ZA­ŠTO JE HR­VAT­SKA ZA­BO­RA­VI­LA NA SVOG FINKIELKROATA?

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize -

Ala­ina Fin­ki­el­kra­uta, sa­da fran­cu­skog aka­de­mi­ka i poz­na­tog fi­lo­zo­fa, sje­ćam se još od svjet­skog kon­gre­sa PEN-a odr­ža­nog na Hva­ru i u Du­brov­ni­ku u pro­lje­će 1993. go­di­ne. Kon­gres je, do­du­še, tre­bao bi­ti odr­žan u Du­brov­ni­ku, kao sje­ća­nje na po­vi­jes­ni du­bro­vač­ki kon­gres PEN-a iz 1933. go­di­ne ka­da su pe­nov­ci pod pred­sje­da­njem H. G. Wel­l­sa osu­di­li na­ci­zam, pa­lje­nje knji­ga i pro­gon pi­sa­ca ko­ji ni­su po­du­pi­ra­li Hi­tle­ra. No, sr­p­ski i cr­no­gor­ski voj­ni­ci u pro­lje­će te 1993. go­di­ne još su bi­li na br­di­ma iz­nad Du­brov­ni­ka, pa su pe­nov­ci skup odr­ža­li u si­gur­ni­jem Hva­ru, a u Du­brov­nik su otiš­li tek na dvod­nev­ni sim­bo­lič­ni iz­let, ali su se ipak, kao i nji­ho­vi pret­hod­ni­ci iz 1933. go­di­ne, fo­to­gra­fi­ra­li na ska­li­na­ma is­pod je­zu­it­ske cr­k­ve. Fin­ki­el­kra­ut je bio je­dan od zvuč­ni­jih gos­ti­ju du­bro­vač­ko-hvar­skog kon­gre­sa ko­ji je od­lič­no or­ga­ni­zi­rao Slo­bo­dan Pros­pe­rov No­vak. Na tom je sku­pu, ko­ji je ta­daš­nji pred­sjed­nik me­đu­na­rod­nog PEN-a, ma­đar­ski ro­ma­no­pi­sac Györ­gy Kón­rád, ve­li­ki pri­ja­telj ta­daš­njeg Mi­lo­še­vi­će­va spi­sa­telj­skog i in­te­lek­tu­al­nog po­boč­ni­ka i pred­sjed­ni­ka Sr­bos­la­vi­je Do­bri­ce Ćo­si­ća, pr­vo htio boj­ko­ti­ra­ti (ali se on­da ipak po­ja­vio na Ja­dro­li­ni­ju bro­du), Fin­ki­el­kra­ut otvoreno po­le­mi­zi­rao s onim pis­ci­ma ko­ji ni­su ra­zu­mje­li hr­vat­sku tež­nju za sa­mos­tal­noš­ću. Me­đu ini­ma i s Kón­rádom, i to baš u atri­ju du­bro­vač­kog fra­nje­vač­kog sa­mos­ta­na ko­ji je te­ško stra­dao u sr­p­sko-cr­no­gor­skom bom­bar­di­ra­nju Du­brov­ni­ka. No, prav­do­lju­bi­vi Fin­ki­el­kra­ut je i sa­mog pred­sjed­ni­ka Tuđ­ma­na, ko­ji je po­sje­tio pe­nov­ce na Hva­ru, na ple­nar­noj sjed­ni­ci za­pi­tao što se to do­ga­đa u Ah­mi­ći­ma i iz­me­đu hr­vat­skih i boš­njač­kih sna­ga u sred­njoj Bos­ni. I dobio dr­žav­nič­ki od­go­vor. Ovih da­na Fin­ki­el­kra­ut je opet u Hr­vat­skoj. Ka­že da ni­jed­nog tre­nut­ka ni­je za­ža­lio što je po­čet­kom de­ve­de­se­tih bio je­dan od in­te­lek­tu­ala­ca svjet­skog ka­li­bra ko­ji je dao ne­se­bič­nu po­dr­šu Hr­vat­skoj. Ali, u Za­greb je ovog pu­ta do­šao ka­ko bi po­dr­žao pro­test Kul­tur­nja­ka 2016 ko­ji­ma i da­lje sme­ta po­vjes­ni­čar Zlatko Ha­san­be­go­vić na mjes­tu mi­nis­tra kul­tu­re. Za Ha­san­be­go­vi­ća je Fin­ki­el­kra­ut