Dar­ko Mi­li­no­vić

HDZ-ov pr­vo­bo­rac iz Gos­pi­ća vra­tio se u vrh na unu­tar­stra­nač­kim iz­bo­ri­ma Ma­njin­sku vla­du HDZ-a tre­ba­ju po­dr­ža­ti Most i SDP zbog hit­nih re­for­mi, pa na pro­lje­će no­vi iz­bo­ri

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Raz­go­va­ra­la: IVA PU­LJIĆ ŠE­GO Sni­mio: BO­RIS ŠČITAR

Dok se vo­zi­mo kroz Gos­pić, Dar­ko Mi­li­no­vić iz auto­mo­bi­la ko­ji vo­zi is­pred nas te­le­fo­nom nas upoz­na­je s gos­pić­kim zna­me­ni­tos­ti­ma. Ško­la, no­vi trg, Tuđ­ma­nov spo­me­nik, zgra­da žu­pa­ni­je. Gdje god pro­đe­mo svi mu se jav­lja­ju, poz­drav­lja­ju ga, obra­ća­ju mu se s dok­to­re. On u ša­li upo­zo­ra­va da pa­ze što go­vo­re jer su doš­li no­vi­na­ri iz Za­gre­ba. Ia­ko je tje­dan da­na proš­lo od iz­bor­nog sa­bo­ra HDZ-a, na ko­jem je do­ži­vio ve­lik po­vra­tak u vrh stran­ke, Mi­li­no­vić je i da­lje is­kre­no sre­tan. Ka­že, kao ma­lo di­je­te. Pi­tam ga je li okre­nuo ja­nje i je li bi­la fe­šta u Gos­pi­ću na ra­čun po­li­tič­kog po­vrat­ka. Od­go­va­ra mi da su ma­lo sla­vi­li. Lu­da je po­li­tič­ka si­tu­aci­ja, pa ni­je bi­lo vre­me­na. Ali sve mu je ne­ka­ko kre­nu­lo. Us­tao je iz po­li­tič­kog pe­pe­la, a i ri­je­šio se bi­sku­pa Mile Bo­go­vi­ća. Ka­že mi da se Bo­go­vi­ća do­živ­lja­va­lo kao ve­li­kog des­ni­ča­ra, a stal­no je lu­pao po HDZ-u. – Mis­lim da smo do­bi­li do­brog no­vog bi­sku­pa – go­vo­ri mi zna­čaj­no. No, kre­ni­mo na in­ter­v­ju.

Ka­ko ste se us­pje­li vra­ti­ti u vrh HDZ-a na­kon če­ti­ri go­di­ne? Ni­je baš uo­bi­ča­je­no da se net­ko tko is­pad­ne iz vr­ha po­li­ti­ke us­pi­je vra­ti­ti na tu po­zi­ci­ju?

Da, bio sam dru­gi čo­vjek stran­ke, ba­rem u for­mal­nom smis­lu, i mo­ja po­li­tič­ka pu­ta­nja na­la­ga­la je pri­je če­ti­ri go­di­ne kan­di­da­tu­ru za pred­sjed­ni­ka HDZ-a. I ni­sam us­pio u to­me. Ali svoj po­vra­tak mo­gu naj­vi­še za­hva­li­ti svo­joj ba­zi u Lič­ko-senj­skoj žu­pa­ni­ji. Mi smo žu­pa­nij­ski od­bor ko­ji ima naj­bo­lje re­zul­ta­te na svim iz­bo­ri­ma. Po­vu­kao sam se u svo­ju ba­zu, ra­dio na iz­bor­nim re­zul­ta­ti­ma i ta­ko po­ma­gao ta­da no­vom vod­stvu stran­ke. Po­vu­kao sam se iz me­di­ja, pro­miš­ljao svo­je kri­ve po­te­ze, raz­go­va­rao s mno­gim lju­di­ma i na­kon du­bin­ske ana­li­ze shva­tio da se mo­gu vra­ti­ti. Mis­lim da sam po­ka­zao ka­ko se is­tin­ski HDZ-ovac mo­ra po­na­ša­ti. Kao što sam već re­kao, bu­du­ći da sam poz­nat kao net­ko tko uno­si emo­ci­je u sve što ra­di, pa ta­ko i u po­li­ti­ku, sre­tan sam kao ma­lo di­je­te.

