Šva­ljek: Ne bo­jim se Ban­di­će­vih pri­jet­nji

Po­li­tič­ki do­ga­đa­ji u po­s­ljed­njim tjed­ni­ma da­ju nas­lu­ti­ti da se pros­tor do­go­vo­ra i su­rad­nje iz­me­đu dva­ju ključ­nih part­ne­ra u Vla­di i Sa­bo­ru – HDZ-a i Mos­ta – dra­ma­tič­no su­zio, dr­ži San­dra Šva­ljek. O sra­zu s gra­do­na­čel­ni­kom Zagreba ka­že:

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page -

Os­tat ću nes­tra­nač­ki kan­di­dat za gra­do­na­čel­ni­ka Zagreba, mo­žda će me po­dr­ža­ti ne­ke stran­ke ko­je nemaju svog kan­di­da­ta. Uvje­re­na sam da ću po­bi­je­di­ti OBZOR 4

Eko­no­mis­ti­ca San­dra Šva­ljek kan­di­di­ra­la se za gra­do­na­čel­ni­cu Zagreba, že­li opet u Ured gra­do­na­čel­ni­ka, ali ovaj put bez Mi­la­na Ban­di­ća. Na­ime, kao nje­go­va za­mje­ni­ca vla­da­la je Za­gre­bom u vri­je­me dok je Ban­dić imao pro­ble­ma s pra­vo­su­đem. S njim je iz­dr­ža­la sa­mo po­la man­da­ta, dvije go­di­ne, sve dok je Ban­dić pi­smom iz Re­me­tin­ca ni­je naj­u­rio iz Ure­da gra­do­na­čel­ni­ka. Ne­dav­no joj je Ban­dić za­pri­je­tio obja­vom do­ku­me­na­ta ko­ji bi je na­vod­no tre­ba­li dis­kre­di­ti­ra­ti. “Ban­di­ća se ne bo­jim”, ka­že Šva­ljek. Ka­ko objaš­nja­va­te to što se dr­ža­va ni­je us­pje­la fi­nan­ci­ra­ti na me­đu­na­rod­nom fi­nan­cij­skom tr­ži­štu? Taj do­ga­đaj jas­no po­ka­zu­je dvo­je. Pr­vo, uz vi­sok i ras­tu­ći jav­ni dug, zem­lja je već go­di­na­ma na sa­mom ru­bu fi­skal­ne odr­ži­vos­ti. Bi­lo je sa­mo pi­ta­nje tre­nut­ka kad će inves­ti­to­ri pres­ta­ti pok­la­nja­ti po­vje­re­nje ta­ko neo­d­go­vor­noj i ne­dis­ci­pli­ni­ra­noj dr­ža­vi. Niz go­di­na upo­zo­ra­va­mo na opas­nost od ovak­vog sce­na­ri­ja, ali se to ni­je že­lje­lo ču­ti i dje­lo­va­ti na od­go­va­ra­ju­ći na­čin. Dru­go, ne­mo­guć­nost za­du­ži­va­nja po­ka­zu­je ko­li­ko je, osim gos­po­dar­ske sta­bil­nos­ti, za per­cep­ci­ju zem­lje važ­na po­li­tič­ka sta­bil­nost. Sa­daš­nja po­li­tič­ka ne­iz­vjes­nost pot­pu­no je po­ni­šti­la po­zi­ti­van uči­nak iz­la­ska iz re­ce­si­je i naz­na­ke po­ve­ća­nja gos­po­dar­skog ras­ta. Ne­mo­guć­nost za­du­ži­va­nja ili za­du­ži­va­nje uz iz­u­zet­no ne­po­volj­ne uvje­te mo­glo bi na­še gos­po­dar­stvo gur­nu­ti