Fe­rit Şa­henk

Naj­bo­ga­ti­ji Tur­čin: U vaš tu­ri­zam ulo­žit ću 100 mi­li­ju­na eura

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Raz­go­va­ral: MA­RI­NA ŠU­NJER­GA Sni­mio: DA­VOR VIŠ­NJIĆ/ PIXSELL

Jje­dan od naj­bo­ga­ti­jih lju­di Tur­ske Fe­rit Şa­henk za­ljub­lje­nik je u Hr­vat­sku, a pr­vi ju je put po­sje­tio na na­go­vor hr­vat­skog am­ba­sa­do­ra u Tur­skoj. U Hr­vat­skoj je poz­nat tek kao čo­vjek ko­ji želi ši­ri­ti broj ma­ri­na u svom por­t­fe­lju, me­đu­tim, nje­go­va Doğuş gru­pa uklju­ču­je 283 tvrt­ke u osam sek­to­ra či­ja je imo­vi­na pot­kraj 2015. vri­je­di­la 109 mi­li­jar­di do­la­ra. Sam Şa­henk, pre­ma pro­ci­je­ni For­be­sa, “vri­je­di” 2,5 mi­li­jar­de do­la­ra. Nje­go­vo car­stvo uklju­ču­je dru­gu naj­ve­ću ban­ku Tur­ske, Ga­ran­ti ban­ku, auto­mo­bil­ski biz­nis u ko­jem pro­dao 206 ti­su­ća auto­mo­bi­la sa­mo u proš­loj go­di­ni, me­dij­sku kom­pa­ni­ju s 1100 za­pos­le­nih ko­ja uklju­ču­je se­dam ra­dio pos­ta­ja, se­dam TV pos­ta­ja i te šest ma­ga­zi­na. Pr­vi biz­nis ko­ji je po­kre­nuo nje­gov otac Ayhan Şa­henk gra­đe­vin­ska je tvrt­ka ko­ja pos­lu­je već 60 go­di­na i ko­ja je iz­ra­di­la pro­jek­te u ukup­noj vri­jed­nos­ti od 17 mi­li­jar­di do­la­ra. U ho­tel­skom je biz­ni­su pri­su­tan s 13 ma­ri­na, 17 ho­te­la ko­ji su pod uprav­lja­njem tvrt­ke te 150 res­to­ra­na uglav­nom ba­zi­ra­nih u Tur­skoj. Doğus se ra­zvi­ja i u ener­ge­ti­ci pa su u suv­las­niš­tvu ne­ko­li­ko elek­tra­na ukup­ne sna­ge oko 1 GW, što je ja­či­na dva Plo­mi­na C. Za Ve­čer­nji list Fe­rit Şa­henk naj­av­lju­je da će u Hr­vat­sku do­ves­ti re­ga­te i utr­ke na mo­ru te da mu je že­lja ra­zvi­ja­ti sport­ske ško­le ko­je bi mo­gle sta­ti uz bok naj­poz­na­ti­jim ško­la­ma na svi­je­tu. Nje­go­vi in­te­re­si ne sta­ju na ma­ri­na­ma, već u Hr­vat­skoj želi na­pra­vi­ti i bro­do­gra­di­li­šte.

Doğuş gru­pa ši­ri se u tu­ris­tič­kom sek­to­ru. Ko­li­ko nov­ca pla­ni­ra­te ulo­ži­ti u idu­će tri go­di­ne?

Sa­mo u tu­ris­tič­ki sek­tor pla­ni­ra­mo ulo­ži­ti oko 400 do 450 mi­li­ju­na do­la­ra, pri če­mu će­mo u Hr­vat­sku pla­si­ra­ti oko 100 mi­li­ju­na eura. To je iz­nos re­zer­vi­ran za pro­jek­te ko­je smo za­po­če­li u Za­dru i ko­ji su nam u fo­ku­su.

Ka­ko ste i za­što iz­a­bra­li Hr­vat­sku kao zem­lju za ula­ga­nje?

