Bio sam po­no­san kad sam u Yad Va­she­mu vi­dio Lus­ti­go­va Os­ca­ra

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Na po­ziv iz­ra­el­sko­ga pre­mi­je­ra Be­nja­mi­na Ne­tanya­hua, 29. i 30. svib­nja bo­ra­vio sam u služ­be­nom po­sje­tu Iz­ra­elu. Po mno­go če­mu je ovaj po­sjet poseban – ovo je moj pr­vi služ­be­ni iz­va­ne­urop­ski po­sjet, ali i pr­vi po­sjet jed­nog hr­vat­sko­ga mi­nis­tra vanj­skih i eu- rop­skih pos­lo­va Iz­ra­elu ot­kad smo stek­li pu­no­prav­no člans­tvo u Eu­rop­skoj uni­ji. A, eto, va­lja is­tak­nu­ti i ka­ko se zad­nji mi­nis­tar­ski po­sjet Iz­ra­elu do­go­dio pri­je ne­što vi­še od če­ti­ri go­di­ne. Hr­vat­ska i Iz­ra­el ima­ju do­bre, pri­ja­telj­ske od­no­se, ali go­di­nu da­na uoči 20. ob­ljet­ni­ce us­pos­ta­ve di­plo­mat­skih od­no­sa, do­šao je tre­nu­tak za no­vi is­ko­rak, ko­jim na­šim od­no­si­ma že­li­mo da­ti kon­kret­ni­ju i sa­dr­žaj­ni­ju di­men­zi­ju. Po­vez­ni­ca je pu­no – od za­jed­nič­ke ba­šti­ne i vred­no­ta, ko­je ne­vid­lji­vim spo­na­ma spa­ja­ju dvi­je dr­ža­ve, od­nos­no sje­ver­nu i is­toč­nu oba­lu Sre­do­zem­lja, pa do su­vre­me­nih iz­a­zo­va ko­je su­rad­nju či­ne go­to- vo ne­mi­nov­nom. Da­nas je Bli­ski is­tok Eu­ro­pi bli­ži ne­go ika­da – val iz­bje­gli­ca ko­ji s Bli­skog is­to­ka sti­že u Eu­ro­pu stvo­rio je no­vi ok­vir su­rad­nje. Hr­vat­ska ra­zu­mi­je iz­ra­el­sku osjet­lji­vost kad je si­gur­nost u pi­ta­nju – i mi smo se za svo­ju slo­bo­du iz­bo­ri­li i zna­mo da je ne smi­je­mo ni­ka­da uze­ti zdra­vo za go­to­vo. Ta lek­ci­ja iz proš­los­ti, o na­šem Do­mo­vin­sko­me ra­tu, za­si­gur­no je je­dan od naj­č­vr­š­ćih te­me­lja hr­vat­ske bu­duć­nos­ti. Svi na­ro­di mo­ra­ju uči­ti na lek­ci­ja­ma iz proš­los­ti – sa­mo se na taj na­čin stva­ra ne­uni­šti­vo ko­ri­je­nje bu­duć­nos­ti cje­lo­kup­nog čo­vje­čans­tva. Za Hr­vat­sku u Iz­ra­elu go­to­vo svi zna­ju: Hr­vat­ska im je jed­na od omi­lje­ni­jih tu­ris­tič­kih des­ti­na­ci­ja, a is­to ta­ko, hr­vat­ski spor­ta­ši i u Iz­ra­elu na­šoj do­mo­vi­ni jam­če pre­poz­nat­lji­vost. U Iz­ra­elu svi zna­ju za Du­brov­nik, te da se u tom na­šem ja­dran­sko­me bi­se­ru na­la­zi i dru­ga naj­sta­ri­ja si­na­go­ga u Eu­ro­pi.

Ne­dje­lja, 29. svib­nja 2016.