u kri­zu ne­sa­gle­di­vih raz­mje­ra. Ipak, nas­tav­lja se po­zi­ti­van trend, objav­ljen je po­da­tak da je BDP u pr­vom tro­mje­se­čju ove go­di­ne po­ras­tao 2,7 pos­to. Tko je naj­vi­še zas­lu­žan za opo­ra­vak gos­po­dar­stva? Ima li u tom gos­po­dar­skom ras­tu pr­ste Vla­da Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća? Rast BDP-a po­čet­kom ove go­di­ne tre­ba pri­pi­sa­ti po­volj­noj gos­po­dar­skoj si­tu­aci­ji, a ti­me i so­lid­noj iz­voz­noj po­traž­nji u zem­lja­ma ko­je su naj­ve­će uvoz­ni­ce hr­vat­skih pro­izvo­da. Osim to­ga, u Hr­vat­skoj je po­ras­la osob­na po­troš­nja, što se vje­ro­jat­no do­go­di­lo za­to što su pr­ve naz­na­ke po­zi­tiv­nih gos­po­dar­skih tren­do­va i bla­gi rast pla­ća ohra­bri­le gra­đa­ne da tro­še ne­što više na­kon što su niz go­di­na svo­ju po­troš­nju od­ga­đa­li za ne­ka bo­lja vre­me­na. Ia­ko je pret­hod­na Vla­da po­če­la po­du­zi­ma­ti odre­đe­ne re­for­me i mje­re ko­je su iš­le u do­brom smje­ru, iz­u­zet­no je te­ško raz­lu­či­ti do­pri­nos tih mje­ra sto­pi ras­ta. Rek­la bih, me­đu­tim, da bi sto­pe ras­ta mo­gle biti više kad bi gos­po­dar­ska ak­tiv­nost bi­la snaž­ni­je po­du­pr­ta od­go­va­ra­ju­ćim mje­ra­ma eko­nom­ske po­li­ti­ke i una­pre­đe­njem pos­lov­nog okru­že­nja. Na to upu­ću­je či­nje­ni­ca da je u ni­zu dru­gih ze­ma­lja Uni­je os­tva­re­na i vi­ša sto­pa ras­ta ne­go u Hr­vat­skoj. Kad će­mo na par­la­men­tar­ne iz­bo­re? Još uvi­jek je to te­ško prog­no­zi­ra­ti. Po­li­tič­ki do­ga­đa­ji u po­s­ljed­njim tjed­ni­ma da­ju nas­lu­ti­ti da se pros­tor do­go­vo­ra i su­rad­nje iz­me­đu dva­ju ključ­nih part­ne­ra u Vla­di i Sa­bo­ru dra­ma­tič­no su­zio. Vi­djet će­mo ka­ko će se si­tu­aci­ja da­lje ra­zvi­ja­ti i ho­će li glav­ni po­li­tič- ki ak­te­ri pre­uze­ti od­go­vor­nost i dje­lo­va­ti u smis­lu po­li­tič­ke sta­bi­li­za­ci­je zem­lje, ko­ja je iz­u­zet­no važ­na i za gos­po­dar­stvo, ali i za druš­tve­ne od­no­se op­će­ni­to.

Ho­će li sa­bor­ski zas­tup­ni­ci iz­gla­sa­ti ne­po­vje­re­nje pr­vom pot­pred­sjed­ni­ku Vla­de To­mis­la­vu Ka­ra­mar­ku?

O to­me se mo­že sa­mo na­ga­đa­ti.

Ka­ko bis­te vi gla­sa­li da ste ne­za­vis­na zas­tup­ni­ca u Sa­bo­ru?

