3

Vecernji list - Hrvatska - - Tehno/iq -

Naj­sta­ri­ji tra­go­vi o uz­ga­ja­nju gra­ška, glav­nog mi­to­lo­škog i gas­tro­nom­skog ju­na­ka na­še pri­če pro­na­đe­ni su u ke­ra­mič­koj ža­ri na sje­ve­ru da­naš­nje Švi­car­ske, i ti osu­še­ni ma­li okru­gli plo­do­vi drev­ne ma­hu­nar­ke, po­tje­ču još iz pret­kel­t­skog ra­no­ne­oli­tič­kog raz­dob­lja, a po na­šem ra­ču­na­nju vre­me­na, sta­ri su oko 3000 go­di­na pri­je Kris­ta. Dak­le pu­nih pet mi­le­ni­ja i se­žu u do­ba ka­da su sta­re bo­gi­nje i bo­go­vi još ho­da­li po zem­lji. To je bi­lo drev­no car­stvo Velikih Maj­ki, ko­je su se što­va­le po­djed­na­ko na Iber­skom po­lu­oto­ku, Bri­tan­skom oto­čju, na sje­ve­ru i ju­gu, na is­to­ku i za­pa­du Eu­ro­pe, u Egip­tu i Me­zo­po­ta­mi­ji, po­seb­no u pret­po­vi­jes­noj Grč­koj, ne­ka­ko u is­to vri­je­me ka­da je taj kult bio ra­ši­ren i na po­dru­čju da­naš­nje Švi­car­ske, gdje je i pro­na­đe­na ona naj­sta­ri­ja ža­ra sa su­him zrn­ci­ma gra­ška. No bez ob­zi­ra na to gdje ih što­va­li, one su vla­da­le lju­di­ma i mnoš­tvom mu­ških bo­žans­ta­va i ni­je bi­lo smrt­ni­ka ni be­s­mrt­ni­ka ko­ji bi im mo­gao bi­ti ra­van. Ka­da su po­čet­kom I. mi­le­ni­ja pri­je Kris­ta Kel­ti po­če­li pro­di­ra­ti na go­le­mi pros­tor od Bri­ta­ni­je do Ma­le Azi­je, pri­hva­ti­li su troj­nu bo­gi­nju i, osim re­do­vi­tih žr­ta­va ko­je su nji­ho­vi dru­idi spa­lji­va­li na žr­tve­ni­ci­ma, pri­no­si­li su joj na žr­tvu i ži­ve lju­de. No, o sna­zi te bo­gi­nje, ko­ja je obje­di­nja­va­la čak tri obli­čja, go­vo­ri i či­nje­ni­ca da su joj is­ti Kel­ti na žr­tvu pri­no­si­li i svo­je mu­ške bo­go­ve, i to ta­ko što su nji­ho­ve gli­ne­ne, ko­šta­ne, čak i zlat­ne li­ko­ve ba­ca­li u ži­vi oganj. Jer troj­na je bo­gi­nja bi­la gos­po­da­ri­ca svi­je­ta i sve­mi­ra, ži­vo­ta i smr­ti, plod­nos­ti ko­ja je odr­ža­va­la sve­ko­li­ko pos­to­ja­nje. Kel­ti su nju i sva tri nje­zi­na obli­čja na Bri­tan­skom oto­čju na­zi­va­li Cu­cul­la­ti, u Ir­skoj Mac­ha, Medb i Mo­dron, Ger­ma­ni i švi­car­ski Hel­ve­ti po la­tin­skom Ma­tro­nae ili Au­fi­ni­jae, uvi­jek u mno­ži­ni, dok je zbir­ni la­tin­ski na­ziv ko­ji se uvri­je­žio ka­da su Kel­ti pot­pa­li pod vlast ape­nin­ske vu­či­ce, bio De­ae Ma­tro­nae, dak­le Bo­gi­nje Maj­ke. I upra­vo su one bi­le os­nov­no i ži­vo utje­lov­lje­nje plod­nos­ti i ži­vo­ta, pri­ka­zi­va­ne