Pri­je če­ti­ri go­di­ne bi­li ste naj­ve­ći kri­ti­čar To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka. Bio je to vr­lo ne­ugo­dan sraz jer ste iz­vla­či­li i afe­ru So­bo­li itd. Ka­ko ste us­pje­li is­pe­gla­ti od­no­se s njim?

Sa­da to mo­gu otvo­re­no re­ći, u kam­pa­nju za pred­sjed­ni­ka HDZ-a išao sam otvo­re­na sr­ca. Nu­di­li su mi se mno­gi da za me­ne odra­de pr­lja­vi po­sao u kam­pa­nji. Ali shva­tio sam da sam pred kraj pre­šao li­ni­ju pris­toj­ne kam­pa­nje, i to je je­dan od raz­lo­ga za­što sam iz­gu­bio te izbore. Ne­ko­li­ko sam mje­se­ci če­kao sas­ta­nak s Ka­ra­mar­kom da po­raz­go­va­ra­mo. Taj je sas­ta­nak bio po­če­tak raz­rje­še­nja, ta­da ne­idi­lič­nih od­no­sa. Ni­sam mo­gao do­pus­ti­ti da ci­je­la Lič­ko-senj­ska žu­pa­ni­ja bu­de moj ta­lac, dak­le da zbog mo­jih od­no­sa s vr­hom stran­ke pa­ti ci­je­la žu­pa­ni­ja.

Ka­ko je pro­te­kao taj raz­go­vor?

Ra­zjas­ni­li smo od­no­se. Pred­sjed­nik stran­ke objas­nio mi je za­što je u odre­đe­nim tre­nu­ci­ma bio s Ma­no­li­ćem i Me­si­ćem, objas­nio mi je svo­ju ulo­gu u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i u po­du­ze­ću So­bo­li. Vje­ro­vao sam mu i re­kao da se pov­la­čim u svo­ju ba­zu. Nak­nad­no je i DORH re­kao svo­je u ve­zi sa So­bo­li­jem, i ta­da sam shva­tio da sam bio ins­tru­ment ne­kih dru­gih, ko­ji ni­su ima­li hra­bros­ti o to­me jav­no go­vo­ri­ti, a ja sam na­iv­no na­sjeo.

Ti dru­gi su i da­lje u HDZ-u?

Ni­su, ba­rem ko­li­ko ja znam.

Rek­li ste da vas je Ka­ra­mar­ko u tom raz­go­vo­ru uvje­rio da ne­ma afe­re So­bo­li, objas­nio epi­zo­de s Ma­no­li­ćem i Me­si­ćem. Vje­ru­je­te li mu i sa­da u afe­ri Kon­zul­tan­ti­ca?

Čvr­sto vje­ru­jem da su nje­go­ve na­mje­re bi­le is­kre­ne. I on­da sam i sa­da vje­ru­jem.

Upra­vo se zbog te afe­re tre­se se ci­je­la Vla­da. Ka­ko će, po va­šem miš­lje­nju, za­vr­ši­ti kri­za vlas­ti?

Vla­da je, čim je sas­tav­lje­na, kre­nu­la kri­vo. Već u pr­vim tjed­ni­ma bi­lo je naz­na­ka kri­ze.

Ka­ko ko­men­ti­ra­te zah­tjev pre­mi­je­ra za os­tav­ku Ka­ra­mar­ka i Pe­tro­va?

Mis­lim da je to uto­pi­ja i još je­dan pri­mjer da se pre­mi­jer ni­je sna­šao na po­li­tič­koj sce­ni. Mis­lim da je po­ka­zao i ne­vje­ro­dos­toj­nost jer je do ju­čer go­vo­rio da po­dr­ža­va Ka­ra­mar­ka i da tre­ba sa­če­ka­ti od­lu­ku Po­vje­rens­tva.