Pri­je sve­ga bih oče­ki­va­la od gos­po­di­na Ka­ra­mar­ka da shva­ti svo­ju po­li­tič­ku od­go­vor­nost. Moj je do­jam da se u Hr­vat­skoj po­li­tič­ka od­go­vor­nost op­će­ni­to ne shva­ća u pu­noj mje­ri. Sma­tram da sva­ka oso­ba ko­ja ob­na­ša od­go­vor­nu po­li­tič­ku duž­nost tre­ba iz­i­ći iz po­li­tič­ke sfe­re ka­da sum­nje u po­gle­du etič­nos­ti nje­zi­nih pos­tu­pa­ka za­sje­ne os­ta­le as­pek­te po­li­tič­kog dje­lo­va­nja. Uvi­jek pos­to­ji pri­li­ka za po­vra­tak ako se sum­nje po­ka­žu neo­s­no­va­ni­ma.

Ali Ka­ra­mar­ko to ne či­ni. Dak­le, ka­ko bis­te vi gla­sa­li?

Kad bih mo­ra­la gla­sa­ti za ili pro­tiv opo­zi­va To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka, gla­sa­la bih za opo­ziv i sma­tram da bi to bi­lo u in­te­re­su iz­u­zet­no po­treb­ne po­li­tič­ke sta­bi­li­za­ci­je zem­lje.

Ka­ko ko­men­ti­ra­te iz­bor San­dre Per­ko­vić za Za­grep­čan­ku go­di­ne s ob­zi­rom na to da ona u Sa­bo­ru sjedi za­hva­lju­ju­ći za­gre­bač­kom gra­do­na­čel­ni­ku Mi­la­nu Ban­di­ću, dak­le čo­vje­ku ko­ji joj je tu na­gra­du i uru­čio?

Oso­bi­to ci­je­nim i po­štu­jem sport­ske re­zul­ta­te gos­po­đe San­dre Per­ko­vić,ko­ji su po­s­lje­di­ca du­go­go­diš­njeg us­traj­nog bav­lje­nja spor­tom i živ­lje­nja ži­vo­tom pu­nim odri­ca­nja. Ne­ma sum­nje da su ti re­zul­ta­ti i više ne­go do­bar raz­log da joj se do­di­je­li ti­tu­la Za­grep­čan­ke go­di­ne.

Me­đu­tim, ni­je ona je­di­na ko­ja je u svo­joj pro­fe­si­ji pos­ti­gla ve­li­ke re­zul­ta­te. Mis­li­te li da bi se oki­ti­la tom ti­tu­lom da ni­je Ban­di­će­va ru­ka u Sa­bo­ru?

Gos­po­đa Per­ko­vić je svo­ju ti­tu­lu zas­lu­ži­la, ali je oprav­da­no upi­ta­ti se tre­ba li oso­be ko­je su u toj mje­ri invol­vi­ra­ne u po­li­ti­ku kan­di­di­ra­ti za tak­va priz­na­nja i tre­ba­ju li one pri­hva­ća­ti takve kan­di­da­tu­re. Na­ime, sa­ma mo­guć­nost kan­di­di­ra­nja i do­bi­va­nja ti­tu­le kod po­li­tič­ki an­ga­ži­ra­nih oso­ba ne­mi­nov­no do­vo­di do to­ga da se pi­ta­mo je li na­gra­da objek­tiv­no zas­lu­že­na ili ni­je, a to naj­češ­će ne­ga­tiv­no utje­če upra­vo na do­bit­ni­ke ti­tu­la, od­nos­no na­gra­da.

Je li to što je ona uči­ni­la uopće gra­đan­ski pris­toj­no?

U ne­dos­tat­ku jas­nih kri­te­ri­ja, svat­ko će od nas za se­be do­no­si­ti sud o to­me u skla­du s vlas­ti­tim etič­kim stan­dar­di­ma.

Kan­di­di­ra­li ste se za gra­do­na­čel­ni­cu Zagreba. S ko­jim glav­nim toč­ka­ma pro­gra­ma i ko­jom stra­te­gi­jom pla­ni­ra­te po­bi­je­di­ti Mi­la­na Ban­di­ća u svib­nju idu­će go­di­ne?