Vre­men­ski kra­tak, ali sa­dr­žaj­no vr­lo in­ten­zi­van, bo­ra­vak u Iz­ra­elu za­po­čeo sam in­ter­v­ju­om za me­đu­na­rod­nu TV pos­ta­ju i24News. No­vi­nar­ku su za­ni­ma­le te­me po­put mi­grant­ske kri­ze, po­ras­ta des­ni­ce u Eu­ro­pi, bu­duć­nos­ti EU, an­ti­se­mi­tiz­ma i sta­tu­sa Ži­do­va u Hr­vat- skoj te op­će­ni­to hr­vat­sko-iz­ra­el­ski od­no­si. Us­li­je­di­la je rad­na ve­če­ra s vr­lo za­nim­lji­vim iz­ra­el­skim do­ma­ći­nom. Ri­ječ je o ge­ne­ra­lu u mi­ru Amo­su Yad­li­nu, da­nas di­rek­to­ru vr­lo ugled­no­ga iz­ra­el­sko­ga think-tan­ka INSS, čo­vje­ku vr­lo im­pre­siv­ne voj­ne ka­ri­je­re – ko­ji je kao pi­lot su­dje­lo­vao u broj­nim iz­ra­el­skim voj­nim ope­ra­ci­ja­ma, me­đu os­ta­lim, i onoj u ko­joj je uni­šten nuk­le­ar­ni re­ak­tor u Ira­ku. Naš je raz­go­vor bio vr­lo sa­dr­ža­jan, g. Yad­lin go­vo­rio je o stra­te­škim iz­a­zo­vi­ma Iz­ra­ela u 21. sto­lje­ću, što je te­ma re­do­vi­tih go­diš­njih kon­fe­ren­ci­ja nje­go­va think-tan­ka u Iz­ra­elu. Re­kao mi je ka­ko će slje­de­će go­di­ne bi­ti ju­bi­lar­na, 10. me-

đu­na­rod­na Kon­fe­ren­ci­ja INSS-a o si­gur­nos­nim iz­a­zo­vi­ma.

