Di­je­lit će­mo kre­di­te za kup­nju ne­kret­ni­na, a ne za po­kri­va­nje mi­nu­sa

Je­dan od os­ni­va­ča etič­ne ban­ke Go­ran Je­ras naj­av­lju­je po­če­tak ra­da i – vr­lo ni­ske ka­ma­te

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Pi­še: VA­LEN­TI­NA WI­ES­NER MI­JIĆ

Ufi­ni­šu os­ni­va­nja etič­ne ban­ke u Hr­vat­skoj, nje­zin bu­du­ći di­oni­čar, Za­dru­ga za etič­no fi­nan­ci­ra­nje (ZEF) do­ma­ćin je Go­diš­nje skup­šti­ne Fe­de­ra­ci­je europ­skih etič­nih i al­ter­na­tiv­nih ba­na­ka (FEBEA) ko­ja se pr­vi put odr­ža­va u Hr­vat­skoj, u Spli­tu. O no­vom mo­de­lu ban­kar­stva i kon­fe­ren­ci­ji ko­ju tom pri­li­kom or­ga­ni­zi­ra­ju pod na­zi­vom So­cin­no­vet­hics: Si­ner­gi­ja etič­nog fi­nan­ci­ra­nja s druš­tve­nim i teh­no­lo­škim ino­va­ci­ja­ma, raz­go­va­ra­li smo s Go­ra­nom Je­ra­som, jed­nim od os­ni­va­ča etič­ne ban­ke ko­ji se na­kon se­dam go­di­na kon­zul­tant­skog is­kus­tva u fi­nan­cij­skom sek­to­ru u Ni­zo­zem­skoj u Hr­vat­sku vra­tio upra­vo s mi­si­jom ute­me­lje­nja ins­ti­tu­ci­je ko­ja će na odr­živ i pra­ve­dan na­čin fi­nan­ci­ra­ti re­al­ni sek­tor.