Rek­li ste da pre­mi­jer tre­ba da­ti os­tav­ku, a to tra­ži i HDZ?

Vi­še je raz­lo­ga. Ne­ko­rek­t­no je što nas­ta­vak na slje­de­ćoj stra­ni­ci >>

Ja ne že­lim pre­mi­je­ra ko­ji će u vri­je­me kri­ze na­pus­ti­ti Ban­ske dvo­re pet mi­nu­ta pri­je sjed­ni­ce Vla­de

je na­pus­tio Ban­ske dvo­re pet mi­nu­ta pri­je sjed­ni­ce Vla­de prav­da­ju­ći se neo­d­go­di­vim obve­za­ma. Ja ne že­lim pre­mi­je­ra ko­ji će u vri­je­me kri­ze na­pra­vi­ti to što je on na­pra­vio i pre­pus­ti­ti na­ci­ju na­ga­đa­nji­ma. Zna­či li to da bi opet u ne­koj kriz­noj si­tu­aci­ji oti­šao i ne bi ga bi­lo dva-tri da­na?! Hr­vat­ska ne zas­lu­žu­je tak­vog pre­mi­je­ra ko­ji kao da ne­ma vre­me­na za Hr­vat­sku pa sva­ko ma­lo ima te­le­fon­ske sjed­ni­ce. Po­ka­zao je da ne­ma auto­ri­tet. Da je odr­žao sjed­ni­cu, lu­pio ša­kom o stol i re­kao što je imao re­ći, to bih mo­žda i ra­zu­mio. Po­čeo je svoj man­dat ta­ko da pro­izvo­di kriz­ne si­tu­aci­je, ko­je ci­je­lo ovo vri­je­me obi­lje­ža­va­ju ovu Vla­du.

Ka­že­te da je Vla­da kri­vo kre­nu­la, ko­ji su bi­li pr­vi kri­vi po­te­zi?

Ni­su mi jas­ni po­te­zi pre­mi­je­ra. Kao HDZ-ov­ca on me pot­pu­no ra­zo­ča­rao jer ga je upra­vo HDZ do­veo za pred­sjed­ni­ka Vla­de. Ore­ško­vić je pos­tao pre­mi­jer ni kriv ni du­žan. On ni­je po­de­rao ni je­dan par ci­pe­la za HDZ. Ali kad si već do­šao u si­tu­aci­ju da pos­ta­neš pre­mi­jer, on­da u po­li­tič­kom smis­lu ni­je ko­rek­t­no što ni­je uzeo u ob­zir Ka­ra­mar­ko­vo miš­lje­nje, a on je pot­pred­sjed­nik za na­ci­onal­nu si­gur­nost, pri ime­no­va­nju pr­vih lju­di taj­ne služ­be.

Je li bi­la gre­ška što se uop­će pris­ta­lo na zah­tjev Mos­ta da pre­mi­jer bu­de nes­tra­nač­ki i je­su li se pre­go­vo­ri s Mos­tom mo­gli bo­lje odra­di­ti?

Dru­gi raz­log ove kri­ze vlas­ti, a to se sad vi­di, lo­ši su pre­go­vo­ri. Naš je os­nov­ni cilj bio ru­še­nje SDP-ove vlas­ti. No na­pra­vi­li smo pre­vi­še us­tu­pa­ka.

Kon­kret­no?

Pa, na pri­mjer, moj je stav bio da HDZ ne bi tre­bao pris­ta­ti na to da Mos­tu pri­pad­nu i MUP i Mi­nis­tar­stvo pra­vo­su­đa. Ni­smo tre­ba­li naj­važ­ni­je re­so­re pre­pus­ti­ti Mos­tu, a on­da tra­ži­ti da mi bit­no utje­če­mo na ka­drov­sku po­li­ti­ku. Pred­la­gao sam da pr­vi pot­pred­sjed­nik Vla­de, kad već ne mo­že bi­ti pre­mi­jer, is­to­dob­no bu­de i mi­nis­tar unu­tar­njih pos­lo­va. U slu­ča­ju da je Most na to sta­vio ve­to, on­da ne bi­smo tre­ba­li da­lje pre­go­va­ra­ti s Mos­tom i da­nas bi za HDZ bi­la bo­lja si­tu­aci­ja. Bo­žo Pe­trov se ne mo­že ru­ko­va­ti stis­nu­te ša­ke.