otvoreno re­kao da je sra­mo­ta za Hr­vat­sku. I ta­ko ušao u po­le­mi­ku s mi­nis­trom ko­ji ga je kri­ti­zi­rao i u ne­dav­nom in­ter­v­juu u Le Mon­deu. No, ni­je sa­mo mi­nis­tar Ha­san­be­go­vić opleo po Fin­ki­el­kra­utu. Uči­ni­li su to i auto­ri u za­gre­bač­kim No­vos­ti­ma ko­je iz­da­je Sr­p­sko na­ci­onal­no vi­je­će, lje­vi­čar­ski te­ore­ti­čar Bo­ris Bu­den, ali i broj­ni des­ni­čar­ski hr­vat­ski ak­ti­vis­ti i pu­bli­cis­ti. Fin­ki­el­kra­ut je i na me­ti oš­trih po­le­mi­ča­ra u Fran­cu­skoj, gdje ga već ne­ko vri­je­me u toj kraj­nje usko­me­ša­noj dr­ža­vi sa snaž­nom ek­s­trem­nom des­ni­čar­skom sce­nom na­zi­va­ju i ra­sis­tom i is­la­mo­fo­bom. Svo­je­dob­no su ga, zbog po­dr­ške Hr­vat­skoj, pos­prd­no na­zi­va­li i Fin­ki­el­kro­at. Sa­daš­njim do­la­skom u Za­greb, Fin­ki­el­kra­ut je po­ka­zao da je otvo­ren za di­sku­si­ju i po­le­mi­ku. I da se ne bo­ji svo­jih kri­ti­ča­ra i os­po­ra­va­te­lja. Kao in­te­lek­tu­alac, on ima sa­mo jed­no oruž­je. Sna­gu vlas­ti­tih ri­je­či. I uvje­re­nja. I ako je ostao Fin­ki­el­kro­at i ka­da je kri­ti­zi­rao Tuđ­ma­na, valj­da će to os­ta­ti i na­kon kri­ti­ke hr­vat­skog mi­nis­tra kul­tu­re. Či­ta­te­lji­ca nas je upo­zo­ri­la da smo 16. svib­nja na 12. stra­ni­ci za­bo­ra­vi­li iz na­gla­še­nog uvod­nog di­je­la tek­s­ta, ta­ko­zva­nog pe­rexa, iz­bri­sa­ti tekst ko­ji ap­so­lut­no ni­šta ne zna­či, ne­go sa­mo “ču­va” mjes­to za “pra­vi” tekst, ko­ji smo, eto, za­bo­ra­vi­li za­mi­je­ni­ti. ..... U zgod­noj pri­či o nas­tav­ku ra­da fri­ze­ra­ja Kincl u Za­gre­bu, objav­lje­noj 16. svib­nja na 27. stra­ni­ci, na­pi­sa­li smo da je biv­ša rad­ni­ca tog poz­na­tog, pri­je dvi­je go­di­ne za­tvo­re­nog, fri­zer­skog sa­lo­na Ma­ri­ja­na Ha­bi­ja­nec iz­naj­mi­la no­vi prostor na Lan­go­vu tr­gu gdje će opet bi­ti fri­ze­raj Kincl. Ma­ri­ja­na Ha­bi­ja­nec je unaj­mi­la, a ne iz­naj­mi­la prostor na Lan­go­vu tr­gu. ..... Na po­s­ljed­njoj stra­ni­ci 13. svib­nja iz­vi­jes­ti­li smo o rom­skom še­fu kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je u Dan­skoj Gim­mi­ju Le­va­ko­vi­ću i u zad­njoj re­če­ni­ci spo­me­nu­li da je on i “... glav­ni pro­ta­go­nist do­ku­men­tar­ca...