Ak­tu­al­na za­šti­ta vi­no­ve lo­ze od uvi­jek opas­ne pe­pel­ni­ce

Vecernji list - Hrvatska - - Dom -

Osim u po­su­de i ko­ri­ta na pro­zo­ri­ma, bal­ko­ni­ma i te­ra­sa­ma, što je kod nas oso­bi­to ra­ši­re­no, ovog će­mo pu­ta cvi­je­će po­sa­di­ti i na gre­di­ce! U mo­di su pri­rod­ni na­sa­di gre­di­ca kad se me­đu traj­ni­ca­ma i gr­mov­ni­ca­ma pus­ti kva­drat­ni me­tar ili vi­še za sad­nju se­zon­skog cvi­je­ća. Oso­bi­to se u ino­zem­s­tvu pro­ši­ri­la upo­tre­ba snaž­nih jed­no­go­diš­njih bi­lja­ka po­put ri­ci­nu­sa, ukras­nog pup­ča­ra, cvjet­nog du­ha­na, kle­oma, sun­co­kre­ta i ama­ran­ta. Cvjet­ni ukra­si na gre­di­ca­ma Još je pri­je dva de­set­lje­ća vri­je­di­lo pra­vi­lo da se na gre­di­ce sa­de sa­mo jed­no­go­diš­nje bilj­ke ko­je se raz­m­no­ža­va­ju sje­me­njem, dok si da­nas ne mo­že­mo uop­će za­mis­li­ti na­sad bez ta­ko­zva­nih pro­zor- skih i bal­kon­skih bi­lja­ka. Ako do­bro raz­mis­li­mo, na gre­di­ce mo­že­mo po­sa­di­ti ve­ći­nu se­zon­skih bi­lja­ka s iz­u­zet­kom naj­o­mi­lje­ni­jih – pe­lar­go­ni­ja. Vi­se­će ili us­prav­ne, one sva­ka­ko spa­da­ju u ko­ri­ta, lon­či­će i po­su­de, na sun­ča­ni po­lo­žaj, za­šti­će­ne od pa­da­li­na. Tre­ba poz­na­va­ti i iz­nim­ke. Je­dins­tve­na je zvjez­das­ta pe­lar­go­ni­ja ša­re­nih lis­to­va sor­te van­co­uver. Nje­ni ma­le­ni, ci­glas­to cr­ve­ni cvje­to­vi do­bro pr­ko­se vre­men­skim ne­pri­li­ka­ma. Ki­šu do­bro pod­no­se i mi­ris­ne pe­lar­go­ni­je pa se sve vi­še uklju­ču­ju u se­zon­ske na­sa­de. Broj­ne se pro­zor­ske i bal­kon­ske bilj­ke pu­no bo­lje osje­ća­ju na gre­di­ca­ma ne­go u ti­jes­nim ko­ri­ti­ma. Tu oso­bi­nu mo­že­mo is­ko­ri- sti­ti kod dvo­zu­ba, ver­be­ne, su­he ru­že i mi­li­jun­skih zvon­či­ća. Ovi po­s­ljed­nji osjet­lji­vi su na tru­lež ko­ri­je­na, što na gre­di­ci ni­smo pri­mi­je­ti­li. Pre­kras­ne jas­tu­či­će cvi­je­ća stva­ra­ju ba­ko­pa, bra­hi­ko­ma i sa­nvi­ta­li­ja. Ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti ni us­prav­ne fuk­si­je jer ih na gre­di­ci štet­ni­ci vr­lo ri­jet­ko ugro­ža­va­ju. Na otvo­re­no ipak osim pe­lar­go­ni­ja ne smi­je­mo sa­di­ti ma­čji rep, pa­pu­či­ce, go­mo­ljas­te be­go­ni­je, kra­bu­lja­ču i strep­to­karp.