Dvi­je go­di­ne ni­su pu­no

– Za etič­nu ban­ku sve je sprem­no, osim de­mons­tra­ci­je in­te­re­sa ko­ji pos­to­ji i u prak­si. Zad­nja je pre­pre­ka uklju­či­va­nje u za­dru­gu svih onih ko­ji že­le ima­ti tak­vu ban­ku. Vi­še ni­je pro­blem ni ka­pi­tal ni bi­lo kak­va teh­nič­ka pre­pre­ka, ne­go stva­ra­nje kri­tič­ne ma­se bu­du­ćih suv­las­ni­ka, kli­je­na­ta, čla­no­va etič­ne ban­ke. Je­ras is­ti­če da, ia­ko se či­ni du­go, za­pra­vo sve tra­je vr­lo krat­ko jer se pro­ce­su pris­tu­pi­lo te­me­lji­to i oprez­no, a dvi­je go­di­ne ni­su du­gač­ko raz­dob­lje ni ako ih se us­po­re­di s is­kus­tvi­ma os­ni­va­nja dru­gih ba­na­ka u Eu­ro­pi. – Ban­ca Eti­ca u Ita­li­ji os­ni­va­la se osam go­di­na, bel­gij­ska NewB sad je u pe­toj go­di­ni i još dvi­je do tri go­di­ne si­gur­no ne­će po­če­ti s ra­dom. Ovak­vi su pro­jek­ti du­go­traj­ni jer zah­ti­je­va­ju stva­ra­nje po­vje­re­nja me­đu ve­li­kim bro­jem lju­di, što ni­je la­ko, po­go­to­vo u Hr­vat­skoj gdje su lju­di iz­ra­zi­to skep­tič­ni i zbog ve­li­kog bro­ja pri­je­va­ra iz­gu­bi­li su na­vi­ku me­đu­sob­ne su­rad­nje i po­vje­re­nja – ka­že. No, ka­ko sto­je s ka­pi­ta­lom? – Ako gle­da­mo fi­nan­cij­sku sna­gu pos­to­je­ćih čla­no­va, oni si­gur­no mo­gu pri­ku­pi­ti iz­nos do­vo­ljan za po­kre­ta­nje ban­ke. Me­đu­tim, ne že­li­mo ima­ti ve­li­ki ka­pi­tal od tek ne­ko­li­ci­ne po­je­di­na­ca jer bi nam pri­je­ti­la sud­bi­na slič­nih ba­na­ka s ma­lo vlas­ni­ka ko­je se pre­tva­ra­ju u pri­vat­ne ser­vi­se. Cilj nam je ve­li­ki broj ma­lih ula­ga­ča, bez ob­zi­ra na vi­si­nu iz­no­sa ko­ji mo­gu upla­ti­ti. Na taj na­čin od tre­nu­tač­nih oko 420 čla­no­va ima­mo fi­nan­cij­ski po­ten­ci­jal oko 76 mi­li­ju­na ku­na. Cilj nam je sačuvati te­melj­ne vri­jed­nos­ti ko­je se od­no­se na de­mo­krat­sko uprav­lja­nje, ne raz­miš­lja­mo o pre­ča­ci­ma u skup­lja­nju ka­pi­ta­la, kao što bi bi­lo skla­pa­nje spo­ra­zu­ma s ve­ćim fi­nan­cij­skim ins­ti­tu­ci­ja­ma ko­je za to ima­ju in­te­res, po­put osi­gu­ra­va­ju­ćih dru­šta­va i me­đu­na­rod­nih fi­nan­cij­skih ins­ti­tu­ci­ja i fon­do­va. I FEBEA nam nu­di su­dje­lo­va­nje... Otvo­re­ni smo za su­rad­nju s inves­ti­to­ri­ma, ali ne u te­melj­nom ka­pi­ta­lu. S HNB-om su u kon­tak­tu već vi­še od dvi­je go­di­ne, ali for­mal­na služ­be­na ko­mu­ni­ka­ci­ja ni­je još po­če­la jer ne­ma­ju po­tre­ban ka­pi­tal ko­ji je pre­dvi­đen pos­lov­nim pla­nom ka­ko bi i služ­be­no pre­da­li zah­tjev za do­bi­va­nje li­cen­ci­je. Ka­ko ste do­sad fi­nan­ci­ra­li os­ni­vač­ke ak­tiv­nos­ti? – Bi­tan su iz­vor europ­ski pro­jek­ti: ci­je­lu proš­lu go­di­nu po­kri­li smo iz jed­nog bri­sel­skog. Dru­gi su iz­vor us­lu­ge ko­je pru­ža za­dru­ga, naj­češ­će fi­nan­cij­sko i stra­te­ško pla­ni­ra­nje, iz­na­la­že­nje ino­va­tiv­nih me­to­da fi­nan­ci­ra­nja, eva­lu­aci­ja pro­je­ka­ta, spe­ci­ja­li­zi­ra­ne ra­ču­no­vod­stve­ne us­lu­ge za za­dru­ge... Ima­mo i do­na­ci­ju od Na­ci­onal­ne zak­la­de za ra­zvoj ci­vil­nog druš­tva od 100 ti­su­ća ku­na go­diš­nje, ko­ja će se, na ža­lost, pre­po­lo­vi­ti jer Vla­da ni­je us­pje­la ime­no­va­ti Uprav­ni od­bor pa im je fi­nan­ci­ra­nje u blo­ka­di. Zad­nji iz­vor u nu­ždi su član­ski ulo­zi, no to se od­no­si sa­mo na te­melj­ni član­ski ulog od 2500 ku­na ko­ji sje­da na ope­ra­tiv­ni ra­čun za­dru­ge, dok je os­ta­tak ulo­ga za­šti­ćen i ne mo­že se ko­ris­ti­ti ni za kak­vu svr­hu osim za te­melj­ni ka­pi­tal. Tro­ško­vi su mak­si­mal­no re­du­ci­ra­ni ra­di za­šti­te sred­sta­va čla­no­va, iz­u­zet­no smo šted­lji­va ins­ti­tu­ci­ja ko­ja će se tek os­ni­va­njem ban­ke po­če­ti nor­mal­no fi­nan­ci­ra­ti u smis­lu pla­ća i ra­sho­da. No ban­ka­ri i da­lje pri­lič­no pos­prd­no re­agi­ra­ju na os­ni­va­nje etič­ne ban­ke. Je­ras ka­že da, iz is­kus­tva ko­je oni ima­ju u ban­kar­skim kru­go­vi­ma, vi­de pro­mje­nu u ge­ne­ral­nom sta­vu. Ini­ci­jal­no su ih do­če­ka­li s ve­ćim skep­ti­ciz­mom ne­go ši­ra jav­nost ko­joj je sa­mo pre­do­bro, ali ne i ne­mo­gu­će. Kad su pro­uči­li ka­ko funk­ci­oni­ra u dru­gim dr­ža­va­ma EU, skep­ti­ci­zam je za­mi­je­njen pro­pit­ki­va­njem ka­kav će utje­caj etič­na ban­ka ima­ti na pos­lo­va­nje dru­gih ba­na­ka. Ka­ko će­te utje­ca­ti? – Sa­mo po­zi­tiv­no; i nji­ma će uka­zi­va­ti na ni­še i pri­li­ke ko­je do­sad ni­su bi­le ta­ko per­ci­pi­ra­ne. Sam na­ziv etič­na ban­ka dru­ge ban­ke naj­vi­še pe­če. Ci­je­lo vri­je­me po­ku­ša­vam is­tak­nu­ti da je na­ziv oda­bran is­klju­či­vo jer taj oblik ban­kar­stva pred­stav­lja do­bro de­fi­ni­ran po­jam, mo­že­te ga na­ći na Wi­ki­pe­di­ji, u ti­je­li­ma EU... Zna se od­mah na što se pod ti­me mis­li. Bez vri­jed­nos­nih su­do­va ko­je bi­smo mi tre­ba­li oprav­da­va­ti. Ve­li­ke ban­kar­ske gru­pa­ci­je po­kre­ću čak i ban­ke kće­ri ko­je se ba­ve kli­jen­ti­ma u druš­tve­nom po­du­zet­niš­tvu... – To se re­fe­ri­ra na ono što sam re­kao; po­ka­zu­je im da pos­to­je tr­žiš­ne pri­li­ke ko­je do­sad ni­su na adek­va­tan na­čin pre­poz­na­li, ali pros­to­ra ima pu­no. Etič­nim je ban­ka­ma u fo­ku­su ići da­lje, nu­di­ti no­vu ra­zi­nu us­lu­ge; pos­to­ji ne­što či­me se ni etič­ne ban­ke ne ba­ve, a kla­sič­ne po­go­to­vo, a to je pro­blem pre­za­du­že­nos­ti gra­đa­na. Ko­li­ko god se sma­tra da su ne­ban­ka­bil­ni i ne­ma pos­lov­nog mo­de­la na ko­jem bi se mo­glo s nji­ma ra­di­ti, ne­mo­gu­će je da­nas ima­ti ži­vot bez ban­kar­skih us­lu­ga, a sve ve­ći broj lju­di li­šen je nor­mal­nog ži­vo­ta jer im ne­ma­ju pris­tup. To ni­je sa­mo pro­blem Grč­ke i re­gi­je; tri mi­li­ju­na Ni­zo­ze­ma­ca ni­su u sta­nju bi­ti kli­jen­ti kla­sič­nih ba­na­ka, slič­no je u Nje­mač­koj... Na­ja­vi­li su ka­ma­te od naj­vi­še če­ti­ri pos­to pa je sto­ga pi­ta­nje na ko­ji se na­čin pla­ni­ra odr­ža­ti pro­fi­ta­bil­nost.