U ži­vo­tu mo­ra­te vje­ro­va­ti u sre-

ću i slu­čaj­nos­ti. Hr­vat­ski am­ba­sa­dor u Tur­skoj or­ga­ni­zi­rao je za nas pre­zen­ta­ci­je u vi­še na­vra­ta te me na­go­va­rao da is­tra­žim mo­guć­nos­ti Hr­vat­ske. Ni­sam mu že­lio slo­mi­ti sr­ce pa sam pris­tao ot­pu­to­va­ti u Hr­vat­sku ia­ko ni­sam znao ni­šta o kva­li­te­ti des­ti­na­ci­je. Kad sam do­šao, vi­dio sam pre­kras­nu zem­lju s bo­ga­tom kul­tu­rom, pre­div­nim lju­di­ma i iz­nim­nim po­ten­ci­ja­lom. U pos­lu se čes­to od­lu­čim ri­ski­ra­ti. Za tri ili pet go­di­na lju­di će go­vo­ri­ti o Hr­vat­skoj i nje­zi­nu us­po­nu te se pi­ta­ti za­što su je pro­pus­ti­li. Ni­sam htio da se to do­go­di me­ni! Mno­go je as­pe­ka­ta Hr­vat­ske ko­je ni­sam na­bro­jio, od gos­to­prim­s­tva do ge­net­ske na­da­re­nos­ti za sport, ali ono što je me­ni iz­u­zet­no bit­no jest da se u Hr­vat­skoj osje­ćam kao do­ma. Ni­ka­da nas vlas­ti ni­su tre­ti­ra­le kao stra­nog ula­ga­ča, a ka­da se ta­ko osje­ća­te, vaš ape­tit ras­te i sprem­ni ste ula­ga­ti još vi­še.

Svo­jim se ka­pa­ci­te­ti­ma obra­ća­te tu­ris­ti­ma ve­će ku­pov­ne mo­ći. Tre­ba li Hr­vat­ska ra­zvoj te­me­lji­ti na luksuznom tu­riz­mu?

Ap­so­lut­no da jer je Hr­vat­ska jedinstvena lo­ka­ci­ja ko­ja ni­je pot­pu­no ot­kri­ve­na, na­ro­či­to me­đu gos­ti­ma ko­ji le­te pr­vom kla­som ili do­la­ze svo­jim avi­oni­ma ili bro­do­vi­ma. Luk­suz je ja­ko in­te­re­san­tan po­jam jer ga je te­ško de­fi­ni­ra­ti. Luk­suz mo­že bi­ti ve­če­ra u naj­skup­ljem res­to­ra­nu ili ho­da­nje bo­so­nog po pješ­ča­noj pla­ži. De­fi­ni­ci­ja luk­su­za se pro­mi­je­ni­la ti­je­kom go­di­na. Hr­vat­ska nu­di go­le­mu vri­jed­nost u tom kon­tek­s­tu. Ima ne­vje­ro­jat­ne oto­ke, bo­ja ka­me­na i za­las­ci sun­ca su je­dins­tve­ni... Ipak, da bis­te pri­vuk­li tak­ve gos­te, mo­ra­te stvo­ri­ti in­fras­truk­tu­ru, što kre­će od vr­hun­ski ško­lo­va­ne rad­ne sna­ge ko­ju Hr­vat­ska uglav­nom ima od zrač­nih lu­ka i auto­ces­ta te na­rav­no vr­hun­skih ho­te­la. Za­to bih sa­vje­to­vao nad­lež­ni­ma da Hr­vat­sku po­zi­ci­oni­ra­ju kao luk­suz­nu des­ti­na­ci­ju, a ne zem­lju ma­sov­nog tu­riz­ma. Na­rav­no, da bi se u tom di­je­lu na­prav i o is­ko­rak, po­treb­ni su naj­bo­lji res­to­ra­ni, za­bav­ni sa­dr­žaj, a mi upra­vo i že­li­mo stvo­ri­ti tak­vo okru­že­nju pri­je ne­go što u Hr­vat­sku do­đu i dru­gi ula­ga­či. Sprem­ni smo ula­ga­ti u gre­en­fi­eld pro­jek­te i stva­ra­ti no­ve lo­ka­ci­je. Svo­je za­pos­le­ni­ke edu­ci- ra­mo ka­ko bi od­go­vo­ri­li na iz­a­zo­ve pa smo ta­ko go­di­nu i pol da­na pri­je otva­ra­nja ho­te­la u Ši­be­ni­ku pos­la­li mla­de ka­dro­ve u na­še objek­te da uče naj­bo­lje prak­se. Ve­ći­na mla­dih lju­di ko­ji su po­ha­đa­li na­šu edu­ka­ci­ju još su u na­šoj tvrt­ki, na što sam po­no­san.

