Po­di­je­lje­ni rad­nik sve tra­že­ni­ji u EU i Hr­vat­skoj

Europ­ski fond do­ku­men­ti­rao de­vet no­vih obli­ka za­poš­lja­va­nja u čla­ni­ca­ma Europ­ske uni­je, mno­gih ima i kod nas gdje 84.000 lju­di ra­di ne­pu­no rad­no vri­je­me

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Lju­bi­ca Ga­ta­rić

Europ­ski fond do­ku­men­ti­rao de­vet no­vih obli­ka za­poš­lja­va­nja u EU, mno­gi su pri­sut­ni i kod nas gdje 84.000 lju­di ra­di ne­pu­no rad­no vri­je­me

Ras­te po­nu­da pos­lo­va s ni­skim i sred­njim pla­ća­ma. Naj­tra­že­ni­ji su mu­škar­ci, mla­di i oso­be bez vi­so­kog obra­zo­va­nja

lju­bi­ca.ga­ta­ric@ve­cer­nji.net Eu­rop­sko tr­ži­šte ra­da pos­to­ja­no ras­te po sto­pi od je­dan pos­to go­diš­nje, a po­seb­no su u po­ras­tu sred­nje i ni­sko pla­će­ni pos­lo­vi. Mu­škar­ci, mla­di i oso­be bez vi­so­kog obra­zo­va­nja ima­ju bo­lje mo­guć­nos­ti za­poš­lja­va­nja od os­ta­lih sku­pi­na. Eu­rop­ska tri­par­tit­na fun­da­ci­ja Eu­ro­fo­und, za­du­že­na za tr­ži­šte ra­da, do­ku­men­ti­ra­la je de­vet no­vih obli­ka za­poš­lja­va­nja koji su se po­ja­vi­li u dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma. No­ve for­me za­poš­lja­va­nja po­ka­zu­ju da se ras­tu­ća eko­no­mi­ja di­je­lje­nja ši­ri i na rad­nu sna­gu.

I ko­rist i šte­ta

Sva­ki pe­ti za­pos­le­ni Eu­rop­lja­nin ima ugo­vor na ne­pu­no rad­no vri­je­me, a u no­vi­je vri­je­me osim us­lu­ga i imo­vi­ne di­je­le se i rad­ni­ci. Pr­vi od de­vet no­vih obli­ka za­poš­lja­va­nja na­zva­li su “po­di­je­lje­ni rad­nik” i ope­ra­ci­ona­li­zi­ra se ta­ko da se ugo­vor za­klju­ču­je iz­me­đu rad­ni­ka i vi­še pos­lo­da­va­ca koji se obve­zu­ju da će mu za­jed­no osi­gu­ra­ti pu­nu sat­ni­cu. Ši­rok je ras­pon pos­lo­va koji se ta­ko nu­de, od spe­ci­ja­lis­tič­kih do us­lu­ga u ko­ji­ma se ne tra­že ve­li­ke vje­šti­ne. Jed­na­ko ta­ko nu­de se i “po­di­je­lje­ni pos­lo­vi”, gdje se za odre­đe­ni pro­jekt an­ga­ži­ra vi­še pri­vre­me­no za­pos­le­nih rad­ni­ka, za­tim grup­no za­poš­lja­va­nje, su­rad­nič­ko za­poš­lja­va­nje, rad te­me­ljen na va­uče­ri­ma, le­že­ran rad, pri­vre­me­no uprav­lja­nje... Ra­da u ne­pu­nom rad­nom vre­me­nu ima i u Hr­vat­skoj i, pre­ma po­da­ci­ma iz 2015., u nje­ga je la­ni bi­lo uklju­če­no 84 ti­su­će rad­ni­ka do na­vr­še­ne 64 go­di­ne ži­vo­ta. Ka­da se ura­ču­na ge­ne­ra­ci­ja do 74 go­di­ne, što je u služ­be­nom pra­će­nju čest slu­čaj, ta­da bi se broj rad­ni­ka an­ga­ži­ra­nih na ne­pu­no rad­no vri­je­me kod nas po­peo na 98 ti­su­ća! Eu­ro­fo­und na­vo­di da ne­ke no­ve for­me, po­seb­no ve­za­ne uz ICT sek­tor, do­no­se obos­tra­ne ko­ris­ti, i rad­ni­ci­ma i tvrt­ka­ma, no mno­ge su i ko­rak na­zad zbog ni­že ci­je­ne ra­da, ne­pre­dvi­di­va rad­nog vre­me- na i ni­ske ra­zi­ne so­ci­jal­ne za­šti­te. Is­tra­ži­va­či­ca hr­vat­skog tr­ži­šta ra­da Iva To­mić ka­že da pos­to­je naz­na­ke da se ta vr­sta flek­si­bil­nih pos­lo­va pro­ši­ri­la i na nas, ali nitko te pro­ce­se još ni­je do­ku­men­ti­rao. Pri­mje­ri­ce, An­ke­ta rad­ne sna­ge na­vo­di da Hr­vat­ska ima 217 ti­su­ća sa­mo­za­pos­le­nih oso­ba, a po de­fi­ni­ci­ji sa­mo­za­pos­le­ni su pos­lo­dav­ci koji uprav­lja­ju pos­lov­nim su­bjek­tom i za­poš­lja­va­ju jed­nog ili vi­še za­pos­le­ni­ka te oso­be ko­je ra­de za vlas­ti­ti ra­čun i ne upoš­lja­va­ju za­pos­le­ni­ke.