Pri­pre­ma gre­di­ce i sad­nja

Po­vr­ši­nu ko­ju smo na­mi­je­ni­li se­zon­skom ukra­ša­va­nju tre­ba te­me­lji­to pre­ko­pa­ti i po­tom pre­grab­lja­ti. Pre­ma po­tre­bi, do­da­mo kva­li­tet­nu Plan­tel­la Bal­ko­ni­ju, pet­kom­po­nent­nu vi­so­ko kva­li­tet­nu zem­lju ili Plan­tel­la Ide­al uni­ver­zal­nu zem­lju, te pog­no­ji­mo spo­ro­to­pi­vim gno­ji­vom Plan­tel­la For­mu­la 365 – mem­bran­skim gno­ji­vom za ukras­ne bilj­ke. To je pa­met­no gno­ji­vo, ko­je se upo­tri­je­bi sa­mo jed­nom go­diš­nje, što omo­gu­ću­je mem­bra­na, ko­ja ovi­ja hra­nji­va i pos­tup­no ih os­lo­ba­đa pre­ma tem­pe­ra­tu­ri i vla­zi te ta­ko ops­krb­lju­je bilj­ke ci­je­le se­zo­ne. No mo­že­mo pog­no­ji­ti i kla­sič­nim Pla­ne­tl­la Spe­ci­al­nim gno­ji­vom u obli­ku kris­ta­la, ko­je je ja­ko br­zo to­pi­vo pa nji­me mo­že­mo za­li­je­va­ti, po­su­ti ili za­li­je­va­ti fo­li­jar­no pr­ska­njem po bilj­ka­ma, da naj­br­že dje­lu­je. Upo­tri­je­bi­mo ga 4-5 pu­ta u se­zo­ni. Ti­je­kom in­ten­ziv­nog ras­ta i cvat­nje pri­hra­nju­je­mo i Plan­tel­la Cvi­je­tom, bo­ga­tim vi­ta­mi­ni­ma, či­me će­mo osi­gu­ra­ti buj­nost ci­je­le se­zo­ne ras­ta. Žur­ba se ne is­pla­ti! Oso­bi­to bilj­ke ko­je su osjet­lji­ve na hlad­no­ću po­put vo­de­ni­ke, ukras­ne ko­pri­ve, lan­ta­ne, por­tu­la­ka, ma­da­ga­skar­skog zim­ze­le­na, gom­fre­ne, gr­mo­li­kog bo­silj­ka, stal­no cva­tu­će be­go­ni­je te be­go­ni­je zma­je­va kri­la sa­di­mo na­kon Le­de­nih sve­ta­ca. Tu su i ver­be­ne, di­as­ci­je, bra­hi­ko­mu, mi­li­jun­ske zvon­či­će i dvo­zub, bilj­ke ko­je se mo­že pre­ni­je­ti na otvo­re­no i pri­je. Ali tko još ni­je, mo­že to uči­ni­ti i sa­da! Sa­vje­tuj­te se s na­ma!!!!