Na­gla­si­li ste da ste sprem­ni stvo­ri­ti no­ve des­ti­na­ci­je. Mo­že li inves­ti­ci­ja funk­ci­oni­ra­ti bez po­di­za­nja ka­te­go­ri­je sa­me za­jed­ni­ce u ko­ju se pla­si­ra?

Lju­di pu­tu­ju ka­ko bi upoz­na­li kul­tu­ru, lju­de, hra­nu, pri­ro­du, za­pra­vo ži­vot u mjes­tu ko­je ne poz­na­ju i ko­je je raz­li­či­to od kul­tu­ra ko­je su već vi­dje­li. To je esen­ci­ja tu­riz­ma. Za­to je vr­lo bit­no da tu­ris­ti ni­su iz­dvo­je­ni u ho­te­li­ma – oni mo­ra­ju bi­ti me­đu lo­kal­nim sta­nov­ni­ci­ma. Kao ula­ga­či ne ba­zi­ra­mo se na do­vo­đe­nju stra­nih gos­ti­ju, ne­go se os­la­nja­mo i na lo­kal­nu za­jed­ni­cu i do­ma­će gos­te. Za­to je ja­ko bit­no bi­ti pri­ja­telj lo­kal­noj za­jed­ni­ci i s njom ži­vje­ti. Ne ula­že­mo mi sa­mo u svoj pro­jekt, već u po­di­za­nje vri­jed­nos­ti ci­je­le za­jed­ni­ce. Ta­ko u Za­dar do­vo­di­mo vr­lo luk­su­zan ho­tel­ski la­nac kak­vog do­sad ni­je bi­lo.

O ko­jem ho­tel­skom lan­cu go­vo­ri­te?

Ugo­vor s ho­tel­skim bren­dom već smo pot­pi­sa­li, a ono što mo­gu re­ći jest da će do­la­zak tog lan­ca ima­ti vr­lo po­zi­ti­van uči­nak na Za­dar kao des­ti­na­ci­ju. Ima­ti ta­kav brend ko­ji je poz­nat u cijelom svi­je­tu po­di­že vri­jed­nost ci­je­log tu­ris­tič­kog sek­to­ra. Bez pro­ble­ma smo mo­gli sa­mi uprav­lja­ti ho­te­lom, ali ri­ječ je o ime­nu u ko­je lju­di ima­ju po­vje­re­nje i u či­ju su kva­li­te­tu si­gur­ni pa či­nje­ni­ca da će bi­ti u Hr­vat­skoj mno­ge mo­že po­tak­nu­ti da do­pu­tu­ju u Za­dar.

Ia­ko ne spo­mi­nje­te ime ho­tel­skog lan­ca, mo­že­te li re­ći za­što su pris­ta­li do­ći u Hr­vat­sku?

Mi već ra­di­mo s nji­ma i oni zna­ju ka­ko ra­di­mo pa su nam da­li po­vje­re­nje. Pri pr­vom po­sje­tu me­nadž­men­ta lan­ca na­šem ho­te­lu po­ka­za­li smo im lo­ka­ci­ju i ot­kri­li na­še pla­no­ve s ho­te­lom, i oni su nam po­vje­ro­va­li.

Otvo­ri­mo pi­ta­nje pri­va­ti­za­ci­je ACI-ja Ne­ko­li­ko ste pu­ta po­t­vr­di­li da že­li­te po­ve­ća­ti udjel u toj sa­da ve­ćin­ski dr­žav­noj kom­pa­ni­ji, a ia­ko od­lu­ka o pri­va­ti­za­ci­ji tvrt­ke ni­je do­ne­se­na, iz iz­ja­va mi­nis­ta­ra mo­že se iš­či­ta­ti da će bi­ti na pro­da­ju. I jed­na od naj­ve­ćih hr­vat­skih tvrt­ki, Adris gru­pa, za­in­te­re­si­ra­na je za ACI. Jes­te li se sprem­ni za bit­ku?

