Dje­ca su na­iv­na, ali i zvjer­ski okrut­na

Vecernji list - Hrvatska - - Kultura - Bo­ja­na.ra­do­vic@ve­cer­nji.net

Dvo­je dje­ce, bli­zan­ci, odras­ta u ra­tu. To je pri­ča “Ve­li­ke bi­ljež­ni­ce” Ágo­te Kris­tóf ko­ju u ZKM-u re­ži­ra Edvin Li­ve­rić Bo­ja­na Ra­do­vić Po­s­ljed­nja ovo­se­zon­ska pre­mi­je­ra Za­gre­bač­kog ka­za­li­šta mla­dih, “Velika bi­ljež­ni­ca” Ágo­te Kris­tof, u pri­je­vo­du Sa­še Si­ro­vec, ko­ju re­ži­ra Edvin Li­ve­rić, ko­ji je ujed­no sce­no­graf pred­sta­ve, na ras­po­re­du je su­tra.

Je li druš­tvo sprem­no za još jed­nu rat­nu pri­ču u ka­za­li­štu? Je li spre­man i ZKM na­kon “Pa­da”?

Sva­ko druš­tvo mo­ra bi­ti sprem­no su­oči­ti se s re­al­noš­ću i vre­me­nom u ko­jem ži­vi i ne bi ni­kad tre­ba­lo ura­nja­ti gla­vu u pi­je­sak pred tak­vim te­ma­ma. Na­ža­lost, svje­do­ci smo sva­kod­nev­nih rat­nih stra­ho­ta u ko­ji­ma naj­go­re pro­la­ze upra­vo oni naj­sla­bi­ji, a to su dje­ca. To je te­ma ove pred­sta­ve, a gle­da­no una­trag u po­vi­jes­na svje­do­čans­tva, to­me je uvi­jek bi­lo ta­ko. Ra­ne na­šeg proš­log ra­ta još su svje­že, a oni ko­ji su kao dje­ca proš­li kroz te tra­ume da­nas su mla­di lju­di ko­ji za­po­či­nju vlas­ti­te ži­vo­te i stva­ra­ju obi­te­lji. Jed­na­ko ta­ko, svje­do­ci smo i uža­sa kroz ko­ji pro­la­ze dje­ca u iz­bje­glič­kim ko­lo­na­ma.

Odras­ta­nje dje­ce u ra­tu na­ma je do­is­ta vr­lo bli­ska te­ma. Što im po­ru­ču­je­te “Ve­li­kom bi­ljež­ni­com”?

Ne po­ku­ša­vam da­ti ni­kak­vo rje­še­nje ni utje­hu jer ne vje­ru­jem da bi im to išta zna­či­lo. Za­pra­vo po­ku­ša­vam skre­nu­ti paž­nju na dje­cu ko­ja u ključnom pe­ri­odu svog odras­ta­nja i for­mi­ra­nja gu­be za­uvi­jek ne­što na što bi sva­ko di­je­te tre­ba­lo ima­ti pra­vo, a to je dje­tinj­stvo. Na svom po­čet­ku, sva­ki je ljud­ski ži­vot ne­is­pi­sa­na knji­ga. A riječi ru­ko­pi­sa ko­ji tek ima nas­ta­ti ni­ka­da ni­su sa­mo osob­ni iz­bor po­je­din­ca ne­go pri­je sve­ga pro­izvod vre­me­na, okol­nos­ti i men­ta­li­te­ta epo­he.

Za­što je ova pri­ča važ­na na­ma? Za­što je ak­tu­al­na?

Bo­jim se da će te­ma rat­nih tra­uma uvi­jek bi­ti ak­tu­al­na. To ba­rem po­t­vr­đu­je na­ša za­pad­na ci­vi­li­za- ci­ja, jer oči­to je da nas is­kus­tvo ra­ta ni­če­mu ne uči. Ka­ko pre­ži­vje­ti tak­vu sa­daš­njost, ka­ko gra­di­ti bu­duć­nost, ka­ko za­bo­ra­vi­ti proš­lost? O to­me naj­vi­še mo­že­mo na­uči­ti od dje­ce. Po­ne­kad du­bo­ko i ins­tin­k­tiv­no pra­ved­na, po­ne­kad zvjer­ski okrut­na, dje­ca ra­ta kao auto­di­dak­ti knji­gu svo­jih ži­vo­ta is­pi­su­ju na otu­đen, neo­če­ki­van na­čin, na­iz­gled li­šen emo­ci­ja, u vre­me­ni­ma ko­ja im ne os­tav­lja­ju dru­gi iz­bor.

Je­su li bli­zan­ci, glav­ni ju­na­ci pred­sta­ve, žr­tve ili po­bjed­ni­ci?

Bli­zan­ci su pot­pu­no ne­mo­ral­ni. Oni la­žu, ucje­nju­ju, ubi­ja­ju – pa ipak, oni pred­stav­lja­ju is­tin­sku etič­ku na­iv­nost. Oni su svo­je­vr­s­na etič­ka ču­do­vi­šta bez em­pa­ti­je, ko­ja či­ne ono što mo­ra­ju, u čud­noj slu­čaj­nos­ti sli­je­pe spon­ta­nos­ti i mi­sa­onog od­ma­ka. I kao što za njih ka­že Sla­voj Ži­žek: “Kad bi bi­lo vi­še tak­vih lju­di, svi­jet bi bio ugod­no mjes­to u ko­je­mu bi sen­ti­men­tal­nost za­mi­je­ni­la hlad­na i okrut­na strast.”

Ka­ko ste oda­bra­li tu­ma­če glav­nih ulo­ga u an­sam­blu ko­ji sa­da poz­na­je­te i “iz­nu­tra”?

Glav­ni ju­na­ci su ču­do­vi­šta, la­žu, ucje­nju­ju ubi­ja­ju..., ali pred­stav­lja­ju etič­ku na­iv­nost

Od sa­mog po­čet­ka znao sam da su Pe­tar Le­ven­tić i Ve­dran Ži­vo­lić ide­al­na po­dje­la. Uos­ta­lom, da oni ni­su dio an­sam­bla ZKM-a, vje­ro­jat­no “Ve­li­ku bi­ljež­ni­cu” ne bih ta­mo ni pos­tav­ljao.

Te­ma rat­nih tra­uma uvi­jek će bi­ti ak­tu­al­na, jer nas, oči­to, is­kus­tvo ra­ta ni­če­mu ne uči

Edvin Li­ve­rić Glu­mac se odav­no bavi i re­ži­jom, a zad­nji mu je ve­li­ki us­pjeh “Te­ško­će s iz­ra­ža­va­njem” u &TD-u

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.