Po­ne­dje­ljak, 30. svib­nja

Dan za­po­či­njem in­ter­v­ju­om za ugled­ne dnev­ne no­vi­ne The Je­ru­sa­lem Post. No­vi­nar­ka o Hr­vat­skoj pu­no zna, shva­tio sam to po pr­vim pi­ta­nji­ma. Za­ni­ma­lo ju je ima li u Hr­vat­skoj an­ti­se­mi­tiz­ma, BDS po­kre­ta, za­ni­ma­la ju je Hr­vat­ska kao čla­ni­ca u Eu­rop­skoj uni­ji, a po­seb­no de­talj­no htje­la je raz­go­va­ra­ti o hr­vat­sko-iz­ra­el­skim bi­la­te­ral­nim od­no­si­ma. Dan kas­ni­je, in­ter­v­ju je objav­ljen na nas­lov­ni­ci tih vr­lo či­ta­nih i utje­caj­nih iz­ra­el­skih no­vi­na. Us­li­je­dio je rad­ni do­ru­čak, u or­ga­ni­za­ci­ji Iz­ra­el­skog vi­je­ća za me­đu­na­rod­ne od­no­se i Svjet­skog ži­dov­skog kon­gre­sa, na ko­jem sam u iz­la­ga­nju go­vo­rio o Hr­vat­skoj, o te­me­lji­ma na­še mo­der­ne dr­ža­ve te o hr­vat­sko-iz­ra­el­skim bi­la­te­ral­nim od­no­si­ma. Dvo­ra­na je bi­la pot­pu­no is­pu­nje­na ugled­nim gos­ti­ma iz iz­ra­el­skog po­li­tič­kog, po­vi­jes­no-struč­nog, me­dij­skog ži­vo­ta, za­tim pred­stav­ni­ci­ma di­plo­mat­ske za­jed­ni­ce u Iz­ra­elu te is­tak­nu­tim hr­vat­skim dr­žav­lja­ni­ma u Iz­ra­elu. Mo­je iz­la­ga­nje otvo­ri­lo je ži­vu ras­pra­vu, mno­gi su htje­li re­ći, pi­ta­ti i ču­ti ri­ječ vi­še. To je ja­ko do­bro jer sam i sam u svo­je­mu iz­la­ga­nju po­zvao na di­ja­log dva­ju dru­šta­va o sve­mu, pa i o naj­te­žim te­ma­ma iz proš­los­ti. Od­mah na­kon to­ga, pot­pi­san je Pro­gram kul­tur­ne i obra­zov­ne su­rad­nje iz­me­đu Vla­de RH i Iz­ra­ela, na struč­noj ra­zi­ni dva­ju mi­nis­tar­sta­va vanj­skih pos­lo­va te je us­li­je­dio moj sas­ta­nak s iz­ra­el­skim pre­mi­je­rom Be­nja­mi­nom Ne­tanya­hu­om, ko­ji je bio vr­lo po­zi­ti­van i pri­ja­telj­ski. Naj­du­lje smo raz­go­va­ra­li o na­šim bi­la­te­ral­nim od­no­si­ma, a po­seb­no o no­vim mo­guć­nos­ti­ma ja­ča­nja gos­po­dar­ske su­rad­nje – u po­dru­čju po­ljo­pri­vre­de, vi­so­ke teh­no­lo­gi­je, na­vod­nja­va­nja i ki­ber­ne­tič­ke si­gur­nos­ti. Bi­lo mi je važ­no is­tak­nu­ti ka­ko Hr­vat­ska ima ra­zu­mi­je­va­nja za iz­ra­el­sku osjet­lji­vost kad je si­gur­nost u pi­ta­nju, po­la­ze­ći od na­ših vlas­ti­tih is­kus­ta­va, ka­ko bi­smo da­nas mo­gli ži­vje­ti u mi­ru i sta­bil­nos­ti. Na rad­nom ruč­ku s Tzi­pi Liv­ni, da­nas zas­tup­ni­com opor­be u Kne­sse­tu, a ne­kad mi­nis­tri­com vanj­skih pos­lo­va, mi­nis­tri­com pra­vo­su­đa i iz­ra­el­skom glav­nom pre­go­va­ra­či­com u mi­rov­no­me pro­ce­su, raz­mi­je­nio sam miš­lje­nja o iz­a­zo­vi­ma mo­der­no­ga do­ba s ko­ji­ma se su­oča­va­ju na­še dr­ža­ve i druš­tva, kao i Eu­ro­pa i Bli­ski is­tok, za­tim o na­šim bi­la­te­ral­nim od­no­si­ma i mo­guć­nos­ti­ma ja­ča­nja su­rad­nje. Gos­po­đa Liv­ni do­bro poz­na­je Hr­vat­sku i odu­šev­lje­na je nje­zi­nim prirodnim lje­po­ta­ma, ra­do ju po­sje­ću­je, a zna pu­no i o na­šoj po­li­ti­ci. Ka­že da vi­di po­zi­tiv­ne pro­mje­ne u Hr­vat­skoj te poz­drav­lja mo­ju naj­a­vu an­ga­žma­na oko sa­dr­žaj­nog ja­ča­nja