Mi smo za­in­te­re­si­ra­ni za ACI jer je na­utič­ki biz­nis dio Doğuş gru­pe pa smo na­po­s­ljet­ku i u Hr­vat­skoj ku­pi­li tri ma­ri­ne. Naš kon­ku­rent Adris gru­pa res­pek­ta­bil­na je kom­pa­ni­ja i po­put nas vje­ru­je u to da bi Hr­vat­ska tre­ba­la bi­ti des­ti­na­ci­ja za luk­suz­ni tu­ri­zam. Mis­lim da bi ovo bi­la do­bra pri­li­ka za obje kom­pa­ni­je, a da bi u tom na­tje­ca­nju tre­ba­la po­bi­je­di­ti Hr­vat­ska. To je naj­važ­ni­je jer će ma­ri­ne uvi­jek bi­ti u Hr­vat­skoj. Mi će­mo bi­ti sa­mo ku­ha­ri u va­šoj ku­hi­nji i tru­dit će­mo se na­pra­vi­ti naj­bo­lje je­lo, kao što sam uvje­ren da je to plan i Adris gru­pe. Hr­vat­ski gra­đa­ni tre­ba­ju bi­ti ti­me za­do­volj­ni.

Hr­vat­ska se Vla­da na­da do­broj ci­je­ni. Tr­žiš­na je vri­jed­nost dr­žav­nog udje­la u tvrt­ki oko 62 mi­li­ju­na eura. Jes­te li sprem­ni

po­nu­di­ti vi­še?

Ako se ne va­ram, ri­ječ je o lis­ta­noj kom­pa­ni­ji pa ne že­lim go­vo­ri­ti o ci­je­na­ma. Mo­gu re­ći sa­mo da će­mo pro­ci­je­ni­ti tvrt­ku i da će po­nu­da ovi­si­ti o toj pro­cje­ni.

Za­nim­ljiv je po­da­tak da ACI s 23 ma­ri­ne i oko 6600 ve­zo­va os­tva­ru­je oko 10 mi­li­ju­na eura bru­to do­bi­ti, dok Doğuş, s tri ma­ri­ne i 2100 ve­zo­va, ima oko se­dam mi­li­ju­na eura bru­to do­bi­ti. Ko­li­ki je pra­vi po­ten­ci­jal ACI-ja?

Uvi­jek se mo­že na­pra­vi­ti vi­še. Doğuş je spre­man dig­nu­ti ACI-je­ve ma­ri­ne na vi­šu ra­zi­nu i, na­rav­no, znat­no po­ve­ća­ti re­zul­ta­te. Sa­me broj­ke ko­je ste na­ve­li go­vo­re o pra­vom po­ten­ci­ja­lu ACI-ja.

Mo­že li se u pet do de­set go­di­na obr­nu­ti trend pos­lo­va­nja ACI-ja po ko­jem se tek če­t­vr­ti­na pri­ho­da os­tva­ru­je od do­dat­nih us­lu­ga, a tri tre­ći­ne na pri­ho­di­ma od ve­zo­va jer to do­ma­će ma­ri­ne tre­nu­tač­no či­ni tek par­ki­ra­liš­nim mjes­tom za bro­do­ve?

Po­ten­ci­jal Hr­vat­ske je go­lem upra­vo zbog lo­ka­ci­ja ko­je su iz­vr­s­ne. Mi vje­ru­je­mo u stva­ra­nje des­ti­na­ci­ja, a u biz­ni­su s ma­ri­na­ma od­go­vor je u po­nu­di us­lu­ga. Ras­pon je od tr­go­vi­na, res­to­ra­na, ho­te­la pa čak i gol­fa. Ja ne igram golf, ali vje­ru­jem u gol­fer­ske des­ti­na­ci­je jer priv­la­če po­seb­nu gru­pu bo­ga­tih gos­ti­ju. Ni­sam pro­učio detalje o ACI-je­vim lo­ka­ci­ja­ma pa ne znam što se mo­že ra­zvi­ti uz sa­me ma­ri­ne, ali ako se te­me­lji­te na ve­zo­vi­ma, gu­bi­te ve­lik po­ten­ci­jal svog biz­ni­sa i des­ti­na­ci­je.

Dr­ža­va pro­da­je i ho­tel­ske ku­će i biv­še voj­ne lo­ka­ci­je ko­je su na pres­tiž­nim mjes­ti­ma. Doğuş in­ten­ziv­no ra­zvi­ja svoj ho­tel­ski biz­nis. Jes­te li pro­mo­tri­li mo­guć­nost ula­ga­nja u tom smje­ru?

