Kad HDZ i SDP ego sta­ve iza jav­nog in­te­re­sa

Pe­đa Gr­bin ne mo­že si opros­ti­ti što je pod­le­gao psi­ho­lo­gi­ji ma­se i on­da baš on mo­ra­li­zi­ra u Sa­bo­ru to­bo­že bri­nu­ći se o gra­đa­ni­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari -

Taj tu­ga­ljiv iz­raz već da­ni­ma ne si­la­zi s li­ca Pe­đe Gr­bi­na. To tra­uma­tič­no is­kus­tvo os­ta­vi­lo je tra­ga na nje­mu. Ka­ko i ne bi! Ni­kad pri­je ni­je su­dje­lo­vao u ne­če­mu ta­ko li­ce­mjer­nom i ne­mo­ral­nom, ni­kad ne­pra­ved­ni­jem i beš­čas­ni­jem. Ne mo­že si opros­ti­ti što je pod­le­gao psi­ho­lo­gi­ji ma­se, što se po­nio kao ti­pi­čan Fre­udov so­ci­opa­to­lo­ški lik koji u go­mi­li pos­ta­je ne­s­vjes­tan po­s­lje­di­ca svo­jih dje­la. Ne oprav­da­va ga ni što je ta go­mi­la naj­bo­lje od SDP-a i HDZ-a. Na kon­cu, za­to je i sam, još dok su ga oda­va­li graš­ci zno­ja na če­lu, re­kao: “Vje­ru­jem da svi ra­zu­mi­je­te da je od­lu­ka bi­la te­ška, ali mis­lim da je u ovom tre­nut­ku, s ob­zi­rom na si­tu­aci­ju u ko­joj se Hr­vat­ska da­nas na­la­zi, to je­di­na mo­gu­ća od­lu­ka”. Dak­le, od pre­gršt mo­guć­nos­ti da za us­tav­ne su­ce iz­a­be­ru is­tak­nu­te prav­ni­ke, su­ce, od­vjet­ni­ke, dr­žav­ne od­vjet­ni­ke i sve­uči­liš­ne pro­fe­so­re, ka­ko i Us­tav na­la­že, neo­vis­ne, mo­ral­no ne­upit­ne, us­tav­no­prav­no kom­pe­tent­ne, koji ima­ju zna­nja o europ­skim prav­nim stan­dar­di­ma, koji ni­su op­te­re­će­ni afe­ra­ma, iz­bor je spao na “je­di­nu mo­gu­ću od­lu­ku” ko­ja obu­hva­ća tro­je po­li­ti­ča­ra, In­grid An­ti­če­vić Ma­ri­no­vić, Jo­si­pa Le­ku i Da­vo­ri­na Mla­ka­ra. Oči­to još ni­je tre­nu­tak da par­ti­to­kra­ci­ja us­tu­pi mjes­to me­ri­to­kra­ci­ji, od­nos­no stra­nač­ki po­dob­ni­ci neo­vis­nim struč­nja­ci­ma. Uz njih, Hrvatski sa­bor je – prem­da za pre­pi­si­va­nje kaž­nja­va­ju čak i dje­cu – Snje­ža­nu Ba­gić na­gra­dio re­iz­bo­rom na jed­nu od naj­čas­ni­jih funk­ci­ja. Ka­ko su se usu­di­li? Pa ko­me je u ide­olo­ški po­di­je­lje­noj zem­lji va­žan mo­ral!? Di­vi­de et im­pe­ra hrvatski po­li­ti­ča­ri do­ve­li su do sa­vr­šens­tva. “Na­ši” mogu ra­di­ti što ih vo­lja. Za­to se i HDZ ta­ko gr­če­vi­to dr­ži MOL-om kon­ta­mi­ni­ra­nog Ka­ra­mar­ka, jer zna­ju da “na­ši­ma” to­le­ran­ci­ja na­glo sko­či čim im se za­pri­je­ti po­vrat­kom Mi­la­no­vi­ća. I obr­nu­to. Ili, ka­ko Gr­bin re­če in­s­pi­ri­ran svo­jim i SDP- ovim do­pri­no­som jed­noj od naj­ve­ćih sra­mo­ta Hr­vat­skog sa­bo­ra: “Pos­to­ji tre­nu­tak u po­li­ti­ci ka­da imaš obve­zu pre­uze­ti od­go­vor­nost i sta­vi­ti svoj ego iza onog što je jav­ni in­te­res. Mi u SDP-u smo to uči­ni­li”. Po­ku­šaj­mo ga ra­zu­mje­ti! Da su da­li odu­ška svom egu, si­gur­no ne bi SDP-ove zas­tup­ni­ke sa svim nji­ho­vim ma­na­ma bi­ra­li za us­tav­ne su­ce, već su je­di­no ta­ko mo­gli kon­tri­ra­ti HDZ-u. Ina­če bi gla­so­va­li za prof. dr. sc. Želj­ka