Or­sat Zov­ko: Iako u Ame­ri­ci mo­ra­mo pla­ća­ti i ‘du­ho­ve’, ne odus­ta­je­mo

Naš re­por­ter pri­dru­žio se hra­broj hr­vat­skoj tvrt­ki ko­ja se usu­di­la pro­da­va­ti Ame­ri­kan­ci­ma bo­ri­lač­ke pri­red­be u če­mu su oni svjet­ski pr­va­ci. Na­kon broj­nih po­te­ško­ća i pri­red­bi u dva gra­da ko­je su ko­štal po mi­li­jun do­la­ra, idu da­lje u osva­ja­nje Ame­ri­ke

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Piše: DRA­ŽEN BRAJ­DIĆ

Sno­ći s pet­ka na su­bo­tu odr­ža­na je i dru­ga ame­rič­ka bo­ri­lač­ka pri­red­ba u pro­duk­ci­ji hr­vat­ske pro­mo­ci­je FFC. Na­kon us­pje­le pre­mi­je­re na sun­ča­noj Flo­ri­di, sa­mo se­dam da­na kas­ni­je no­va je gla­di­ja­tor­ska pred­sta­va odr­ža­na u gradu Sprin­g­fi­el­du, ali ne onom fik­tiv­nom u ko­jem se zbi­va rad­nja po­pu­lar­nog cr­ti­ća Sim­p­sons. Na­ime, Sprin­g­fi­eld je na­kon Wa­shin­g­to­na u Ame­ri­ci naj­češ­će ime ko­je su gra­do­vi­ma, gra­di­ći­ma i se­li­ma da­va­li do­se­lje­ni­ci i na te­ri­to­ri­ju SAD-a čak je 41. A ovaj grad bio je pr­vi Sprin­g­fi­eld u No­vom svi­je­tu ko­ji su os­no­va­li en­gle­ski do­se­lje­ni­ci i ko­ji se na­la­zi u srcu ta­ko­zva­ne No­ve En­gle­ske, u sa­vez­noj dr­ža­vi Ma­ssac­hu­set­ts. Osim po to­me što je poz­nat po Ko­šar­ka­škoj ku­ći slav­nih, ovaj Sprin­g­fi­eld poz­nat je i kao sve­uči­liš­ni grad jer se na po­te­zu do su­sjed­nog Har­t­for­da, ko­ji zo­vu “Ko­ri­do­rom zna­nja”, na­la­ze 32 fa­kul­te­ta sa 160 ti­su­ća stu­de­na­ta. A za­ci­je­lo je i to bio je­dan od raz­lo­ga za hr­vat­skog or­ga­ni­za­to­ra Or­sa­ta Zov­ka da ovu pri­red­bu smjes­ti baš ova­mo, po ide­ji svo­ga ame­rič­kog pos­lov­nog part­ne­ra Joh­na Smit­ha. No, da su znali ko­li­ka će ih ko­li­či­na stre­sa ov­dje do­če­ka­ti, Zov­ko i nje­go­vi part­ne­ri sa­vez­nu bi dr­ža­vu Ma­ssac­hu­set­ts za­obiš­li u ši­rom lu­ku. Za odr­ža­va­nje pro­fe­si­onal­nih bo­ri­lač­kih pri­red­bi u SAD-u od­go­vor­ne su sport­ske ko­mi­si­je (At­hle­tic Com­mi­ssi­on) i ima ih sva­ka sa­vez­na dr­ža­va, no ne vo­de ih svug­dje jed­na­ko ri­gid­ni lju­di. A oni za sva­kog bor­ca mo­ra­ju do­bi­ti kom­plet­nu me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju ko­ja po­dra­zu­mi­je­va test n aH IV, he­pa­ti­tis Bi C, EKG, a za sta­ri­je od 35 i snim­ku moz­ga. Ka­da bi ne­kog bor­ca pus­ti­li da se bo­ri bez tih na­la­za, ako bi mu se što do­go­di­lo, oni bi bi­li od­go­vor­ni pa bi im se mo­glo do­go­di­ti is­to što i Sport­skoj ko­mi­si­ji sa­vez­ne dr­ža­ve New York ko­ju za 100 mi­li­ju­na USD tu­ži obi­telj bok­sa­ča Ab­du­sa­la­mo­va ko­ji je na­kon jed­ne bor­be za­vr­šio u ko­mi jer li­ječ­ni­ci na­kon bor­be ni­su pre­poz­na­li zna­ko­ve oz­bilj­nih ne­uro­lo­ških pro­ble­ma. – Na Flo­ri­di smo za ne­ke na­la­ze do­bi­li fer od­go­du, do va­ga­nja, jer nam bor­ci i nji­ho­vi agen­ti to ni­su dos­ta­vi­li na vri­je­me, no ov­dje nam je re­če­no da će nam za­bra­ni­ti odr­ža­va­nje pri­red­be ako svu do­ku­men­ta­ci­ju ne dos­ta­vi­mo toč­no 36 sa­ti uoči po­čet­ka pri­red­be – ka­zao nam je Zov­ko ko­ji je u tim tre­nu­ci­ma bio na ru­bu velikog fi­nan­cij­skog gu­bit­ka, ali i živ­ča­nog slo­ma: – Ako se ovo ne odr­ži, iz­gu­bit ću do 400.000 USD jer sam pu­no to­ga mo­rao pla­ća­ti una­pri­jed pa ta­ko i tro­ško­ve naj­ma dvo­ra­ne, teh­ni­ke, ali i pu­ta i smje­šta­ja za sve bor­ce, nji­ho­vu prat­nju i na­še lju­de. No još ve­ći gu­bi­tak bio bi uda­rac imi­džu hra­broj hr­vat­skoj fir­mi ko­ja se usu­di­la pro­da­va­ti Ame­ri­kan­ci­ma bo­ri­lač­ke pri­red­be ko­ji, ako ne­če­ga ima­ju na­pre­tek, on­da ima­ju to­ga. A to vam je kao da Nor­ve­ža­ni­ma pro­da­je­te lo­sos uz­go­jen u Ja­dran­skom mo­ru ili pak kao da se u tur­skim slas­ti­čar­ni­ca­ma po­ku­ša­va­te na­met­nu­ti bak­la­vom pro­izve­de­nom u Hr­vat­skoj.

