Pr­vi mo­dul na na­pu­ha­va­nje

NASA pla­ni­ra ovaj naj­no­vi­ji mo­dul tes­ti­ra­ti dvi­je go­di­ne ka­ko bi is­tra­ži­li ka­ko pod­no­si sve­mir­ske uvje­te, a za­tim će ga pus­ti­ti da iz­go­ri pri po­vrat­ku u at­mo­sfe­ru

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Bo­jan Are­ži­na

Me­đu­na­rod­na sve­mir­ska pos­ta­ja sa­da is­pi­tu­je i ka­ko će se u te­škim uvje­ti­ma po­na­ša no­vi ma­te­ri­jal ko­ji svo­ju ot­por­nost du­gu­je slo­je­vi­ma bo­jan.are­zi­na@ve­cer­nji.net Me­đu­na­rod­na sve­mir­ska pos­ta­ja (In­ter­na­ti­onal Spa­ce Sta­ti­on, ISS) do­bi­la je no­vu “so­bu”. As­tro­na­uti su u su­bo­tu, na­ime, iz dru­gog po­ku­ša­ja us­pje­li na­pu­ha­ti eks­pe­ri­men­tal­ni mo­dul BEAM (Bi­ge­low Expan­da­ble Ac­ti­vity Mo­du­le), pr­vu nas­tam­bu na na­pu­ha­va­nje ko­ju će as­tro­na­uti tes­ti­ra­ti u sve­mi­ru.

Puc­ke­ta­ju­ći zvu­ci

Pr­vi po­ku­šaj na­pu­ha­va­nja, dva da­na pri­je, ni­je us­pio, ali za­to je dru­gi pro­šao bez pro­ble­ma. Ame­rič­ki as­tro­na­ut Jeff Wil­li­ams se­dam je sa­ti ra­de­ći iz sve­mir­ske pos­ta­je pu­štao zrak u BEAM dok se ni­je ras­tvo­rio, na­kon če­ga se otvo­ri­lo osam sprem­ni­ka zra­ka unu­tar mo­du­la ko­ji su ga na­pu­ha­li do kra­ja. Ta­kav BEAM de­set je pu­ta ve­ćeg vo­lu­me­na u od­no­su na ne­na­pu­ha­no sta­nje, dug je oko 4 me­tra, s pro­mje­rom od oko 3,2 me­tra, a ma­sa mu je oko 1360 kg. Wil­li­ams je u jed­nom tre­nut­ku ja­vio kon­tro­lo­ri­ma da ču­je krat­ke puc­ke­ta­ju­će zvu­ko­ve, ali ni­je bi­lo raz­lo­ga za za­bri­nu­tost. Doš­lo je do pu­ca­nja ša­vo­va unu­tar mo­du­la, što je i pre­dvi­đe­no pri­li­kom na­pu­ha­va­nja. – To su do­bre vi­jes­ti – do­ja­vi­la je Wil­li­am­su as­tro­na­uti­ca Jessica Me­ir iz nad­zor­nog cen­tra u Ho­us­to­nu. BEAM je ra­zvi­la i sa­gra­di­la pri­vat­na tvrt­ka Bi­ge­low Ae­ros­pa­ce iz Las Ve­ga­sa. Iz­ra­đen je od ma­te­ri­ja­la slič­nog kev­la­ru, sas­to­ji se od ni­za slo­je­va, uklju­ču­ju­ći vr­lo ot­por­ni štit pro­tiv mi­kro­me­te­ori­da i or­bi­tal­nih čes­ti­ca. Ka­ko na­vo­de u NASA-i, mo­guć­nost pro­bi­ja­nja vr­lo je ni­ska, a do­đe li ipak do nje, BEAM ne­će na­glo puk­nu­ti, već će po­la­ko is­pu­šta­ti zrak. NASA BEAM pla­ni­ra dr­ža­ti na ISS-u oko dvi­je go­di­ne ne bi li se ut­vr­di­lo ka­ko mo­dul pod­no­si te­ške sve­mir­ske uvje­te. Tem­pe­ra­tu­ra, tlak i ra­di­ja­ci­ja u mo­du­lu bit će kons­tant­no mje­re­ni. Mo­dul ne­će bi­ti ko­ri­šten za traj­nu po­hra­nu i bo­ra­vak lju­di, već će as­tro­na­uti po­vre­me­no, če­ti­ri pu­ta na go­di­nu, ula­zi­ti u nj ka­ko bi pri­ku­pi­li po­dat­ke i pro­vje­ri­li struk­tu­ral­no sta­nje. Na­kon dvi­je go­di­ne tes­ti­ra­nja mo­dul će bi­ti ot­pu­šten s ISS-a te bi tre­bao iz­go­rje­ti pri po­vrat­ku u at­mo­sfe­ru. Po­ka­že li se da sus­tav funk­ci­oni­ra, mo­gle bi to bi­ti ja­ko do­bre vi­jes­ti za is­tra­ži­va­nje sve­mi­ra. Na­ime, tak­ve, znat­no lak­še mo­du­le pu­no je jef­ti­ni­je lan­si­ra­ti od me­tal­nih, a as­tro­na­uti­ma ko­ji u nji­ma bo­ra­ve mo­gli bi pru­ži­ti i bolju za­šti­tu od ra­di­ja­ci­je. NASA ta­ko­đer raz­ma­tra upo­tre­bu no­vih mo­du­la na na­pu­ha­va­nje ko­je bi as­tro­na­uti mo­gli ko­ris­ti­ti na tro­go­diš­njim mi­si­ja­ma na Mar­su. Bi­ge­low je već ra­zvio no­vu li­ni­ju mo­du­la, B33, 20 pu­ta ve­ćih od BEAM-a, ko­je ta­ko­đer pla­ni­ra lan­si­ra­ti u sve­mir te iz­najm­lji­va­ti tvrt­ka­ma i is­tra­ži­vač­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. NASA je ina­če još šez­de­se­tih go­di­na raz­ma­tra­la pos­ta­je na na­pu­ha­va­nje, a kas­nih de­ve­de­se­tih ra­zvi­la je kon­cept tak­vog mo­du­la na­zi­va Tran­sHab. Me­đu­tim, pro­jekt je 2000. go­di­ne ot­ka­zao ame­rič­ki Kon­gres, a Bi­ge­low je ot­ku­pio pra­va na NASA-ine pa­ten­te. BEAM je na ISS-u pri­č­vr­š­ćen na Tranqu­ility, je­dan od ni­za mo­du­la od ko­jih se sas­to­ji pos­ta­ja, taj 100 mi­li­jar­di do­la­ra vri­je­dan la­bo­ra­to­rij ko­ji leb­di oko 400 km iz­nad Zem­lje, a ko­ji je sa­gra­đen dio po dio u sve­mi­ru. Ri­ječ je o me­đu­na­rod­nom pro­jek­tu sve­mir­skih agen­ci­ja SAD-a, Ru­si­je, Ja­pa­na, Ka­na­de, ne­ko­li­ko europ­skih ze­ma­lja i Bra­zi­la či­ja je grad­nja kre­nu­la 1998. go­di­ne, ka­da je u ni­sku or­bi­tu oko Zem­lje bio lan­si­ran ruski mo­dul Zar­ja, ko­ji i da­nas či­ni nje­zin dio. Mo­du­li pod tla­kom pri­č­vr­š­će­ni su za glav­ni no­sač, ko­ji ta­ko­đer dr­ži so­lar­ne pa­ne­le i pa­ne­le za ra­s­hla­đi­va­nje. Pos­ta­ja je du­ga 72,8 i ši­ro­ka 108,5 me­ta­ra, što je slič­no di­men­zi­ja­ma no­go­met­nog igrališta, ma­sa se pro­cje­nju­je na 420 to­na, a nas­ta­nji­vi vo­lu­men iz­no­si 388 kub­nih me­ta­ra.