Doğuşev ho­tel­ski sek­tor zas­ni­va se na bo­utique ho­te­li­ma, a uz ma­ri­ne, u Hr­vat­skoj pos­to­ji ve­lik po­ten­ci­jal za ra­zvoj ma­njih luk­suz­nih ho­te­la, ali i bro­do­gra­di­li­šta ko­ja mo­gu bi­ti do­dat­na po­nu­da za na­uti­ča­re. Ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti mo­guć­nost ula­ga­nja u bro­do­gra­di­li­šta za me­ga­jah­te ko­ja nu­de i ser­vis bro­do­va jer vlas­ni­ci i ne­ko­li­ko pu­ta go­diš­nje po­sje­te svo­je bro­do­ve. Pos­to­ja­nje kre­di­bil­nog bro­do­gra­di­li­šta spe­ci­ja­li­zi­ra­nog za jah­te mo­že sta­vi­ti Hr­vat­sku na tu­ris­tič­ku kar­tu me­đu naj­luk­suz­ni­jom kli­jen­te­lom. Po­ten­ci­jal le­ži i u or­ga­ni­zi­ra­nju naj­poz­na­ti­jih re­ga­ta i mor­skih utr­ka u raz­li­či­tim ka­te­go­ri­ja­ma. Ta­ko se stva­ra luk­suz­na lo­ka­ci­ja ko­ja ima za­okru­že­nu po­nu­du. Ako Por­to Cer­vo ima šest do de­set re­ga­ta go­diš­nje, mo­že ih ima­ti i Hr­vat­ska jer ima in­fras­truk­tu­ru za tak­ve pro­jek­te. Već smo po­če­li raz­go­va­ra­ti s vlas­ni­ci­ma bro­do­va s ob­zi­rom na to da se i ja na­tje­čem u re­ga-

BU­DUĆ­NOST ACI-ja Doğuş je spre­man dig­nu­ti ACI-je­ve ma­ri­ne na vi­šu ra­zi­nu i, na­rav­no, znat­no po­ve­ća­ti re­zul­ta­te. Ako se te­me­lji­te sa­mo na ve­zo­vi­ma, gu­bi­te ve­lik po­ten­ci­jal O LUKSUZNOM TU­RIZ­MU Hr­vat­ska je jedinstvena lo­ka­ci­ja ko­ja ni­je pot­pu­no ot­kri­ve­na, na­ro­či­to me­đu gos­ti­ma ko­ji le­te pr­vom kla­som ili do­la­ze svo­jim avi­oni­ma ili bro­do­vi­ma

ta­ma, i nit­ko mi ni­je re­kao da ne želi do­ći u Hr­vat­sku. Moj je san do­ves­ti ja­ku utr­ku u Hr­vat­sku i na­dam se da ću to na­pra­vi­ti pr­vi.

Iz­van Du­brov­ni­ka, Za­dra i Ši­be­ni­ka, gle­da­te li i dru­ge lo­ka­ci­je u Hr­vat­skoj?

Važ­no nam je da lo­ka­ci­ja u ko­ju ula­že­mo ima po­treb­nu in­fras­truk­tu­ru i da se osje­ća­mo do­bro­doš­li­ma u za­jed­ni­ci. Sve je mo­gu­će!

Ra­ni­je ste spo­me­nu­li ra­zvi­je­nost spor­ta kao hr­vat­sku pred­nost. Ka­ko to ko­mer­ci­ja­li­zi­ra­ti?

Hr­va­ti su ge­net­ski vr­lo ta­len­ti­ra­ni za sport, od ko­šar­ke do no­go­me­ta i je­dre­nja. Ima­te svjet­ski poz­na­ta sport­ska ime­na. Hr­vat­ska za­to mo­že bi­ti ja­ko za­nim­lji­va za ra­zvoj sport­skih ško­la i mis­lim da bi to mo­glo bi­ti idu­će što će­mo u Hr­vat­skoj ra­di­ti. Tu­ri­zam ni­je sa­mo ho­tel, lju­di pu­tu­ju i ra­di zdrav­lja, ali sve vi­še i ra­di spor­ta. Već sa­da nam te­ni­ski pro­gram vo­di Go­ran Iva­ni­še­vić, a že­li­mo su­ra­đi­va­ti s mno­gim dru­gim sport­skim ime­ni­ma u Hr­vat­skoj ka­ko bi­smo mo­gli ra­zvi­ti i taj dio pos­lo­va­nja. Umjes­to da lju­di svo­ju dje­cu ša­lje u ško­le di­ljem svi­je­ta, po­put te­ni­skih cen­ta­ra na Flo­ri­di, za­što ne bi doš­li u ja­ke ško­le u Hr­vat­skoj ko­je bi vo­di­li svjet­ski poz­na­ti spor­ta­ši. To do­vo­di ci­je­le obi­te­lji i stva­ra po­ten­ci­jal za du­go­ro­čan rast. Hr­vat­ska ima pu­no po­ten­ci­ja­la, a ono što ne­dos­ta­je jest sa­mo da se sta­vi na kar­tu svi­je­ta. Zbog to­ga mo­ra­te ima­ti još ula­ga­ča po­put nas.