Ui­gra­na eki­pa

Sre­ćom, Zov­ko ima spret­nu i uigra­nu eki­pu ko­ja tu noć ni­je spa­va­la, ali je spa­si­la stvar. Jed­ni su ti­je­kom no­ći vi­še pu­ta od­la­zi­li po bor­ce ko­ji su do­la­zi­li u 150 ki­lo­me­ta­ra uda­lje­ni Bos­ton, a dru­gi su mar­lji­vo skup­lja­li pa­pi­re ko­ji u ra­nu zo­ru mo­ra­ju bi­ti na sto­lu iz­vr­š­nog di­rek­to­ra Ko­mi­si­je Guya Lic­ci­ar­di­ja. A s ob­zi­rom na to da je bio na ru­bu fi­nan­cij­ske ka­tas­tro­fe, a sli­je­dom to­ga i mo­gu­ćih ne­že­lje­nih emo­ci­onal­nih sta­nja, Or­sat taj dio pos­la ni­je pre­uzeo na se­be, već je to pre­pus­tio svom ame­rič­kom mat­ch-

ma­ke­ru Ga­bri­elu Kr­sta­no­vi­ću. A ovaj 40-go­diš­njak je­dan je od onih sna­la­ž­lji­vih Hr­va­ta ko­ji se uvi­jek do­če­ka­ju na no­ge, a ima i pri­ču s ko­jom bi valj­da i Eski­mi­ma sni­jeg pro­dao. Ga­bri­el je u SAD sti­gao pri­je 17 go­di­na. Nas­tu­pio je u Las Ve­ga­su na jed­nom tur­ni­ru u bi­li­ja­ru i ta­mo je i os­tao. Ra­dio je sve i sva­šta, no za­ra­dio je ja­ko pu­no i sa­da mo­že ra­di­ti ono što mu je gušt, a to je ta­ko­zva­ni “mat­c­h­ma­king”, što po­dra­zu­mi­je­va upa­ri­va­nje bo­ra­ca za bo­ri­lač­ke pri­red­be. – U SAD-su se mo­že na­ći ja­ko pu­no do­brih bo­ra­ca, za ma­le ga­že. Sa­mo ih tre­ba pra­ti­ti – objas­nio nam je Ga­bri­el. E pa taj is­ti Ga­bri­el, ko­ji će sam priz­na­ti da je mo­žda i on di­je­lom kriv što je or­ga­ni­za­ci­ja pri­red­be doš­la do ru­ba pro­va­li­je, na kon­cu je stvar i spa­sio pa je u oči­ma svo­jih pos­lo­da­va­ca taj dan uži­vao sta­tus ar­kan­đe­la Ga­bri­ela. On je u Cr­k­vi pro­gla­šen za­štit­ni­kom oba­vi­jes­nih sred­sta­va, a ovaj je Ga­bri­el pak bio je glas­nik ra­dos­nih vi­jes­ti na­kon si­tu­aci­je u ko­joj se na­da u jed­nom tre­nut­ku dr­ža­la za pet pos­to iz­gle­da. – Ja sam po­mis­lio da nam ne­ma spa­sa pa smo Ga­bri­el i ja iz­aš­li u hod­nik po­vje­re­ni­ko­va ure­da