Ho­će li “Ma­ti­ja De­dić svi­ra Ar­se­na” i na vi­ni­lu oz­na­či­ti re­ne­san­su kao i na CD-u?

Vecernji list - Hrvatska - - Kritika -

Kad je proš­le go­di­ne u ruj­nu, na kra­ju lje­ta, Ma­ti­ja De­dić jed­ne su­bot­nje ve­če­ri nas­tu­pio is­pred pa­vi­ljo­na Vjen­ces­la­va Ric­h­te­ra u Za­gre­bu i pr­vi put iz­veo pje­sme s još neo­bjav­lje­nog al­bu­ma „Ma­ti­ja De­dić svi­ra Ar­se­na“, do­bi­li smo pr­ve naz­na­ke o kak­vom je pro­jek­tu ri­ječ. No, ni to nas ni­je mo­glo pri­pre­mi­ti na či­nje­ni­cu is­pu­nje­nog par­ka s Ric­h­te­ro­vim skul­p­tu­ra­ma, do ko­jeg se po­pe­lo i u ko­jem je bi­lo vi­še lju­di ne­go na jed­nom dru­gom, kas­ni­jem kon­cer­tu u Tvor­ni­ci. Po­ne­ki put do­go­de se tak­vi pre­okre­ti; sje­ćam se kad je nas ne­ko­li­ko rock kri­ti­ča­ra do­bi­lo za re­cen­zi­je pr­vi al­bum No­re Jo­nes i de­ba­ti­ra­lo o do­broj glaz­bi a da nit­ko ni­je pret­pos­tav­ljao da će se usko­ro pro­da­ti u dva­na­est mi­li­ju­na pri­mje­ra­ka, a on­da još i vi­še. Kad se po­ja­vio CD „Ma­ti­ja De­dić svi­ra Ar­se­na“, imao sam za­do­volj­stvo pi­sa­ti tekst na ovit­ku i su­dje­lo­va­ti u pro­mo­ci­ji al­bu­ma na In­ter­li­be­ru na Za­gre­bač­kom ve­le­saj­mu, i prem­da sam od­mah shva­tio da je ri­ječ o bes­pri­je­kor­noj glaz­bi, tr­žiš­ni us­pjeh ko­ji je al­bum kas­ni­je pos­ti­gao bio je, i još je, po­ma­lo iz­ne­na­đu­ju­ći.

Re­fe­ri­ra­nje na Jar­ret­ta

I, da­ka­ko, op­ti­mis­ti­čan, jer ako je ovo služ­be­no naj­pro­da­va­ni­ji do­ma­ći al­bum već ne­ko­li­ko mje­se­ci za­re­dom, ko­ji je us­to osvo­jio pet Po­ri­na – uklju­ču­ju­ći po­red spe­ci­ja­lis­tič­kih ka­te­go­ri­ja i onaj u ka­te­go­ri­ji naj­bo­ljeg al­bu­ma go­di­ne, i još je k to­me pr­vi jazz al­bum ko­je­mu se to do­go­di­lo – mo­že­mo bi­ti za­do­volj­ni uku­som ma­sov­ne pu­bli­ke ko­ja se usu­gla­si­la s iz­bo­rom kri­ti­ke, jer je al­bum za­vr­šio na vr­hu ili pri vr­hu mno­gih po­pi­sa naj­bo­ljih al­bu­ma 2015. Ma­ti­ja De­dić po­tom je od­svi­rao ras­pro­dan kon­cert u ZKM-u sni­man i ka­me­ra­ma, pa se usko­ro oče­ku­je DVD iz­da­nje, a al­bum se ne­dav­no po­ja­vio i na vi­ni­lu, u luksuznom pa­ki­ra­nju s „ve­li­kom“gra­fič­kom opre­mom su­pe­ri­or­nom mi­ni­ja­tu­ri­zi­ra­nim CD-ima. Zna­ju­ći za po­rast pro­da­je vi­ni­la u svi­je­tu, a i kod nas, kao i su­pe­ri­oran zvuk s ma­nje kom­pre­si­je i ve­ćom di­na­mi­kom, bit će za­nim­lji­vo vi­dje­ti ho­će li i „Ma­ti­ja De­dić svi­ra Ar­se­na“i u tom di­je­lu oz­na­či­ti re­ne­san­su, ili ba­rem vid­ljiv po­mak, na do­ma­ćem tr­ži­štu. U sva­kom slu­ča­ju, bez ob­zi­ra ko­ji for­mat iz­a­bra­li ili na ko­jem ga kon­cer­tu gle­da­li, bri­ljan­tan pi­ja­nist drži oz­bilj­no vi­so­ku ra­zi­nu ko­ju je do­se­gao odav­no. Ma­ti­ja De­dić ne­dav­no je obja­vio i za­jed­nič­ki al­bum „Tra­go­vi u sje­ti 2“sa Zo­ra­nom Pre­di­nom, gle­dao sam ga u no­voj dvo­ra­ni za­gre­bač­ke Mu­zič­ke aka­de­mi­je s Gi­bom u sklo­pu Mje­se­ca kre­ativ­nih in­dus­tri­ja, a kad sam proš­li tje­dan CD „Ma­ti­ja De­dić svi­ra Ar­se­na“od­nio pri­ja­te­lji­ma, pok­lo­ni­ci­ma ja­zza, u Lon­don, ni­su ga mi­ca­li s re­per­to­ara i stal­no su spo­mi­nja­li slič­nos­ti sa slav­nim Ke­it­hom Jar­ret­tom. Upra­vo je­dan al­bum Ke­it­ha Jar­ret­ta Ar­sen je dav­no pok­lo­nio Ma­ti­ji i sta­vio mu ga na kla­vir, te ga ot­pre­mio na jazz aka­de­mi­ju u Gra­zu, (pri)zna­ju­ći da mu je upra­vo jazz vo­ka­ci­ja. Bi­lo mi je još dra­že jer sam se i sam na omot­ni- ci al­bu­ma re­fe­ri­rao na Jar­ret­ta, spo­mi­nju­ći nje­go­vu iz­da­vač­ku ku­ću od­go­vor­nu za se­ri­ju pri­je­lom­nih auto­ra i glaz­be­ni­ka ko­ji su mi­je­nja­li pris­tup glaz­bi i odre­đi­va­li nje­nu bu­duć­nost: „Al­bum na ko­jem Ma­ti­ja De­dić ECM-ov­ski pre­ciz­no, po­ne­kad na­mjer­no dis­tan­ci­ra­no da ne pod­leg­ne emo­ci­ja­ma, hlad­ne gla­ve ot­kri­va ka­mo ga sve tip­ke vo­de“. A vo­de ga svu­da. Pri­je de­set go­di­na Ma­ti­ja De­dić obja­vio je pr­vi al­bum s obra­da­ma pje­sa­ma Ar­se­na De­di­ća „Dru­gi po­gled“. Ar­sen De­dić cijelom ovom po­dru­čju bio je stal­ni iz­vor za­ni­ma­nja i kan­ta­utor či­ji je go­le­mi opus os­tav­ljao mno­ge mo­guć­nos­ti in­ter­pre­ta­ci­ja i na­či­na de­ši­fri­ra­nja. Mno­gi glaz­be­ni­ci hva­ta­li su se uko­štac s nje­go­vim pje­sma­ma, ali je naj­hra­bri­je is­ko­ra­ke na­pra­vio upra­vo Ma­ti­ja De­dić. Do­la­ze­ći iz dru­gog žan­ra, ja­zza, Ma­ti­ja je – di­je­lom glaz­be­nim ins­tin­k­tom, di­je­lom stu­di­oz­nim pro­miš­lja­njem, a di­je­lom naj­bli­žom obi­telj­skom po­ve­za­noš­ću – u Ar­se­no­vim pje­sma­ma i te­ma­ma iz fil­mo­va i te­le­vi­zij­skih se­ri­ja pro­na­la­zio detalje i no­ve pu­to­ve u ono­me što smo svi svo­ja­ta­li kao „svo­je“.