Već je sa­da jas­no da će biti više kan­di­da­ta za gra­do­na­čel­ni­ka Zagreba i tu ne tre­ba ni­ko­ga pod­ci­je­ni­ti. Sa­da pri­pre­mam svoj pro­gram, stra­te­gi­ju kam­pa­nje i okup­ljam tim su­rad­ni­ka. Mo­ja je pro­cje­na da gra­đa­ni oče­ku­ju nov, oz­bi­ljan i su­vre­men pris­tup u uprav­lja­nju gra­dom ka­kav sam ima­la pri­li­ke de­mons­tri­ra­ti u ne­ko­li­ko mje­se­ci ka­da sam ob­na­ša­la duž­nost gra­do­na­čel­ni­ka. Stra­te­gi­ja kam­pa­nje te­me­ljit će se na iz­rav­nom kon­tak­tu s gra­đa­ni­ma. Na­ime, za raz­li­ku od par­la­men­tar­nih iz­bo­ra, lo­kal­ni iz­bo­ri iz­i­sku­ju da bu­de­te u što ve­ćoj mje­ri me­đu gra­đa­ni­ma te da u raz­go­vo­ru s nji­ma os­lu­šku­je­te nji­ho­ve po­tre­be i as­pi­ra­ci­je te da pro­na­đe­te do­bar na­čin da ih po­štu­je­te. Uopće ne mogu za­mis­li­ti kam­pa­nju bez in­ten­ziv­ne ko­mu­ni­ka­ci­je s gra­đa­ni­ma i otvo­re­nos­ti za nji­ho­ve pro­ble­me, su­ges­ti­je i ide­je. Osim iz­rav­nih kon­ta­ka­ta i ko­mu­ni­ka­ci­je pu­tem druš­tve­nih mre­ža, or­ga­ni­zi­rat ću i te­mat­ske jav­ne ras­pra­ve o važ­nim te­ma­ma na ko­je po­zi­vam struč­nja­ke, ali i sve za­in­te­re­si­ra­ne gra­đa­ne. Ras­pra­ve o ne­kim te­ma­ma odvi­jat će se on­dje gdje s nji­ma po­ve­za­ni pro­ble­mi naj­vi­še do­la­ze do iz­ra­ža­ja i gdje gra­đa­ni o nji­ma mogu go­vo­ri­ti iz osob­nog is­kus­tva. Na pri­mjer, ne mo­že­te oz­bilj­no rje­ša­va­ti pro­blem od­la­ga­li­šta ot­pa­da na Ja­ku­šev­cu ako ne raz­go­va­ra­te s lju­di­ma ko­ji on­dje ži­ve.

Mis­li­te li oz­bilj­no kad naj­av­lju­je­te da će­te po­bi­je­di­ti gos­po­di­na Ban­di­ća. Ne­ki ka­žu da ste vi za­pra­vo nje­gov tro­jan­ski konj i da se na­tje­če­te sa­mo ka­ko bis­te uma­nji­li šan­se nje­go­vim pro­tiv­ni­ci­ma

Da ne mis­lim oz­bilj­no, ne vi­dim raz­lo­ga zbog če­ga bih se uopće upus­ti­la u kan­di­da­tu­ru. Svo­ju kan­di­da­tu­ru shva­ćam od­go­vor­no, kao uos­ta­lom i vo­đe­nje gra­da. Na­čin na ko­ji pris­tu­pam stva­ri­ma gra­đa­ni su mo­gli vi­dje­ti i upoz­na­ti ti­je­kom mog uprav­lja­nja gra­dom.

Ču­je­te li se s gos­po­di­nom Ban­di­ćem?

Ne.

Kan­di­di­ra­li ste se kao ne­za­vis­na kan­di­dat­ki­nja, pred­sta­vi­li ste se za­jed­no s gos­po­di­nom Fer­de­lji­jem, ko­ji sjedi u HSLS-ovu klu­bu u za­gre­bač­koj Grad­skoj skup­šti­ni. Sto­ji li Da­rin­ko Ko­sor i HSLS

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.