092 194 1694 i 01 621 39 66 Bacc. ing. agr. Mi­li­ca Se­ku­lić, sa­vjet­ni­ca Unic­hem Agro Ka­ko us­pješ­no za­šti­ti­ti vi­no­vu lo­zu, ot­kri­va Igor Go­me­zelj, dipl.ing.agr., MBA AgroChem MAKS d.o.o. Pe­pel­ni­ca (oidi­um) ame­rič­kog je po­ri­jek­la. Za­pa­že­na je pr­vi put u En­gle­skoj 1845. go­di­ne, a br­zo se ra­ši­ri­la u Eu­ro­pi te već 1850. za­hva­ti­la sva vi­no­gor­ja Sre­do­zem­lja, a po­tom i Afri­ke i Aus­tra­li­je, one­mo­gu­ća­va­ju­ći pro­izvod­nju gro­žđa. Pe­pel­ni­ca je i da­nas u mno­gim vi­no­gra­dar­skim po­dru­čji­ma, na­ro­či­to u to­plim kra­je­vi­ma, oz­bilj­na bo­lest, čes­to opas­ni­ja od pe­ro­nos­po­re. Simp­to­mi pe­pel­ni­ce la­ko se pre­poz­na­ju po pe­pe­ljas­tim prev­la­ka­ma na liš­ću. No pe­pel­ni­ca uz­ro­ku­je i zas­toj u ras­tu na­pad­nu­tih lis­to­va, iz­ra­že­ne pe­pe­ljas­te prev­la­ke na mla­di­ca­ma, su­še­nje cvje­to­va, zas­toj u ras­tu i pu­ca­nje bo­ba. Sve se to odra­ža­va na gu­bi­tak uro­da ko­ji se u slu­ča­ju ne­pro­vo­đe­nja mje­ra za­šti­te pe­nje do 80-90%. Ja­ki na­pa­di pe­pel­ni­ce na osjet­lji­vim sor­ta­ma jav­lja­ju se obič­no u dru­gom di­je­lu ve­ge­ta­ci­je, na­kon cvat­nje. Ta­da su i naj­po­volj­ni­ji uvje­ti za ra­zvoj ove bo­les­ti, a u ljet­nim mje­se­ci­ma vi­no­gra­da­ri obič­no pres­ta­ju sa za­šti­tom. Zbog to­ga su šte­te od pe­pel­ni­ce naj­češ­ći pro­blem ko­ji se jav­lja u vi­no­gra­di­ma. Za ra­zvoj pe­pel­ni­ce i jak na­pad ni­je po­treb­no kiš­no vri­je­me ni du­go­traj­na vlaž­nost lis­ta. Bo­lest se sa­svim do­bro ra­zvi­ja pri ni­skim vlaž­nos­ti­ma zra­ka. Tem­pe­ra­tu­re u ljet­nim mje­se­ci­ma do­dat­no po­go­du­ju ra­zvo­ju pe­pel­ni­ce. Pe­pel­ni­ca (lug) jav­lja se u ve­ći­ni vi­no­gra­da Dal­ma­ci­je, na­ro­či­to na bi­je­lim sor­ta­ma. Prak­tič­ni pro­blem u vi­no­gra­di­ma je u to­me što pe­pel­ni­ca pre­živ­lja­va, ra­zvi­ja se i ši­ri na lo­zi kroz ci­je­lu go­di­nu, ali se zna­ko­vi za­ra­ze čes­to vi­de tek na for­mi­ra­nim bo­bi­ca­ma. Šte­te su u za­ra­že­nim vi­no­gra­di­ma znat­ne jer stra­da­ju ci­je­li groz­do­vi. Pri­je i na­kon cvat­nje vi­no­gra­da tre­ba uklju­či­ti kva­li­tet­ne fun­gi­ci­de za za­šti­tu od pe­pel­ni­ce. Za pro­vo­đe­nje kva­li­tet­ne za­šti­te bi­raj­te sred­stva ko­ja osi­gu­ra­va­ju vi­so­ku učin­ko­vi­tost. Za suz­bi­ja­nje pe­pel­ni­ce vi­no­ve lo­ze pre­po­ru­ču­jem ko­ri­šte­nje pri­pra­va­ka SYSTHANE 24 E ili CRYSTAL. To je sis­te­mič­ni fun­gi­cid pre­ven­tiv­nog, ku­ra­tiv­nog i era­dik­tiv­nog dje­lo­va­nja ko­ji, osim pe­pel­ni­ce, suz­bi­ja i cr­nu tru­lež (Gu­ig­nar­dia bidwel­li) vi­no­ve lo­ze. Upra­vo ga dje­lo­va­nje na cr­nu tru­lež či­ni po­seb­nim u od­no­su na os­ta­le fun­gi­ci­de is­te sku­pi­ne. Systhane 24 E pri­mje­nju­je se u kon­cen­tra­ci­ji 0,0125% (12,5 ml u 100 l vo­de tj. 1,25 ml u 10 l vo­de) kod apli­ka­ci­je u ter­mi­ni­ma pos­li­je cvat­nje. Systhane 24 E ima ši­ro­ku pri­mje­nu i u os­ta­lim vo­ćar­skim kul­tu­ra­ma. Crystal je pro­tek­tiv­ni kon­tak­t­ni fun­gi­cid za učin­ko­vi­to suz­bi­ja­nje pe­pel­ni­ce vi­no­ve lo­ze. Crystal dje­lu­je iz­ra­zi­to pre­ven­tiv­no tj. spre­ča­va za­ra­zu vi­no­ve lo­ze s ogra­ni­če­nim ku­ra­tiv­nim dje­lo­va­njem. Po­ka­zu­je i dje­lo­mič­nu sis­te­mič­nu ak­tiv­nost pro­di­ru­ći u po­vr­šin­ski sloj tki­va gdje se ve­že na vo­šta­nu prev­la­ku liš­ća i bo­ba odak­le se pre­ras­po­dje­lju­je u obli­ku pli­no­vi­te fa­ze na još ne­za­šti­će­ne di­je­lo­ve vi­no­ve lo­ze. Za­hva­lju­ju­ći ovak­vom na­či­nu dje­lo­va­nja, čak i kod ne­pot­pu­ne apli­ka­ci­je Crystal os­tva­ru­je iz­u­zet­nu učin­ko­vi­tost. Pri­mje­nju­je se u kon­cen­tra­ci­ji 0,025 – 0,03% (25-30 ml u 100 l vo­de tj. 2,5-3 ml u 10 l vo­de) u fa­zi pred za­tva­ra­nje groz­do­va, a naj­bo­lji se uči­nak pos­ti­že kad se pri­mje­ni u blok-me­to­di, pr­vi put iza cvat­nje te još dva pu­ta u raz­ma­ci­ma 7-10 da­na. Systhane 24 E i Crystal po­tra­ži­te u po­ljo­apo­te­ci HORTIKULTURA, Pro-Teh­na d.o.o., Mak­si­mir­ska 64 u Za­gre­bu.

Pe­pel­ni­cu je te­ško ot­kri­ti ra­no, sto­ga je pre­ven­ti­va ključ­na

Kle­oma Se­no­ri­ta Ro­sa­li­ta je pa­ukov cvi­jet no­ve ge­ne­ra­ci­je, raz­m­no­že­na rez­ni­ca­ma. Pog­no­je­na pa­met­nim gno­ji­vom PLAN­TEL­LA FORMULOM 365 za ukras­no bi­lje sa­mo jed­nom u se­zo­ni, cvast će do kas­ne je­se­ni.

Fan­fa­re Na gre­di­ci je do­volj­na sa­mo jed­na vr­sta se­zon­skog cvi­je­ća

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.