Glaz­be­ni ko­ri­je­ni

No, za raz­li­ku od nas os­ta­lih, to je uis­ti­nu bi­lo Ma­ti­ji­no, glaz­ba nje­go­va oca s ko­jom je odras­tao dok ni­je pos­tao Ma­ti­ja De­dić „na svo­joj stra­ni“, vr­hun­ski jazz pi­ja­nist ko­je­mu je glaz­ba raz­nih žan­ro­va i u raz­nim su­rad­nja­ma dos­lov­no „cu­ri­la iz pr­sti­ju“i pre­tvo­ri­la ga u sa­mos­to­je­ću glaz­be­nu sna­gu na ko­ju su se os­la­nja­li mno­gi iz­vo­đa­či. Ot­kri­va­ju­ći na al­bu­mi­ma, kon­cer­ti­ma i su­rad­nja­ma ne­što no­vo, bi­lo bi upra­vo ne­lo­gič­no da Ma­ti­ja ni­je is­to to na­pra­vio i s re­per­to­arom Ar­se­na. U zre­loj pi­ja­nis­tič­koj fa­zi i s go­le­mim ta­len­tom u se­bi, je­dan od De­di­ća al­bu­mom „ Ma­ti­ja De­dić svi­ra Ar­se­na“još slo­bod­ni­je je kre­nuo u re­in­ter­pre­ta­ci­ju glaz­be­nih ko­ri­je­na, pri če­mu je emo­ti­van na­boj fi­zič­kog Ar­se­no­va od­la­ska pri­do­dao ele­gič­nu no­tu ko­ja al­bu­mu da­je gra­ci­oz­nost vr­lo osjet­lji­vog glaz­be­nog pu­to­va­nja. Ia­ko se ra­di o in­te­lek­tu­al­nom pris­tu­pu glaz­bi, al­bum „Ma­ti­ja De­dić svi­ra Ar­se­na“ne gu­bi ni­šta od du­hov­nos­ti. Da­pa­če, ri­ječ je o glaz­bi ko­ja je po­mi­ri­la vr­hun­ski pi­ja­ni­zam i iz­ni­man ljud­ski fak­tor. U ovom slu­ča­ju dva vr­lo bli­ska ljud­ska fak­to­ra. Ili čak tri, pri­bro­ji­mo li tu i pu­bli­ku ko­ja je, na­kon kri­ti­ke, ak­la­ma­ci­jom poz­dra­vi­la je­dan od naj­važ­ni­jih do­ma­ćih al­bu­ma zad­njih go­di­na.

Služ­be­no naj­pro­da­va­ni­ji do­ma­ći al­bum već ne­ko­li­ko mje­se­ci, osvo­jio je pet Po­ri­na kao pr­vi jazz al­bum ko­je­mu se to do­go­di­lo

Ia­ko je ri­ječ o in­te­lek­tu­al­nom pris­tu­pu glaz­bi, al­bum „Ma­ti­ja De­dić svi­ra Ar­se­na“ne gu­bi ni­šta od du­hov­nos­ti

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.