Je li on­da gre­ška što je HDZ sas­ta­vio Vla­du s Mos­tom? Po­ka­za­lo se da je to eks­pe­ri­ment ko­ji je pro­pao.

Imam još jed­nu za­mjer­ku, pa ću se vra­ti­ti na pi­ta­nje. Ni­jed­na Vla­da ni­je bi­la us­to­li­če­na a da ni­je ima­la pot­po­ru na­ci­onal­nih ma­nji­na.

Gre­ška HDZ-a?

Ne znam či­ja je, ali je gre­ška. Tre­ba­li smo sjes­ti s ma­nji­na­ma i vi­dje- ti ko­ji su uvje­ti za nji­ho­vu pot­po­ru. To bi nam bio ve­lik is­ko­rak i pre­ma Eu­ro­pi i pre­ma ma­nji­na­ma. To bi bio odraz sna­ge i eu­rop­skog šti­ha Vla­de ko­ju je HDZ for­mi­rao s Mos­tom. Ne bih imao ni­šta pro­tiv da je je­dan pred­stav­nik ma­nji­na član Vla­de. Ne mo­ra to bez­u­vjet­no bi­ti pred­stav­nik sr­p­ske na­ci­onal­ne ma­nji­ne. I Fra­njo Tuđ­man, na ko­jeg se po­zi­va­mo, uvi­jek je imao jed­nu od ja­kih in­te­lek­tu­al­nih oso­ba sr­p­ske ma­nji­ne u Vla­di. Da smo ta­ko pos­tu­pi­li, ne bi­smo sa­da ima­li kri­zu vlas­ti jer ma­nji­ne pri­pa­da­ju Vla­di. Na taj bi­smo na­čin za­tvo­ri­li us­ta i svi­ma oni­ma ko­ji su HDZ pro­gla­ša­va­li ul­tra­des­ni­com te na stra­hu od po­vrat­ka HDZ-a na vlast te­me­lji­li svo­ju kam­pa­nju.

HDZ je sa sr­p­skom na­ci­onal­nom ma­nji­nom za­oš­trio i s ći­ri­lič­nim plo­ča­ma u Vu­ko­va­ru?

Taj je pro­blem ri­je­šen uz ne­mi­le sce­ne, ali ći­ri­lič­ne plo­če su, ko­li­ko ja znam, u Vu­ko­va­ru. Po­štu­ju­ći svu bol Vu­ko­va­ra­ca, či­je su ra­ne zbog rat­nih stra­da­nja i da­lje svje­že, tom pro­ble­mu tre­ba­lo je pris­tu­pi­ti ta­ko da se sjed­ne i pos­tig­ne do­go­vor. Ali zas­tu­pam stav on­daš­njeg, a pret­pos­tav­ljam i da­naš­njeg vod­stva HDZ-a, da je tre­ba­lo po­što­va­ti svu bol Vu­ko­va­rac. No ne mis­lim sa­mo na sr­p­sku na­ci­onal­nu ma­nji­nu ka­da go­vo­rim o ma­nji­na­ma. Či­tam ne­ki dan, ako je to toč­no, da je ne­ki novac uzet ta­li­jan­skoj ma­nji­ni. Če­mu to? On­da, HNS nam je kao mo­gu­ći part­ner, pa on­da na­pad­ne­mo še­fa HNS-a Vr­do­lja­ka. Ra­zu­mi­jem i Most, jer su ih oko mje­sec i ne­što da­na „stra­ši­li“pres­la­gi­va­njem, na­rav­no da će i oni on­da od­go­vo­ri­ti.

To su kri­vi po­te­zi HDZ-a ko­ji su su­zi­li ko­ali­cij­ski po­ten­ci­jal.