sprem­ni na naj­go­re. No on­da je Ga­bri­el sam ušao u ured i na­kon sat vre­me­na iz­a­šao oza­re­na li­ca – ka­zao nam je An­te Ju­rić, je­dan od all-ro- und za­pos­le­ni­ka FFC-a od­nos­no Fig­ht Chan­ne­la. A je­dan od tak­vih je i Marko Pe­trak, glav­ni ured­nik por­ta­la Fig­h­t­si­te.hr, od­li­čan no­vi­nar i još bo­lji mat­c­h­ma­ker ko­ji je na ame­rič­kom tlu pred­nost dao ko­le­gi Ga­bri­elu. U nje­go­vu ran­gu je i okret­na Ni­ko­li­na Dvor­ski ko­ja je bi­la za­du­že­na za lo­gis­ti­ku, za or­ga­ni­za­ci­ju pri­je­vo­za, hra­ne, VIP-a i ko­je­če­ga dru­gog: – Sre­ćom, ovaj put ni­sam mo­ra­la or­ga­ni­zi­ra­ti va­tro­gas­ce i li­ječ­ni­ke jer vam je u SAD-u to obvez­na or­ga­ni­zi­ra­ti dvo­ra­na ko­ju ste za­ku­pi­li za pri­red­bu. I za­šti­ta­ri idu pre­ko dvo­ra­ne, ov­dje su vam iz­nim­no ja­ki sin­di­ka­ti i oni od­lu­ču­ju ko­li­ko lju­di tre­ba bi­ti. Kad nam net­ko spo­me­ne sin­di­ka­te u Ame­ri­ci, uvi­jek se sje­ti­mo fil­mo­va o ma­fi­ji i nji­ho­vu re­ke­ta­re­nju pre­ko sin­di­ka­ta. A ne­što slič­no, ali po­sve na le­ga­li­zi­ran na­čin do­go­di­lo se i hr­vat­skim or­ga­ni­za­to­ri­ma u Ma­ssac­hu­set­t­su. O to­me nam je go­vo­rio Zov­kov pos­lov­ni part­ner Lo­vro Ivas, čo­vjek ko­ji sa svo­jom Ivas Gru­pom ra­di iz­nim­no vi­ta­lan dio pos­la za pro­duk­cij­ski us­pjeh, a to su briga o ra­s­vje­ti, raz­gla­su i vi­deu. – Mi smo iz Hr­vat­ske doš­li s ja­ko ma­lim ti­mom, s pro­gra­me­ri­ma ra­s­vje­te i vi­dea, s audi­oin­že­nje­rom, teh­nič­kim pro­du­cen­tom, ko­ji­ma sam ja ko­or­di­na­tor i za te pos­lo­ve mi ne trebamo ov­daš­nje lju­de. No sin­di­kal­na pra­vi­la ov­dje su vam tak­va da za sva­kog svog čo­vje­ka mi mo­ra­mo uze­ti jed­nog nji­ho­vog ko­ji ne­će ni­šta ra­di­ti jer mi za to ne­ma­mo po­tre­be. To su ta­ko­zva­ni “du­ho­vi”, oni sto­je po­kraj na­šeg čo­vje­ka i za­to mo­ra­ju bi­ti pla­će­ni, i to 60-90 USD po sa­tu.

