Ve­se­lim se pu­tu u Hr­vat­sku i svo­joj pu­bli­ci

Au­to­ri­ca hit lju­bav­nih romana Me­lody An­ne či­ju tri­lo­gi­ju “Mi­li­jar­der” upra­vo objav­lju­je Ve­čer­nji list

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Mar­ti­na Stru­kić mar­ti­na.stru­kic@ve­cer­nji.net

Imam ured, u po­s­ljed­nje vri­je­me ne od­la­zim u nje­ga, ra­di­je pi­šem u lo­kal­nom ka­fi­ću U ve­ći­ni mo­jih pri­ča po­kre­ta­či su stvar­ne oso­be, a u ne­kom tre­nut­ku pre­uz­me ma­šta

Ča­ro­li­ja nje­zi­nih knji­ga u to­me je što pri­če u nji­ma po­ve­zu­ju lju­de iz ci­je­log svi­je­ta, a u tim pri­ča­ma lju­bav uvi­jek po­bje­đu­je

Kao uver­ti­ra za dru­gi od tri nas­tav­ka tri­lo­gi­je “Mi­li­jar­der” – na­zvan “Mi­li­jar­de­rov ples”, ko­ji od 6. lip­nja mo­že­te pro­na­ći na svim ki­os­ci­ma za­jed­no s Ni­kel se­ru­mom pro­tiv bo­ra oko oči­ju ko­ji do­la­zi kao dar, raz­go­va­ra­li smo s auto­ri­com hit romana Me­lody An­ne.

S ob­zi­rom na to da objav­lju­je­te pu­no knji­ga, ma­hom hi­to­ve, pos­to­ji li ne­što što vam po­ma­že u pi­sa­nju, ne­što bez če­ga ne mo­že­te?

Ka­va! Sje­dim sa­ti­ma pi­šu­ći i uvi­jek po­red se­be imam ša­li­cu ka­ve, čak mi ne sme­ta ako se ohla­di, što­vi­še, za ljet­nih mje­se­ci čes­to do­dam koc­ki­cu le­da i pre­tva­ram se da pi­jem le­de­nu ka­vu. Dak­le, mo­je je go­ri­vo de­fi­ni­tiv­no ka­va.

No, osim što pi­še­te, ak­tiv­ni ste na blo­gu, uklju­če­ni u sve mar­ke­tin­ške obve­ze, a tu je i mno­go­broj­na obi­telj. Ka­ko us­pi­je­va­te sve us­kla­di­ti?

Po­ku­ša­vam una­pri­jed osmis­li­ti ras­po­red. To pu­no bo­lje funk­ci­oni­ra zi­mi ka­da dje­ca ima­ju ma­nje iz­van­škol­skih ak­tiv­nos­ti. Me­đu­tim, div­na stvar u mom pos­lu jest ta da ra­ču­na­lo uvi­jek mo­gu no­si­ti sa so­bom pa ta­ko ni­je ri­jet­kost da pi­šem no­ću, na pla­ži, ali i na sa­svim neo­če­ki­va­nim mjes­ti­ma po­put sta­di­ona ili na bro­du... Imam i ured, ali u po­s­ljed­nje vri­je­me uop­će ne od­la­zim u nje­ga, ra­di­je pi­šem u lo­kal­nom ka­fi­ću. A što se ti­če svih dru­gih obve­za, ne­ka­ko ih us­pi­je­vam us­kla­di­ti pa­ze­ći da se nit­ko ne osje­ća za­ki­nu­to.

Gdje pro­na­la­zi­te in­s­pi­ra­ci­ju i ide­je za pri­če?

Moj po­kre­tač i in­s­pi­ra­ci­ja mo­ji su pri­ja­te­lji i mo­ja obi­telj, iz njih kre­ću mno­ge mo­je pri­če. Da­ka­ko, u ne­kom tre­nut­ku pre­uz­me ma­šta, ali u ve­ći­ni mo­jih pri­ča po­kre­ta­či su stvar­ne oso­be. Isto ta­ko, cr­pim ide­je iz fil­mo­va, knji­ga i da­ka­ko stvar­nog ži­vo­ta. Pri­mje­ri­ce, la­ni sam bi­la u Špa­njol­skoj, sje­di­la sam u ka­fi­ću dok je mo­ja pri­ja­te­lji­ca ku­po­va­la. Pro­ma­tra­la sam lju­de oko se­be i do­bi­la ide­ju, iz­vuk­la sam mo­bi­tel i na­tip­ka­la de­se­tak stra­ni­ca.

Znam da vam je te­ško od­go­vo­ri­ti na ovo pi­ta­nje, ali ko­ja je, pre­ma va­šem miš­lje­nju, naj­bo­lja knji­ga ko­ju ste na­pi­sa­li?

Da, ovo je uis­ti­nu te­ško pi­ta­nje, ali ako već mo­ram bi­ra­ti, on­da bi to bi­la mo­ja pr­va knji­ga iz se­ri­ja­la o An­der­so­no­vi­ma jer je to bio moj po­če­tak. Po­če­la sam sa snom, da­no­noć­no pi­sa­la, i iako je to bio za­okret u mo­joj do­ta­daš­njoj ka­ri­je­ri, osje­ća­la sam da imam ne­što ve­li­ko pred so­bom.

Ka­ko se no­si­te sa sla­vom, obo­ža­va­te­lji­ma, pa­pa­ra­zzi­ji­ma?

Obo­ža­vam to, vo­lim bi­ti u sre­di­štu po­zor­nos­ti. Mom mu­žu to pa­da pu­no te­že ne­go me­ni. Iako ja se­be ne do­živ­lja­vam slav­nom, ja sam že­na, maj­ka, te­ta, ži­vim is­ti život ko­ji sam ži­vje­la i dok me nit­ko ni­je poz­na­vao, je­di­na je raz­li­ka da da­nas ima­mo ve­ći ro­štilj.

Knji­ge vam se pre­vo­de na dru­ge je­zi­ke, evo sa­da i na hr­vat­ski. Mis­li­te li da se pu­bli­ka di­ljem svi­je­ta mo­že po­is­to­vje­ti­ti s va­šim li­ko­vi­ma?

Da! Upra­vo je to ča­ro­li­ja knji­ga, one po­ve­zu­ju lju­de ma gdje bi­li!

Pla­ni­ra­ti li po­sje­ti­ti Hr­vat­sku?

Pri­je de­set go­di­na rek­la bih da ne­ma šan­se. Ni­sam si mo­gla pri­ušti­ti ni da odem do nekog dru­gog gra­da u Ame­ri­ci. Sa­da, i to po­nos­no ka­žem – da, pla­ni­ram. Vo­lim upoz­na­va­ti svo­je či­ta­te­lje di­ljem svi­je­ta, pro­tek­lih go­di­na obiš­la sam po­la svi­je­ta i ja­ko se ve­se­lim sva­kom no­vom mjes­tu u ko­je do­la­zim.

Ima­te li u pla­nu ne­ki no­vi se­ri­jal ko­ji će za­lu­dje­ti či­ta­telj­sko mnoš­tvo?

Kod me­ne se uvi­jek ne­što ku­ha i, da, ri­ječ je o se­ri­ja­lu, ali pri­ča je druk­či­ja od svih ko­jih sam do­sad na­pi­sa­la. Usko­ro će bi­ti objav­lje­na pa će­te vi­dje­ti o če­mu go­vo­rim.

Sa­ti pred ra­ču­na­lom Mo­je je po­gon­sko go­ri­vo ka­va, sprem­no priz­na­je že­na či­ji su svi lju­bav­ni ro­ma­ni svjet­ski hi­to­vi

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.