Sad, je li to po­li­ti­ka HDZ-a ili po­li­ti­ka po­je­di­na­ca ko­ji is­ka­ču unu­tar HDZ-a, to je sad pi­ta­nje? Kraj­nje je vri­je­me da To­mis­lav Ka­ra­mar­ko čvr­sto uz­me uz­de u svo­je ru­ke i da kor­mi­la­ri HDZ-om.

Hrid se iz­jas­nio da im ni­je pro­blem HDZ, ne­go Ka­ra­mar­ko. HDSSB bi vje­ro­jat­no is­to po­dr­žao HDZ, ali pos­to­ji osob­ni ani­mo­zi­te­te Gla­va­ša pre­ma Ka­ra­mar­ku. Kad se gle­da mo­gu­će part­ne­re, Ka­ra­mar­ko is­ka­če kao pro­blem.

Sta­ni­te ma­lo. Ni­je HDZ ni­či­ja igračka. Mi­nis­tar bra­ni­te­lja – mo­že Br­kić, ne mo­že Br­kić. Pre­mi­jer – mo­že Ka­ra­mar­ko, ne mo­že Ka­ra­mar­ko. Sad Pr­go­met – mo­že HDZ, ali ne mo­že Ka­ra­mar­ko. Ti­me se po­ka­zu­je op­će ne­ra­zu­mi­je­va­nje po­li­tič­ke si­tu­aci­je. HDZ ne smi­je pris­ta­ti na igru – mo­že HDZ, ali ne mo­že To­mis­lav Ka­ra­mar­ko. Osob­no, ja ni­sam pris­tao ni na to da mi­nis­tar bra­ni­te­lja ne bu­de Br­kić.

Plen­ko­vić je na sa­bo­ru HDZ-a re­kao da HDZ ne mo­že bi­ti ta­lac jed­nog čo­vje­ka. A sa­da is­pa­da da je Ka­ra­mar­ko pro­blem za op­s­ta­nak ove Vla­de?

Ni­je bi­lo ni mjes­to ni vri­je­me da Plen­ko­vić go­vo­ri na taj na­čin. Mo­gu se slo­ži­ti da HDZ ne smi­je bi­ti ni­či­ji ta­lac, ali kad HDZ to od­lu­či, a ne ka­da to Most ili Ore­ško­vić že­le. Ne­ma vi­še ucje­na HDZ-a, doš­li smo do zad­nje li­ni­je obra­ne. HDZ će zna­ti ako je stran­ka ne­či­ji ta­lac. Kao što je to stran­ka pre­poz­na­va­la u ne­kim proš­lim vre­me­ni­ma. HDZ će po­bi­je­di­ti na no­vim iz­bo­ri­ma, ali od­no­si se ne­će bit­no pro­mi­je­ni­ti. Za­to ni­sam za no­ve izbore. Mo­žda umjes­to Mos­ta do­bi­je­mo Ži­vi zid, taj­ming će bi­ti pre­su­dan i što on­da – opet mu­ko­tr­p­ni pre­go­vo­ri s ne­iz­vjes­nim is­ho­dom.

Što je on­da rješenje?

