecernji list - Hrvatska - - Svijet - Ber­nard.ka­ra­kas@ve­cer­nji.net

Re­zo­lu­ci­ja Bun­des­ta­ga utje­cat će na Er­doğa­no­vu od­lu­ku o to­me ho­će li po­no­vo otvo­ri­ti mi­grant­sku ru­tu pre­ko Grč­ke do Nje­mač­ke Ber­nard Ka­ra­kaš Nje­mač­ki par­la­ment iz­dr­žao je di­plo­mat­sku ba­ra­žu Tur­ske i ogrom­nom ve­ći­nom usvo­jio je re­zo­lu­ci­ju ko­jom se po­kolj Ar­me­na­ca iz 1915. i služ­be­no kva­li­fi­ci­ra kao ge­no­cid. Sa­mo je­dan od zas­tup­ni­ka Bun­des­ta­ga gla­sao je pro­tiv tak­ve od­lu­ke, dok je je­dan od zas­tup­ni­ka bio suz­dr­žan.

Merkel smi­ru­je ten­zi­je

Ri­ječ je o zbi­va­nji­ma na po­dru­čju da­naš­nje Tur­ske ti­je­kom Pr­vog svjet­skog ra­ta ka­da je iz­me­đu 800.000 i 1,5 mi­li­ju­na Ar­me­na­ca iz­gu­bi­lo ži­vot. Raz­mje­ri po­ko­lja su to­li­ki da Ar­men­ci ko­lok­vi­jal­no te do­ga­đa­je na­zi­va­ju ar­men­skim ho­lo­ka­us­tom. Ar­men­ci su ma­sov­no ubi­ja­ni i de­por­ti­ra­ni, vo­đe­ni na mar­še­ve smr­ti, bi­li su iz­lo­že­ni si­lo­va­nju, zlos­tav­lja­nju i ma­sov­nim eg­ze­ku­ci­ja­ma. Upra­vo zbog na­si­lja ko­je su ta­da pre­tr­pje­li, Ar­men­ci da­nas ima­ju broj­nu di­jas­po­ru di­ljem svi­je­ta jer su pre­ci Ar­me­na­ca ko­ji da­nas ži­ve u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma ili ši­rom Eu­ro­pe po­bje­gli iz Tur­ske ka­ko bi iz­bje­gli smrt. Pi­ta­nje je­su li ti ma­sa­kri bi­li ge­no­cid ili ne u Tur­skoj je od pr­vo­raz­red­ne po­li­tič­ke važ­nos­ti. An­ka­ra je već po­vuk­la ve­le­pos­la­ni­ka iz Ber­li­na na kon­zul­ta­ci­je, a pre­mi­jer Bi­na­li Yil­drim op­tu­žio je za od­lu­ku Bun­des­ta­ga “ra­sis­tič­ke ar­men­ske lo­bis­te”. Kan­ce­lar­ka Merkel po­ku­ša­la je ma­lo pri­mi­ri­ti si­tu­aci­ju tvrd­njom da “Tur­sku i Nje­mač­ku pu­no to­ga ve­že, a ako u ne­če­mu ima­ju raz­li­či­te po­gle­de, sna­ga ve­za to­li­ko je ja­ka da ne­će ugro­zi­ti od­no­se”. Ma­lo vje­ro­jat­no. Na­zi­va­nje po­ko­lja Ar­me­na­ca ge­no­ci­dom ne­što je oko če­ga Tur­ska ne do­pu­šta kom­pro­mis, a sa­daš­nja od­lu­ka Bun­des­ta­ga do­la­zi u vri­je­me ka­da Er­doğan va­že ho­će li po­no­vo pus­ti­ti ve­li­ki val mi­gra­na­ta pre­ko Grč­ke pre­ma Nje­mač­koj. A ta re­zo­lu­ci­ja sva­ka­ko će ima­ti utje­ca­ja, bar ono­li­ko ko­li­ko i od­bi­ja­nje Europ­ske uni­je da Tur­ci­ma uki­ne vi­ze. Stra­da­nje Ar­me­na­ca ne­dvoj­be­no se do­go­di­lo i to nit­ko ne mo­že os­po­ri­ti, jer raz­mje­ri tog po­ko­lja to­li­ko su ve­li­ki da ih je ne­mo­gu­će ig­no­ri­ra­ti. S dru­ge stra­ne, sa­mo tri­de­se­tak ze­ma­lja, me­đu ko­ji­ma su Ru­si­ja, Bra­zil, Fran­cu­ska, Ita­li­ja, Ka­na­da te sa­da i Nje­mač­ka, na- zi­va to ge­no­ci­dom. Zbog od­no­sa s Tur­skom, ko­ja je u po­li­tič­kom, stra­te­škom i gos­po­dar­skom smis­lu pu­no zna­čaj­ni­ja i ja­ča od Ar­me­ni­je, os­ta­le zem­lje ne od­lu­ču­ju se la­ko na ta­kav po­tez, ali na­la­ze svo­je­vr­s­na so­lo­mon­ska rje­še­nja. Ta­ko Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve ni­su priz­na­le ge­no­cid, ali su to uči­ni­le čak 44 ame­rič­ke sa­vez­ne dr­ža­ve u svo­jim par­la­men­ti­ma.

Azer­baj­džan usam­ljen

Uz Tur­sku, re­zo­lut­no ge­no­cid od­bi­ja sa­mo Azer­baj­džan, i to za­to što mu je Ar­me­ni­ja pri­je 25 go­di­na oku­pi­ra­la Gor­ski Ka­ra­bah i prog­na­la iz tog po­dru­čja oko mi­li­jun Aze­ra. U ne­ku ru­ku, Ar­me­ni­ja sa­da Aze­ri­ma ra­di is­to ono što su Tur­ci pri­je sto­ti­njak go­di­na ra­di­li Ar­men­ci­ma. Hr­vat­ska je o tom pi­ta­nju uvi­jek za­uzi­ma­la stav da – ne­ma sta­va. Služ­be­ni Za­greb ni­ka­da se ni­je iz­jas­nio dr­ži li po­ko­lje iz 1915. go­di­ne ge­no­ci­dom ili ne. Vr­lo je jas­no za­što, jer sva­ko iz­jaš­nja­va­nje no­si­lo bi znat­ne gos­po­dar­ske po­s­lje­di­ce.

Služ­be­ni stav Za­gre­ba je već go­di­na­ma is­ti, da ne­ma iz­jaš­nja­va­nja je li to bio ge­no­cid ili ne

REUTERS

Ar­men­ska di­jas­po­ra di­ljem svi­je­ta vr­lo je ak­tiv­na u lo­bi­ra­nju za pre­poz­na­va­nje ge­no­ci­da

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.