Pr­va “so­ba” na na­pu­ha­va­nje ima vr­lo ot­po­ran štit pro­tiv mi­kro­me­te­ori­da

Ra­dit će do 2020.

Ako se mo­dul po­ka­že učin­ko­vi­tim, to će po­jed­nos­tav­ni­ti i po­jef­ti­ni­ti is­tra­ži­va­nja

Pos­ta­ja je traj­no nas­ta­nje­na od 2000. go­di­ne. Prve po­sa­de bi­le su tro­čla­ne, a od 2009. su uglav­nom šes­te­ro­čla­ne. Tak­va po­sa­da na ISS-u obič­no os­ta­je od če­ti­ri do šest mje­se­ci. Postaju ops­krb­lju­je niz le­tje­li­ca ko­je “pris­ta­ju” na mo­du­le. Ot­ka­ko je 2011. go­di­ne umi­rov­ljen ame­rič­ki Spa­ce Shut­tle, za pri­je­voz lju­di za­du­žen je ruski So­juz, no NASA pla­ni­ra ve­ći­nu le­to­va So­ju­za za­mi­je­ni­ti Spa­ceX- ovim le­tje­li­ca­ma Dra­gon i Bo­ein­go­vim CST-100. Pre­ma sa­daš­njim pla­no­vi­ma, pos­ta­ja bi tre­ba­la ra­di­ti naj­ma­nje do 2020. go­di­ne. NASA je za­tra­ži­la pro­du­lje­nje do 2024. go­di­ne, za što su dru­ge zem­lje, po­put Ka­na­de, Ru­si­je i Ja­pa­na, iz­ra­zi­le svo­ju po­dr­šku. Ruski su izvo­ri proš­le go­di­ne obja­vi­li da su Ro­skoz­mos i NASA do­go­vo­ri­li su­rad­nju na ra­zvo­ju za­mje­ne za ISS, ali NASA to ni­je po­t­vr­di­la.

leb­di sve­mir­ska pos­ta­ja ko­ja je za­pra­vo 100 mi­li­ju­na do­la­ra vri­je­dan la­bo­ra­to­rij. Ci­je­la je dio po dio sa­gra­đe­na u sve­mi­ru, a grad­nja je po­če­la 1998. go­di­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.