Po­bor­nik sam i ma­njin­ske Vla­de ako okol­nos­ti bu­du tak­ve da se ne mo­že do­ći do ve­ći­ne. Ako je Mi­la­no­vić na­ci­onal­no osvi­je­šten, što sum­njam, ali pos­to­ji mo­guć­nost, za­što on­da Most i SDP ne bi po­dr­ža­li ma­njin­sku HDZ-ovu Vla­du. Ma­njin­skoj Vla­di glav­ni bi cilj bio pro­ves­ti bit­ne re­for­me u što kra­ćem ro­ku. Mo­že­mo li se do­go­vo­ri­ti o ba­rem če­ti­ri re­for­me: mi­ro­vin­ske, pro­mje­ne po­rez­ne po­li­ti­ke i sma­nje­nja du­ga te, na­rav­no, ubr­za­nje pro­ce­sa ku­ri­ku­lar­ne re­for­me. Tre­ba­lo bi se od­mah za­us­ta­vi­ti pro­da­ju stra­te­ških po­du­ze­ća osim onih oko ko­jih do­bi­je­mo pot­pu­no su­gla­sje. Ne­ka se do­go­vo­re glav­ni po­li­tič­ki ak­te­ri, ma­njin­ska Vla­da ne­ka tra­je go­di­nu da­na, a na no­ve izbore ide­mo u pro­lje­će idu­će go­di­ne. Do­tad mo­ra­mo po­vu­ći dvi­je mi­li­jar­de eura iz EU i mak­nu­ti do no­vih iz­bo­ra sve što mo­že bi­ti pri­je­por unu­tar Sa­bo­ra i glav­nih po­li­tič­kih di­oni­ka. Da sam na mjes­tu Ka­ra­mar­ku, re­kao bih, ako ne mo­že­mo sas­ta­vi­ti ve­ći­nu, ide­mo sta­vi­ti Hr­vat­sku iz­nad svih nas. Pred­lo­žio bih ma­njin­sku Vla­du i pred­lo­žio ove če­ti­ri re­for­me. To bi bio dr­žav­nič­ki po­tez i pod ci­je­nu gu­bit­ka no­vih iz­bo­ra. Na taj bi­smo na­čin po­ka­za­li inves­ti­to­ri­ma i Eu­ro­pi da smo zem­lja vi­so­ko ra­zvi­je­ne de­mo­kra­ci­je i uvje­ren sam da bi to ci­je­ni­li i gra­đa­ni i inves­ti­to­ri. Uvje­ren sam da bi tu pro­fi­ti­ra­li i HDZ i SDP u po­li­tič­kom smis­lu, i vra­ti­li bi­smo vje­ru u po­li­ti­ku i po­li­ti­ča­re. Mo­žda je to uto­pi­ja, ali ja bih po­ku­šao. Ne­ma se što iz­gu­bi­ti.

Ima li, po va­šem miš­lje­nju, HDZ šan­se slo­mi­ti Most i na taj na­čin pre­uze­ti ve­ći­nu u Sa­bo­ru?

Raz­go­va­rao sam s ne­kim zas­tup­ni­ci­ma Mos­ta ko­ji su rek­li da bi bi­lo naj­bo­lje da se do­go­vo­ri­mo. Ali lom­lje­nje Mos­ta ni­je rješenje. Po mom miš­lje­nju, rješenje je kri­ze da Ka­ra­mar­ko pos­ta­ne pre­mi­jer.

Ka­ko bi to bi­lo mo­gu­će?

I to je mo­guć­nost, u po­li­ti­ci je sve mo­gu­će. Vi­di­te i na mo­jem pri­mje­ru da sam se na­kon če­ti­ri go­di­ne vra­tio u vrh stran­ke, ma­lo je tak­vih pri­mje­ra. Po­li­ti­ka ni­je sprint na sto me­ta­ra, ne­go ma­ra­ton. Po­li­ti­ka je tak­ti­ka i stra­te­gi­ja. Ako bi se iz­gla­sa­lo ne­po­vje­re­nje i Vla­da pa­la ili se ne iz­gla­sa­lo po­vje­re­nje, a Most se po­vu­kao, ima­li bi­smo mje­sec da­na za for­mi­ra­nje no­ve ve­ći­ne. I u tom bi slu­ča­ju Ka­ra­mar­ko mo­rao bi­ti pre­mi­jer. Do­bro je re­kao Be­ljak iz HSS-a, je­di­no Ka­ra­mar­ko i Mi­la­no­vić ima­ju iz­bor­ni le­gi­ti­mi­tet da bu­du pre­mi­jer. Ka­ra­mar­kov je le­gi­ti­mi­tet i ve­ći jer je HDZ po­bi­je­dio na iz­bo­ri­ma, za tri man­da­ta – ali je po­bi­je­dio.