kao tri ve­lom u ni­zu spo­je­ne sta­ri­ce od ko­jih jed­na u ru­ka­ma drži ja­ja, dru­ga vo­će, a tre­ća po sve­mu su­de­ći gra­šak jer je ta ma­hu­nar­ka već odav­no bi­la omi­lje­na hra­na po­naj­pri­je kel­t­skog, pa po­tom i grč­kog i rim­skog pu­ka, ko­ji su uz­ga­ja­nje gra­ška pre­ni­je­li u In­di­ju. No bez ob­zi­ra na nje­go­vu ra­nu ras­pros­tra­nje­nost, ko­ja je da­nas po­pri­mi­la pla­ne­tar­ne raz­mje­re, bez ob­zi­ra na nje­go­va slič­na sta­ra, ali i su­vre­me­na en­gle­ska, fran­cu­ska i ta­li­jan­ska ime­na, gra­šak je bio omi­lje­na hra­na po­djed­na­ko kel­t­ske, kas­ni­je i sred­njo­vje­kov­ne si­ro­ti­nje, ko­ja ga je su­ši­la i po­tom uku­ha­va­la u gus­te ka­še, kao i je­lo rim­ske, ali re­ne­san­s­ne, po­seb­no ba­rok­ne bur­bon­ske aris­to­kra­ci­je, ko­ja je za svje­žim mla­dim gra­škom na­pros­to lu­do­va­la. Dak­le, od kel­t­ske troj­ne bo­gi­nje ili Tri Bo­gi­nje Maj­ke, od ko­jih je ono jed­na dr­ža­la zr­na­ca gra­ška, kao sim­bol ob­nav­lja­nja ži­vo­ta u ze­le­noj op­ni pos­to­ja­nja, kroz sve epo­he po­vi­jes­ti, sve do da­nas ova je ma­hu­nar­ka svo­jih slat­kas­tim, a kad je ri­ječ o su­še­nom gra­šku, i po­ma­lo opo­rim okusom, pos­tup­no osva­ja­la na­še sto­lo­ve i ku­hi­nje još od po­čet­ka poz­na­tog vre­me­na. Pa ipak nig­dje ni­je bi­la to­li­ko vo­lje­na i što­va­na kao sim­bol naj­ve­će od svih, one troj­ne bo­gi­nje i nje­zi­na tri obli­čja, kao u kel­t­skom svi­je­tu i Kel­ti su u gra­šku i nje­go­vim slat­kim zrn­ci­ma ko­ja su zna­li zo­ba­ti si­ro­va, vi­dje­li za­me­tak ži­vo­ta ko­ji odr­ža­va svo­ju rav­no­te­žu u prirodnim cik­lu­si­ma ko­ji se ko­tr­lja­ju baš kao ze­le­ne ku­gli­ce ove omi­lje­ne po­vrt­ne biljke. Oko 1 kg pro­ku­li­ca sku­haj­te u sla­noj vo­di za­jed­no s 1 očiš­će­nim ko­ri­je­nom ce­le­ra od oko 15 dag ko­ji ste na­ri­ba­li na krup­ni­je tra­ke. Kad je po­vr­će do­bro ku­ha­no, pro­ci­je­di­te ga i sta­vi­te u mik­ser ili pro­tis­ni­te vi­li­com za­jed­no sa 10 dak mas­la­ca, ½ dl mli­je­ka, 5 dag si­ro­vog ri­ba­nog tvr­dog si­ra i pa­prom. Kad je sve sam­lje­ve­no u glat­ki pi­re, po­so­li­te i ma­lo po­pa­ri­te, sve opet pro­mi­je­šaj­te pa slu­ži­te vru­će kao sa­mos­tal­no je­lo ili pri­log me­si­ma i pr­že­noj ri­bi, naj­bo­lje pr­že­nim fi­le­ti­ma ora­de Cro­ma­ris.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.