Pri­je­nos s de­vet ka­me­ra

Ame­ri­kan­ci sve že­le na­pla­ti­ti, a ka­ko to u prak­si iz­gle­da s te­le­vi­zij­skom opre­mom, Ivas nam je ova­ko do­ča­rao: – Kad ima­te ovo­li­ko opre­me, a mi smo iz Dayto­ne doš­li s dva ogrom­na ka­mi­ona i opre­mom vri­jed­nom mi­li­jun USD, on­da mo­ra­te an­ga­ži­ra­ti lo­kal­nu rad­nu sna­gu, ali ne ka­ko vi ho­će­te. Naj­pri­je mo­ra­te ima­ti lo­ade­re, one ko­ji uba­cu­ju i iz­ba­cu­ju stva­ri u ka­mi­on. Bez ob­zi­ra na to ko­li­ko on ra­dio, on mo­ra bi­ti mi­ni­mal­no pla­ćen 4 sa­ta i on je stal­no u ka­mi­onu. On­da ima­te ta­ko­zva­ne “han­ds pu­she­re” ko­ji sa­mo gu­ra­ju na­še ve­li­ke ku­ti­je s opre­mom, a tre­ća gru­pa lju­di ih va­di i sas­tav­lja. U tak­voj or­ga­ni­za­ci­ji pos­la ne­što što mi u Eu­ro­pi s na­šom eki­pom od 16 lju­di oba­vi­mo za je­dan dan, ov­dje eki­pa od 38 lju­di ra­di tri da­na. Is­ta je si­tu­aci­ja i s ka­me­ra­ma ko­jih ima de­vet, ka­zao nam je Lo­ris Eški­nja, re­da­telj te­le­vi­zij­skog pri­je­no­sa ko­ji je ot­ku­pi­la CBS te­le­vi­zi­ja. – Na sva­kog svog čo­vje­ka, a to su naši uigra­ni ka­mer­ma­ni, mo­ra­mo uze­ti jed­nog nji­ho­va čo­vje­ka i pla­ti­ti ga. Is­to je i s lju­di­ma u re­ži­ji. A upra­vo je Lo­ris Eški­nja, po­put Lo­vre Lo­va­sa, iz­nim­no va­žan čo­vjek za ame­rič­ki pro­boj FFC-a jer se bez iz­nim­ne pro­duk­cij­ske kva­li­te­te stra­na pro­mo­ci­ja Ame­ri­kan­ci­ma ne bi mo­gla na­met­nu­ti. Na­gla­ša­va to i vlas­nik Zov­ko: – U SAD-u je 200-ti­njak raz­nih pro­mo­ci­ja, me­đu ko­ji­ma je UFC ne­nad­ma­šan. Ima tu još do­brih pro­mo­ci­ja. No pro­duk­cij­ski smo mi pu­no is­pred njih jer nit­ko od njih ni­je te­le­vi­zij­ski čo­vjek, a pro­duk­ci­ja je moj co­re biz­nis. A sa­mo nam je vr­hun­ska pro­duk­ci­ja mo­gla otvo­ri­ti vra­ta na­ci­onal­ne te­le­vi­zij­ske ku­će po­put CBS-a ko­ja u pri­me ti­meu pre­no­si na­še pri­red­be. Pri­je­no­se ko­je re­ži­ra Eški­nja ra­di s de­vet ka­me­ra, iz im­pre­siv­nih re­por­taž­nih ko­la. Iz njih ko­or­di­ni­ra eki­pom od 40 lju­di ko­ji svi ima­ju slu­ša­li­cu u uhu. Prem­da je broj gle­da­te­lja u dvo­ra­ni bio is­pod že­lje­nog, na­kon dru­ge pri­red­be od ko­jih sva­ka sto­ji oko mi­li­jun USD, hr­vat­ski or­ga­ni­za­to­ri ne­će odus­ta­ti jer su še­fo­vi iz CBS-a bi­li za­do­volj­ni što su im is­po­ru­či­li još je­dan atrak­ti­van bo­ri­lač­ki šou pa im nu­de pro­du­že­tak ugo­vo­ra, te se pla­ni­ra 10-tak pri­red­bi go­diš­nje. - Ako FFC nas­ta­vi ova­ko, za go­di­nu da­na bit će dru­ga bo­ri­lač­ka pro­mo­ci­ja u SAD-u, od­mah iza za­sad ne­pri­kos­no­ve­nog UFC-a - ka­zao je su­di­onik gla­ve bor­be ve­če­ri Da­vid Mit­c­hell.

Lo­vro Ivas, vlas­nik tvrt­ke ko­ja ra­di ra­s­vje­tu, raz­glas, vi­deo

Hr­vat­ska eki­pa za pul­tom (re­ži­ser, vi­deo, ra­s­vje­ta, ton)

Or­sat Zov­ko na­kon broj­nih bo­ri­lač­kih pri­red­bi ko­je je or­ga­ni­zi­rao u Hr­vat­skoj otis­nuo se u SAD

Sprin­g­fi­eld je poz­nat i kao sve­uči­liš­ni grad u či­joj ši­roj oko­li­ci stu­di­ra 160 ti­su­ća mla­dih

Me­če­vi – hr­vat­ski FFC do­nio je u Ame­ri­ku vi­so­ku ra­zi­nu pro­duk­ci­je i pu­ni dvo­ra­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.