Je li HDZ pri­do­nio po­dje­la­ma u druš­tvu jer je če­ti­ri go­di­ne za­dr­žao re­to­ri­ku ko­ja je u po­čet­ku bi­la us­mje­re­na na kon­so­li­da­ci­ju HDZ-a ko­ji je bio de­vas­ti­ran na­kon iz­bo­ra 2011. go­di­ne. Mis­lim na pri­če o ko­mu­nis­ti­ma, us­ta­ša­ma i par­ti­za­ni­ma itd.?

Re­ći ću da sam pro­tiv­nik pre­oš­tre re­to­ri­ke ko­ja je mo­žda kra­si­la HDZ

Ne znam či­ja je to gre­ška, ali tre­ba­li smo sjes­ti s ma­nji­na­ma i vi­dje­ti ko­ji su uvje­ti za nji­ho­vu pot­po­ru. To bi nam bio is­ko­rak pre­ma Eu­ro­pi Ni­je bi­lo vri­je­me da Plen­ko­vić go­vo­ri na taj na­čin. HDZ ne smi­je bi­ti ni­či­ji ta­lac, ali kad HDZ to od­lu­či, a ne Most ili Ore­ško­vić

‘KA­RA­MAR­KO ILI MI­LA­NO­VIĆ’ Je­di­no Ka­ra­mar­ko i Mi­la­no­vić ima­ju iz­bor­ni le­gi­ti­mi­tet da bu­du pre­mi­je­ri. Ka­ra­mar­kov je i ve­ći jer je po­bi­je­dio, za tri man­da­ta – ali je po­bi­je­dio ‘GRE­ŠKA PRE­MA MA­NJI­NA­MA’ I Fra­njo Tuđ­man, na ko­jeg se po­zi­va­mo, uvi­jek je imao jed­nu od ja­kih in­te­lek­tu­al­nih oso­ba sr­p­ske ma­nji­ne u Vla­di ‘PRO­TIV SAM PO­BA­ČA­JA’ Ni­sam za za­bra­nu po­ba­ča­ja, ne ra­dim ga već 20 go­di­na. Kad sam na­pra­vio po­ba­čaj, is­po­vje­dio sam se. I opet sam ga na­pra­vio i ni­sam se do­bro osje­ćao

u jed­nom mo­men­tu, ali i či­nje­ni­ca je da smo tak­vom re­to­ri­kom do­bi­li sve izbore. No či­nje­ni­ca je da ni­smo do­bi­li oče­ki­va­nu ve­ći­nu.

HDZ je na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma znat­no pod­ba­cio u od­no­su na oče­ki­va­nja o ap­so­lut­noj ve­ći­ni.

Mis­lim da je bi­la gre­ška što ni­je bi­lo su­če­lja­va­nja glav­nih po­li­tič­kih tak­ma­ca. Uvje­ren sam da bi Ka­ra­mar­ko po­ka­zao da je i tu bolji od Mi­la­no­vi­ća i da bi re­zul­tat bio pu­no bli­že oče­ki­va­nom. Ova­ko smo os­ta­vi­li pros­tor na­ga­đa­nji­ma, što nam ni­je do­ni­je­lo ni­šta do­brog. Ali la­ko je sa­da bi­ti ge­ne­ral na­kon bit­ke. Is­ti­na je da smo vo­di­li des­ni­ju kam­pa­nju, a os­ta­vi­li smo pre­ma­lo pros­to­ra da se po­kri­je po­li­tič­ki cen­tar. Alex Bra­un je s Mi­la­no­vi­ćem odi­grao važ­nu ulo­gu. Tre­ba­li smo ma­lo sma­nji­ti ten­zi­je jer je SDP osvo­jio ovaj re­zul­tat na iz­bo­ri­ma stra­še­ći lju­de HDZ-om. No mi smo po­bi­je­di­li ia­ko ne ve­ći­nom ko­ju smo oče­ki­va­li.

Ka­ko bi tre­bao iz­gle­da­ti moderan de­mo­kr­š­ćan­ski HDZ?