Po­toč­nja­ka, doc. dr. sc. Go­ra­na Se­lan­ca, Ka­ta­ri­nu Bu­ljan, te pri­je svih za prof. dr. sc. Sa­nju Ba­rić, ko­ju je Gr­bin i ne­dav­no hva­lio za­mje­ra­ju­ći HDZ-u što je kan­di­dat­ki­nji s tak­vim kva­li­te­ta­ma la­ni ne­dos­ta­ja­lo dva gla­sa da pos­ta­ne us­tav­na sut­ki­nja. Koji li­ce­mjer! I on­da se baš on na­đe u Sa­bo­ru, mo­ra­li­zi­ra­ju­ći o po­li­tič­koj kri­zi, pi­ta­ti vla­da­ju­će je li im ba­rem ne­ugod­no zbog sra­mo­te ko­ju su pri­ušti­li svim gra­đa­ni­ma RH. SDP i HDZ od­lu­či­li su se za iz­bor su­da­ca koji zdrav ra­zum ne mo­že objas­ni­ti, ali za­to po­li­ti­ka mo­že, i još pri­ka­zu­ju­ći to kao čin stra­nač­kog al­tru­iz­ma jer su “vlas­ti­ti ego sta­vi­li iza jav­nog in­te­re­sa”. Sje­ti­mo se ko­li­ko je ne­mi­ra unio Ka­ra­mar­ko upor­nim “lus­tri­ra­njem” u pre­diz­bor­noj kam­pa­nji. Re­kao je: “Ne mogu nam da­nas ne­ki kru­go­vi nu­di­ti ono što smo htje­li od­ba­ci­ti 90-ih, ne mogu nam nu­di­ti bolj­še­vič­ki men­ta­li­tet”, a on­da su koji mje­sec kas­ni­je ha­de­ze­ov­ci po­ko­pa­li bi­lo kak­vu lus­tra­ci­ju bi­ra­ju­ći za us­tav­nog su­ca “druš­tve­nog pra­vo­bra­ni­te­lja sa­mo­uprav­lja­nja” u ko­mu­niz­mu. I “par­ti­zan­ku” ko­ja je u Sa­bo­ru vik­nu­la “Smrt fa­šiz­mu, slo­bo­da na­ro­du”. Što je 1942. bio he­roj­ski čin par­ti­za­na osu­đe­nog na smrt vje­ša­njem, ali da­nas je to sra­mo­tan is­pad čak i da ni­je bio zlo­upo­treb­lja­van pri ko­mu­nis­tič­kim eg­ze­ku­ci­ja­ma onih ko­jih se ju­gos­la­ven­ski na­rod bez su­đe­nja tre­bao os­lo­bo­di­ti. I li­ce­mjer­ni HDZ je la­ni, kad su oprav­da­no boj­ko­ti­ra­li iz­bor us­tav­nih su­da­ca u re­ži­ji SDP-a, tu­ma­čio ka­ko se ni­kad u par­la­men­tar­noj prak­si ni­je do­go­di­lo da se stra­nač­ki klu­bo­vi ne do­go­va­ra­ju o kan­di­da­ti­ma “ko­je bi pred­lo­ži­li u ne­kom ši­rem klu­bu za ple­nar­nu sjed­ni­cu”. Ta­da je baš Mla­kar za­klju­čio: “Dr­ži­mo da je to su­mrak de­mo­kra­ci­je u Hr­vat­skom par­la­men­tu” i ulju­đe­no se is­pri­čao svim kan­di­da­ti­ma. Ove se go­di­ne kan­di­da­ti­ma ne­ma tko is­pri­ča­ti što se su­mrak de­mo­kra­ci­je po­no­vio, ovaj put kao za­jed­nič­ka po­li­tič­ka far­sa SDP-a i HDZ-a ko­ju je tro­je sa­da us­tav­nih su­da­ca uve­li­ča­lo nad­gle­da­ju­ći sve vri­je­me u Sa­bo­ru vlas­ti­ti iz­bor. To je ta “tro­di­oba vlas­ti” o ko­joj je Le­ko raz­miš­ljao kad je na­kon du­gog pre­miš­lja­nja pre­lo­mio i od­lu­čio se kan­di­di­ra­ti. To je ta za­ljub­lje­nost u “jed­na­kost, rav­no­prav­nost i prav­du” zbog ko­je je An­ti­če­vić Ma­ri­no­vić uvje­re­na da je stvo­re­na za us­tav­nu sut­ki­nju. Zbog to­ga su bi­li i HDZ-ov “je­di­ni mo­gu­ći iz­bor”. HDZ i SDP opet za­jed­no kao kad je nji­ho­vo dvov­laš­će tre­bao ugro­zi­ti re­fe­ren­dum o iz­bor­nom sus­ta­vu. I veliku ko­ali­ci­ju do­bit će­mo kad to nji­ma bu­de ko­ris­ti­lo.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.