Pla­će za nor­ma­lan ži­vot

– Ka­ma­te mo­ra­ju bi­ti ni­ske da bi mo­gle bi­ti ra­zvoj­ne, a to će­mo osi­gu­ra­ti na dva na­či­na; je­dan su pu­no ni­ži tro­ško­vi pos­lo­va­nja jer će­mo ve­li­ki broj pro­ce­sa ko­ji ni­su ban­kar­ski odra­đi­va­ti pu­tem po­ve­za­nih druš­tva, čla­no­va i kli­je­na­ta, u pros­to­ri­ma u vlas­niš­tvu čla­no­va. Mi to že­li­mo do­dat­no una­pri­je­di­ti i ko­ri­šte­njem vlas­ti­tog in­for­ma­tič­kog sus­ta­va. I tro­ško­vi za­pos­le­ni­ka ni­ži su jer ih je ma­nje ne­go u dru­gim ban­ka­ma, a tu je i ogra­ni­če­nje mak­si­mal­nog iz­no­sa pri­ma­nja; naj­bo­lje pla­će­nim, čla­no­vi­ma upra­ve, pla­ća ne smi­je bi­ti vi­še od če­ti­ri pu­ta ve­ća od pla­će naj­ma­nje pla­će­nog za­pos­le­ni­ka. A naj­ma­nje pla­će­nom mo­ra­ju se osi­gu­ra­ti tro­ško­vi za nor­ma­lan ži­vot. Ne mo­ra­ju bi­ti pla­će­ni ni­sko, ne­go raz­mjer­no. To je i da­lje pri­lič­no do­bra pla­ća i spre­ča­va ek­s­ce­se pri­ma­nja u ban­kar­skom sek­to­ru ko­ji pos­to­je u cijelom svi­je­tu. Dru­gi je raz­log pro­fi­ta­bil­nos­ti što su kre­di­ti etič­nih ba­na­ka mno­go si­gur­ni­ji. Kroz ve­ću uklju­če­nost i ban­ke i za­dru­ge u pro­vo­đe­nje pro­jek­ta do­la­zi se do to­ga da je ma­nje ri­zi­čan. Pre­ma sta­tis­ti­ka­ma, sve­ga se je­dan do dva pos­to kre­di­ta etič­nih ba­na­ka ne us­pi­je vra­ti­ti, a po­s­lje­dič­no su ma­nji gu­bi­ci, ni­ži tro­ško­vi re­zer­va­ci­ja i bo­lja ge­ne­ral­na fi­nan­cij­ska slika. Ne­će odo­bra­va­ti po­tro­šač­ke kre­di­te jer stva­ra­ju is­klju­či­vo dug, ne­pro­izvod­ni su i u nji­ma etič­na ban­ka ne su­dje­lu­je. Etič­na će ban­ka odo­bra­va­ti is­klju­či­vo za­do­vo­lja­va­nje os­nov­nih ži­vot­nih po­tre­ba po­put kup­nje ne­kret­ni­ne, opre­ma­nja sta­na, auto­mo­bi­la... Ne­će po­ti­ca­ti za­du­ži­va­nje ni pri­kri­ve­nim ne­na­mjen­skim kre­di­ti­ma, po­put mi­nu­sa po te­ku­ćem ra­ču­nu i kar­ti­ca.

‘NE­ĆE BI­TI VELIKIH PLA­ĆA’ Naj­bo­lje pla­će­ni­ma, čla­no­vi­ma upra­ve, pla­ća ne smi­je bi­ti ne­go če­ti­ri pu­ta ve­ća od pla­će naj­ma­nje pla­će­nog za­pos­le­ni­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.