na­ših bi­la­te­ral­nih od­no­sa. Nas­tav­lja­mo po­sje­tom Me­mo­ri­jal­nom cen­tru za pro­uča­va­nje ho­lo­ka­us­ta Yad Va­shem. Uz prat­nju Yo­ssi­ja Ge­vi­ra, di­rek­to­ra za vanj­ske pos­lo­ve Cen­tra, obi­šao sam ci­je­li mu­zej sa su­rad­ni­ci­ma. Ču­li smo po­tres­ne pri­če o pat­nji svih žr­ta­va ho­lo­ka­us­ta, ali smo i os­vje­do­či­li po­bje­di svih pre­ži­vje­lih, a po­seb­no onih pra­ved­ni­ka me­đu na­ro­di­ma ko­ji su spa­si­li broj­ne ži­vo­te, a me­đu ko­ji­ma je i 113 Hr­va­ta. Bio sam po­no­san kad sam ta­mo ugle­dao i na­gra­du Os­car Bran­ka Lus­ti­ga ko­ju je osvo­jio za film Sc­hind­le­ro­va lis­ta te ga da­ro­vao Me­mo­ri­jal­nom cen­tru. Po­tom sam po­lo­žio vi­je­nac i ras­plam­sao vječ­ni pla­men u Dvo­ra­ni sje­ća­nja te sam se, na­kon iz­la­ska iz Dje­čjeg muzeja po­sve­će­nog sje­ća­nju na 1,5 mi­li­jun ubi­je­ne dje­ce ti­je­kom ho­lo­ka­us­ta, upi­sao u Knji­gu po­sje­ti­te­lja. Du­bo­ko me se doj­mio Yad Va­shem, pri­dru­žio sam se po­ru­ka­ma u ime čo­vječ­nos­ti – „Ni­kad vi­še“. Svoj po­sjet za­vr­ša­vam obi­la­skom Sta­ro­ga gra­da u Je­ru­za­le­mu. Kre­će­mo od Get­se­man­sko­ga vr­ta, mjes­ta od po­seb­nog zna­če­nja za kr­š­ćans­tvo, a za Hr­vat­sku do­dat­no – u vr­tu, na­ime, sto­ji plo­ča s na­pi­som na tri je­zi­ka, me­đu nji­ma i na hr­vat­skom, o tri Hr­va­ta iz Bos­ne ko­ji su vrt da­ro­va­li fra­njev­ci­ma. „Pa­vao, An­tun i Ja­kov – kr­š­ća­ni iz Sa­ra­je­va, vi­te­zo­vi sve­to­ga Gro­ba je­ru­za­lem­skog, go­di­ne Gos­pod­nje 1681. ku­pi­še Get­se­man­ski vrt i da­ro­va­še ga fra­njev­ci­ma“, pi­še na plo­či. Nas­tav­lja­mo u ba­zi­li­ci Sve­to­ga Gro­ba Isu­so­va, gdje se su­sre­ćem s na­šim fra­njev­cem Bo­žom Sa­ra­fom – jed­nim od tro­ji­ce fra­nje­va­ca ko­ji obav­lja­ju služ­bu u toj cr­k­vi, od ukup­no osam hr­vat­skih fra­nje­va­ca u Iz­ra­elu. Ja­ko me se doj­mio naš fra­nje­vac, ro­dom iz Jaj­ca, ko­ji mi je is­pri­čao svoj ži­vot­ni put ko­ji ga je do­veo do Sve­te zem­lje. Vr­lo in­s­pi­ri­ra­no go­vo­rio mi je o tom naj­sve­ti­jem mjes­tu za sve nas kr­š­ća­ne. Obiš­li smo mjes­to zad­njeg po­ma­za­nja, Gol­go­tu, sam Kris­tov grob, a na kra­ju sam za­pa­lio svi­je­će i u ti­hoj mo­li­tvi odas­lao ne­ko­li­ko svo­jih osob­nih po­ru­ka. Šet­njom kroz Ži­dov­sku če­t­vrt od­la­zi­mo do Zi­da pla­ča, gdje za­vr­ša­va­mo po­sjet Sta­ro­me gra­du, a vr­lo br­zo na­kon to­ga i Iz­ra­elu. Iz Iz­ra­ela sam oti­šao s ne­kom po­seb­nom ener­gi­jom, mi­rom u du­ši – ipak je to Sve­ta zem­lja, ali i s po­gle­dom u bu­duć­nost sa­dr­žaj­ni­jih od­no­sa Hr­vat­ske i Iz­ra­ela, te­me­lje­nih na na­šim do­brim, pri­ja­telj­skim od­no­si­ma.

U ba­zi­li­ci Sve­to­ga Gro­ba Isu­so­va su­sreo sam na­šeg fra­njev­ca Bo­žu Sa­ra­fa, jed­nog od tro­ji­ce fra­nje­va­ca ko­ji obav­lja­ju služ­bu u toj cr­k­vi

S iz­ra­el­skim pre­mi­je­rom Ne­tanya­hu­om raz­go­va­rao sam u pri­ja­telj­skom oz­ra­čju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.