Ne­dav­no je u Hr­vat­skoj odr­žan hr­vat­sko-tur­ski gos­po­dar­ski fo­rum na ko­jem ste i sa­mi su­dje­lo­va­li. Oče­ku­je­te li da će on do­ni­je- ti no­ve pro­jek­te i ja­ču su­rad­nju?

Pr­vo bih že­lio na­gla­si­ti da sam bio odu­šev­ljen go­le­mim od­zi­vom s obje stra­ne. Po­ru­ke ko­je su pred­sjed­nik Tur­ske i pred­sjed­ni­ca Hr­vat­ske pos­la­li bi­le su ja­ko važ­ne za inves­ti­to­re. I sa­da su ne­ke tur­ske tvrt­ke za­in­te­re­si­ra­ne za tu­ris­tič­ka ula­ga­nja, ali mo­že bi­ti još pu­no vi­še su­rad­nje me­đu zem­lja­ma. Mis­lim da bi­smo mo­gli za­jed­no ula­ga­ti i u tre­će zem­lje.

Ko­je su naj­ve­će raz­li­ke u pos­lov­noj kul­tu­ri i men­ta­li­te­tu iz­me­đu Hr­vat­ske i Tur­ske?

Mis­lim da smo ja­ko slič­ni, kao uos­ta­lom i na glo­bal­nom tr­ži­štu. I Hr­va­ti i Tur­ci vje­ru­ju u svo­ju zem­lju, a ka­ko je su­rad­nja iz­me­đu na­še dvi­je zem­lje bi­la iz­nim­no do­bra, mis­lim da se me­đu­sob­no do­bro ra­zu­mi­je­mo i po­štu­je­mo.

Što Hr­vat­ska tre­ba pro­mi­je­ni­ti da bi ula­gač­ka kli­ma bi­la bo­lja?

Za­is­ta ne­mam pri­go­vo­ra. Hr­vat­ska ima slič­nos­ti s Tur­skom u smis­lu da lo­kal­ni ka­pi­tal ni­je do­vo­ljan da bi stvo­rio rad­na mjes­ta za dje­cu ko­ja iz­la­ze iz obra­zov­nog sus­ta­va. I va­ma, kao i Tur­skoj, tre­ba­ju stra­ni ula­ga­či. Svi u Vla­di zna­ju što že­le ino­zem­ni ula­ga­či, ali jed­na od po­lu­ga jest i do­la­zak velikih pos­lov­nih ime­na. Dra­go mi je da smo me­đu pr­vi­ma iz Tur­ske ko­ji su doš­li jer in­te­res za Hr­vat­sku ras­te i me­đu tur­skim ula­ga­či­ma i me­đu na­šim glo­bal­nim part­ne­ri­ma. Do­volj­no je po­vu­ći ne­ko­li­ko jed­nos­tav­nih po­te­za i po­jed­nos­ta­vi­ti pro­ce­du­re kao što su na­pra­vi­le Ita­li­ja, Špa­njol­ska pa i Tur­ska u po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na te, u kom­bi­na­ci­ji s ne­ko­li­ko ja­kih ime­na s ja­kim bren­do­vi­ma, Hr­vat­ska mo­že na­pra­vi­ti ve­lik is­ko­rak.

Ma­ri­ne će uvi­jek bi­ti u Hr­vat­skoj. Mi smo sa­mo ku­ha­ri u va­šoj ku­hi­nji i tru­di­mo se na­pra­vi­ti naj­bo­lje je­lo

Poz­na­ti je za­ljub­lje­nik u ko­šar­ku i utr­ke na mo­ru, a pu­šta i glaz­bu

Men­ta­li­tet Mis­lim da smo ja­ko slič­ni, i Hr­va­ti i Tur­ci vje­ru­ju u svo­ju zem­lju i za­to se ja­ko do­bro ra­zu­mi­je­mo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.