Doš­li i u Hr­vat­sku

– U Hr­vat­skoj pos­to­je tvrt­ke ko­je se ba­ve iz­najm­lji­va­njem “spe­ci­ja­li­zi­ra­nih” rad­ni­ka dru­gim tvrt­ka­ma (naj­češ­će u IT-u; Crowd em­ployment), sva­ko ma­lo či­ta­mo ili ču­je­mo da dos­ta na­ših lju­di, po­se­bi­ce u IT sek­to­ru, ra­di u Hr­vat­skoj, ali za stra­ne kom­pa­ni­je (ICT-ba­sed mo­bi­le work). Dak­le, “aneg­do­tal­ni” do­ka­zi upu­ću­ju na to da su ne­ti­pič­ni obli­ci za­poš­lja­va­nja pri­sut­ni i na hr­vat­skom tr­ži­štu ra­da te da ih je sve vi­še, ali ne­ma­mo po­uz­da­nu sta­tis­ti­ku da bi­smo ovo mo­gli po­t­vr­di­ti – is­ti­če To­mić. Di­rek­tor Eu­ro­fo­un­da Ju­an Menén­dez-Val­dés po­seb­no upo­zo­ra­va na po­zi­ci­ju že­na ko­je ra­de ma­nje pla­će­ne pos­lo­ve od mu­škar­ca. U Ni­zo­zem­skoj je la­ni pr­vi put za­bi­lje­že­no da je broj rad­ni­ka na ne­pu­no rad­no vri­je­me bio ve­ći od bro­ja za­pos­le­nih na puno, a Nje­mač­ka i Aus­tri­ja za­bi­lje­ži­le su oštar rast tak­vih ugo­vo­ra.

'NETIPIČAN RAD' ‘Aneg­do­tal­ni’ do­ka­zi upu­ću­ju na to da su ne­ti­pič­ni obli­ci za­poš­lja­va­nja pri­sut­ni i kod nas te ih je sve vi­še IVA TO­MIĆ, Eko­nom­ski ins­ti­tut

MAR­KO PRPIĆ/PIXSELL

Ia­ko je u Hr­vat­skoj kla­sič­no za­poš­lja­va­nje do­mi­nant­no, flek­si­bi­li­za­ci­ja pos­lo­va doš­la je i do nas, ali po­da­ci ni­su do­ku­men­ti­ra­ni

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.