“, na što nas je upo­zo­ri­la či­ta­te­lji­ca. Dva pu­ta smo rek­li isto. Dru­go zna­če­nje ri­je­či pro­ta­go­nist je glu­mac no­si­lac glav­ne ulo­ge, glav­ni ju­nak i slič­no. ..... Či­ta­te­lji­ca je bla­go­nak­lo­no ovo pro­gla­si­la ne­pi­sme­noš­ću: “Na 35. stra­ni­ci 17. svib­nja nas­lov “Ce­le­bral­na pa­ra­li­za ni­je bo­lest...” Autor tek­s­ta zna ka­ko se to zo­ve..., ali nas­lov uvi­jek naj­vi­še bo­de u oči.” Da­ka­ko, pa­ra­li­za je ce­re­bral­na. Ili na 10. stra­ni­ci is­tog da­na “... bit­ni su sun­ce, kli­ma i pod­neb­lje. Či­ta­te­lji­ca ka­že: “Me­ne su uči­li – da li po­greš­no? – da je ‘pod­neb­lje’ hr­vat­ska ri­ječ za ‘kli­mu’.” Na 26. stra­ni­ci te­ma Eu­ro­song: “’Uz te­me­lji­tu pri­pre­mu, stvo­rio je am­bi­jent u ko­je­mu...’ Go­di­na­ma već, uglav­nom u sport­skim iz­vje­šta­ji­ma, i in­ter­v­ju­ima s igra­či­ma, ču­je­mo i či­ta­mo ka­ko je ‘am­bi­jent bio ve­li­čans­tven’, na­vi­ja­či su stvo­ri­li am­bi­jent...’ I ta­ko se to po­če­lo pres­li­ka­va­ti i na dru­ge sfe­re... Uz ma­lo ma­nju pi­sme­nost, ni po mu­ke... ‘at­mo­sfe­ra’ pos­ta­je ‘am­bi­jent’. Ni­je važ­no, po­či­nje s ‘a’. I br­zo pus­ti ko­ri­jen, pro­ši­ri se u na­ro­du”, pi­še či­ta­te­lji­ca. ..... U pot­pi­su pod sli­ku 19. svib­nja na 20. stra­ni­ci spo­me­nu­li smo kri­ža­nje Sav­ske i Mi­ha­no­vi­će­ve u Za­gre­bu, ko­je ne pos­to­ji. Pos­to­ji kri­ža­nje Sav­ske i Vod­ni­ko­ve. ..... Či­ta­telj je do­bro pri­mi­je­tio 20. svib­nja na 20. stra­ni­ci da smo uz iz­vje­štaj o avi­on­skoj ne­sre­ći egi­pat­skog avi­ona obja­vi­li gra­fič­ki cr­tež ko­ji pri­ka­zu­je Egyp­tAir Air­bus i nje­go­ve ka­rak­te­ris­ti­ke, me­đu os­ta­lim: du­ži­na: 37,6m, ši­ri­na 34,10 m.... Umjes­to ši­ri­na (mo­že se shva­ti­ti kao ši­ri­na avi­on­skog tru­pa) tre­ba­lo je pi­sa­ti ras­pon kri­la ili ši­ri­na kri­la. ..... Či­ta­telj pi­še: “Ve­čer­nji list, pe­tak, 20. svib­nja, 1. stra­ni­ca, nas­lov tek­s­ta ‘ Tvo­rac ro­bo­tič­ke ru­ke ko­ja vo­di mis­li do­la­zi u Za­greb’. Pos­to­ji li za­is­ta ro­bo­tič­ka ru­ka ko­ja vo­di mis­li? Mo­žda to i ne bi tre­ba­lo ka­te­go­rič­ki za­ni­je­ka­ti. Mje­ro­dav­no objaš­nje­nje mo­gli bi pru­ži­ti ne­uro­ki­rur­zi ko­ji ro­bo­tič­kim ru­ka­ma već obav­lja­ju ne­ke za­hva­te na moz­gu i ta­ko na odre­đe­ni na­čin, vr­lo ši­ro­ko shva­će­no, mo­žda i vo­de ne­či­je mis­li. Po­sri­je­di je ipak ne­što mno­go re­al­ni­je. U ci­ti­ra­nom nas­lo­vu tre­ba pro­mi­je­ni­ti sa­mo dva slo­va u dvje­ma ri­je­či­ma, dak­le ne ‘ko­ja vo­di’, ne­go ‘ko­ju vo­de’ pa bi on on­da gla­sio ‘Tvo­rac ro­bo­tič­ke ru­ke ko­ju vo­de mis­li do­la­zi u Za­greb’, što od­go­va­ra da­naš­njem či­nje­nič­nom sta­nju.”

“At­mo­sfe­ra” je ove go­di­ne pos­ta­la “am­bi­jent” i na Eu­ro­son­gu re­agi­ra­nja@ve­cer­nji.net Ve­čer­nji list, Ore­ško­vi­će­va 6H/I, 10000 Za­greb

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.