Mi kao de­mo­kr­š­ćan­ska na­rod­njač­ka stran­ka mo­ra­mo ima­ti od­go­vo­re na no­ve iz­a­zo­ve. Mo­ra­mo ima­ti od­go­vor pre­ma gay po­pu­la­ci­ji, abor­tu­su i mno­gim po­dru­čji­ma ko­ja su skli­zak te­ren za HDZ. Za­miš­ljam svo­ju dr­ža­vu da čvr­sto sto­ji iza ve­ćin­skog svje­to­na­zo­ra svog sta­nov­niš­tva. U Hr­vat­skoj se 80 pos­to lju­di dek­la­ri­ra ka­to­li­ci­ma, a 90 pos­to kr­š­ća­ni­ma. Sva­ka Vla­da, a to je bio pro­blem s lje­vi­com, mo­ra naj­pri­je šti­ti svje­to­na­zor­sku po­zi­ci­ju ve­ći­ne. Ali jed­na­ko ta­ko mo­ra šti­ti po­zi­ci­ju ma­nji­na. Ne mis­lim tu is­klju­či­vo na na­ci­onal­ne ma­nji­ne, ne­go op­će­ni­to na ma­nji­ne u bi­lo kom seg­men­tu druš­tva. Vla­da Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća pos­ta­vi­la se su­prot­no. SDP je vi­še šti­tio po­zi­ci­ju ma­nji­na, a bio je ne­ko­rek­tan pre­ma svi­ma ko­ji ni­su li­je­vog svje­to­na­zo­ra. Vi­di­te inver­zi­ju od­no­sa u Hr­vat­skoj, jed­na gos­po­đa je sta­la pred ko­lo­nu Ho­da za ži­vot i ni­je do­ži­vje­la osu­du me­di­ja ili ba­rem ve­ći­ne me­di­ja. Da je net­ko stao pred gay po­vor­ku, me­di­ji bi ga ra­za­pe­li.

Jes­te li za za­bra­nu po­ba­ča­ja, što je vr­lo vje­ro­jat­no in­ten­ci­ja Ho­da za ži­vot?

Ap­so­lut­no sam pro­tiv za­bra­ne po­ba­ča­ja. Mis­lim da in­ten­ci­ja Ho­da za ži­vot ni­je bi­la za­bra­na po­ba­ča­ja, već pra­vo na ži­vot, a to se u bit­nom raz­li­ku­je.

Za­što ste pro­tiv za­bra­ne po­ba­ča­ja?

Sad se vra­ća­mo na ono što sam re­kao, mi mo­ra­mo ima­ti od­go­vo­re na no­ve iz­a­zo­ve. Ni­sam za za­bra­nu po­ba­ča­ja, ne ra­dim ga već 20 go­di­na. Kad sam na­pra­vio po­ba­čaj, is­po­vje­dio sam se, pa sam opet na­pra­vio po­ba­čaj i on­da se ni­sam do­bro osje­ćao. Ra­dio sam ne­što pro­tiv svog unu­tar­njeg mi­ra. Ali de­mo­kr­š­ća­ni u Hr­vat­skoj i Eu­ro­pi mo­ra­ju ima­ti od­go­vor na glo­ba­li­zi­ra­ju­ći svi­jet. Da se za­kon­ski za­bra­ni po­ba­čaj, ti­me bi­smo do­bi­li ile­gal­ne po­ba­ča­je ili bi že­ne od­la­zi­le u Slo­ve­ni­ju na po­ba­čaj. Ni­sam ni za kak­vu ra­di­kal­nu pro­mje­nu tog za­ko­na ni­ti za res­trik­tiv­ni­ju ver­zi­ju. Ša­lim se da u Gos­pi­ću imam raz­red svo­je dje­ce ko­je su ro­di­le že­ne ko­je sam kao li­ječ­nik od­go­vo­rio od po­ba­ča­ja. Na to­me tre­ba ra­di­ti, na edu­ka­ci­ji. •

Gos­pić svi mu se jav­lja­ju, poz­drav­lja­ju ga, obra­ća­ju mu se s dok­to­re, a on je vid­no sre­tan zbog po­vrat­ka u vrh HDZ-a

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.